ИСТОЧНA ИЛИЏA - Да ли због помодарства или времена у којем живимо, а у којем смо оптерећени егзистенцијалним проблемима, окренути углавном сами себи, тек број склопљених бракова у Источном Сарајеву у прошлој години показује да се, по овом питању, не можемо похвалити.
У нашем народу породица је одувијек била светиња у коју се није смјело дирати, а која се морала његовати и поштовати. Код старијих људи још увијек влада мишљење да човјек без породице није човјек јер није испунио сврху свог постојања. Међутим, сурова реалност нас све више присиљава да постепено мијењамо увријежена мишљења о брачној заједници у којој супружници треба да дијеле добро и зло до краја живота. Формирање породице, посебно у данашњим условима живота, озбиљан је и одговоран чин о којем, прије доношења коначне одлуке да ли стати на "луди камен" или не, многи морају добро да размисле.
Лоша економска ситуација, која годинама влада на ширем подручју, није заобишла ни Источно Сарајево и то је један од основних разлога што се млади људи све теже одлучују да стану пред матичара. Незапосленост, бесперспективност, неријешено стамбено питање, основни су разлози који се наводе као препрека за улазак у брак. Број склопљених бракова стагнира или се, у појединим срединама, задржава на уобичајеном просјечном нивоу, који, ни у којем случају, није задовољавајући. Често истицање да је помоћ шире друштвене заједнице у рјешавању овог питања неопходна, и даље ће бити само фраза све док се, заиста, не учине конкретни потези који ће оповргнути ову реторику.
На сву срећу, увијек има и биће оних који су због, и у име љубави спремни на заједничку борбу са свим потешкоћама које живот носи. Међу становницима Источног Сарајева, у прошлој години најодважнији су били Паљани јер је 121 пар из ове општине одлучио да каже судбоносно "да". Слиједе Илиџанци, који су се у 98 случајева заклели на вјечну љубав, док је у Сокоцу то обећање дало 67, а у Источном Новом Сарајеву 59 парова. И ови статистички подаци показују да је број склопљених бракова већи у развијенијим општинама, које овим људима, ипак, нуде неку перспективу. Мале и неразвијене средине, као што су Трново и Источни Стари Град, још увијек се лавовски боре како би подигле ниво живљења, па тако и младим обезбиједиле основне услове за нормалан живот. На тај начин би број склопљених бракова, којих је протекле године у Трнову било само пет, а у Источном Старом Граду четири, сигурно био већи.
Међутим, прихватајући савремени начин живота који нам по правилу долази из развијених западних земаља, све више становника Источног Сарајева живи у ванбрачној заједници. Вјероватно мисле да заједнички живот без "званичног папира" омогућава више слободе и мање одговорности, што може, али и не мора бити правило, посебно ако таква веза резултује рођењем дјеце. Aли, у доста случајева се показало да и овакве вишегодишње везе коначно заврше пред матичарем.
Овом приликом нећемо полемисати о томе да ли је боље живјети у брачној или ванбрачној заједници. Право сваког појединца да свој живот креира према сопственој жељи нико не може и не треба да ускрати. У оба случаја најважнији су љубав и разумијевање. У односу на то, све друго је мање важно.
Вера БУГAРИН