Мој град: Гдје одоше силни милиони

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Мој град: Гдје одоше силни милиони

Жељка ДОМAЗЕТ

ГРAД Источно Сарајево већ годинама преко судова трага за новцем који је уложио за дислокацију предузећа која су Дејтонским споразумом припала Федерацији БиХ, као и за средствима која је на кредитној основи дао грађанима за стамбену изградњу. Тужбе су покренуте против 29 предузећа и 230 лица која живе у Источном Сарајеву. Град трага за десет милиона марака које је дао предузећима за дислокацију, а од грађана 20 милиона више. Сем тога, трага се и за адресом многих предузећа којима се након дислокације изгубио сваки траг. Новац је потрошен, директори су се устоличили у неке друге фотеље, а предузећа или су у стечају или пред ликвидацијом. Највећи дужник чија дуговања према градској каси износе осам милиона марака је предузеће "Претис", које је из Вогошће пресељено у Мокро. Дванаест година након Дејтона нема ни новца који је одавно требало да буде враћен, али ни машина које су исељене и које је требало да покрену живот у Источном Сарајеву. Завршиле су, највјероватније, преко Дрине и од њихове продаје су се обогатили они који су дебело наплатили "свој патриотизам". Све по принципу "појео вук магарца" намагарчен је и народ и град, који је, да је било више домаћинског односа, данас могао да буде један од престижних градова у региону, када је о привредним капацитетима и производњи ријеч. Ни пројекат индивидуалне стамбене изградње није славније прошао. Да би помогао бржу стамбену изградњу и да би се стамбени проблеми народа који је избјегао на голу ледину брже ријешили, град је обезбиједио грађевински материјал. Потписани су уговори у којима је јасно наведено да је материјал подијељен на кредитној основи и да се рате морају редовно уплаћивати, али и та прича је отишла у воде криминалне работе. Није у постдејтонским годинама била ријеткост да је тај исти грађевински материјал завршавао у федералном Сарајеву, да је препродаван којекуда или да је отишао на атрактивне локације на мору, гдје данас неки од уплетених у цијело то коло имају виле, хотеле и пословне просторе. Прича о новцу, предузећима и дуговима, дуга дванаест година, у посљедње вријеме је поново интензивирана. Судски спорови се настављају, град трага за својим парама и нада се да ће их кад-тад вратити у касу. Народ, поучен досадашњим искуством, не вјерује да ће цијело ово врзино коло бити одмотано до краја. Сумњају да ће по принципу "тресла се гора родио се миш" страдати само ситне рибе, док ће нам се оне крупне, без чијег амина се и није могло све ово дешавати, пуних џепова смијати са неке морске обале, Београда, Новог Сада или неког другог атрактивног мјеста по бијелом свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.