Политика
Фото: Мистерије око спразума са Хобруком
БЕОГРАД - Бивши министар спољних послова Републике Српске (РС) Алекса Буха поновио је у суботу да је са америчким дипломатом Ричардом Холбруком постојао договор о повлачењу Радована Караџића из политичког живота у РС у замјену да га Хашки трибунал, како је рекао, неће више дирати.
Он је навео да је заједно са тадашњим предсједником Народне скупштине РС Момчилом Крајишником у ноћи између 18. и 19. јула 1996. године у Београду разговарао са Холбруком, тадашњим специјалним изаслаником америчког предсједника САД Била Клинтона, са којим је био и његов тим.
Буха је рекао за Први програм Радио Београда да су разговору са Холбруком присуствовали тадашњи предсједник Србије Слободан Милошевић и министар спољних послова Милан Милутиновић.
Он је навео да је на основу претходног договора између Милошевића и Холбрука, односно Караџића и Холбрука, требало да се формализује тај договор тако што би Караџић послао писмени текст повлачења са свих функција и преузимања обавезе да се више неће бавити политиком.
Према његовим ријечима, у тексту који је Караџић потписао на Палама, а којим су посвједочили учесници разговора у Београду, стајало да се Караџић повлачи заувијек из политике.
Буха сматра да је повод за договор био захтјев амбасадора Холбрука да Српска демократска странка (СДС) може да учествује на изборима у БиХ у јесен 1996. године, само уколико Караџић потпише повлачење из политике, након чега га Хашки трибунал "неће више дирати".
Он је навео да је Холбрук, држећи папир са текстом демисије предсједника Републике Српске и СДС-а, рекао да након овога папира, СДС иде на изборе, док је Хашки трибунал за Караџића прошлост.
Буха је подсјетио да је непуних годину дана касније државни секретар САД Медлин Олбрајт у разговору у четири ока са Биљаном Плавшић, која је на мјесту предсједника РС наслиједила Караџића, рекла да је од сада она одговорна за РС, а што се тиче Караџића "нека нестане и неће га више нико тражити".
Холбрук нема појма
Ричард Холбрук демантовао да је понудио Радовану Караџићу да ће избјећи суђење за ратне злочине ако се повуче из јавног живота.
У изјави за CNN, бивши амерички преговарач је рекао да је у преговорима предвиђено да се Караџић повуче с функције предсједника Републике Српске и предсједника Српске демократске странке, што је и урадио. "Када је нестао, он је послао дезинформације да сам с њим постигао договор да га нећемо тражити ако нестане. То је чиста лаж", рекао је Холбрук.
"Он је један од највећих масовних убица на свијету и то је изнео да би себе одбранио. То је измишљена прича и у то нико неће повјеровати", рекао је Холбрук.
У првом појављивању пред Хашким судом, Караџић је у петак сугерисао да је 1996. године имао споразум с тадашњим америчким изаслаником Ричардом Холбруком и владом СAД да се повуче из јавног живота и "не омета примјену Дејтонског споразума", а да ће заузврат СAД "испунити своје обавезе".
"Aко ико заслужује смртну казну, то су Радован Караџић и Ратко Младић. Јесам дао управо такву изјаву. Aко је Караџић и у Хагу уплашен што га тако дуго познајем требало би, можда, да то схватим као Комплимент", реаговао је Холбрук на ријечи Караџића у Хагу да се боји за свој живот..
Креатор Дејтонског споразума не негира да је '96. године склопио споразум о Караџићу, али не са њим лично, већ са Слободаном Милошевићем. Aранжман је, тврди, подразумевао само Караџићев одлазак са власти
"У јуну 1996. у Београду сам са Милошевићем и са два Караџићева сарадника, преговарао о договору који би довео до тога да се он повуче са мјеста предсједника српског дијела Босне и Херцеговине и са чела своје политичке странке и да нестане из политичког живота. Нерадо је потписао тај договор, иако није био на преговорима. Потом је смислио ту лажну причу да би се заштитио", тврди Холбрук.
Караџић зна превише
"Не сумњам у оно што је бивши амерички амбасадор Ричард Холбрук рекао коментаришући тврдње Радована Караџића, али вјерујем да Караџић зна неке ствари које у сваком случају нису баш повољне за међународну заједницу", изјавио је за Дојче веле бивши високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини Кристијан Шварц-Шилинг.
Шварц-Шилинг је рекао да очекује да на предстојећем суђењу у Хашком трибуналу на видјело изађу информације и документа о догађајима између 1992. и 1996. године, у којима је Караџић учествовао.
Њемачки политичар није желио да се дубље упушта у претпоставке какве ће доказе Караџић током суђења изнети, али је рекао да "претпоставља да он (Караџић), пошто је лично био умјешан у догађаје, има да каже неке нове ствари које до сада нису биле познате".
"Не могу да се отмем утиску да је прекид ваздушних напада НAТО-а на положаје војске Републике Српске, да је све то било у договору са њим. Има врло чудних ствари везаних за Сребреницу, али и за друге догађаје", рекао је Шварц-Шилинг.
Билт: Није било нагодбе
Шведски министар спољних послова Карл Билт одбацио је тврдњу Караџића да је постојао договор да му неће бити суђено.
"Никада није постојао такав договор", рекао је шведском радију Билт који је 1990-тих био међународни изасланик на Балкану.
"Није било намјере да се скину оптужбе (против Караџића)", додао је Билт, и назначио да су он и бивши помоћник америчког државног секретара, Холбрук, који је испословао Дејтонски споразум, били "активни" у напорима да Караџић буде ухапшен.
Билт је још рекао да је избјегавао у вријеме када је био изасланик за Балкан да се договара са Караџићем јер је био "непоуздана особа".
Од јуна 1995. био је специјални изасланик Европске уније за бившу Југославију, копредсједавајући Дејтонске мировне конференције у новембру 1995, високи представник за БиХ од 1995. до 1997, а од 1999. до 2001. специјални изасланик Уједињених нација за Балкан.
Поднесак Трибуналу
Караџић је у суботу Трибуналу упутио поднесак, у коме износи, како је навео, неправилности при мкеговом трансферу у Трибунал.
Поднеску на четири стране, који је поднио пошто му у петак судија Aлфонс Ори није дозволио да га прочита током првог појављивања у судници, Караџић сугерише и да су, пошто се повукао из политике и јавног живота, СAД и Холбрук организовалие потрагу за њим у намјери да га ликвидирају.
Поднесак на оргиналном језику и енглеском можете погледати или преузети на линку:
CIA чувала Караџића четири године
Радован Караџић је до 2000. године био под заштитом САД, а након што је CIA открила да он из сјенке руководи Српском демократском странком (СДС) иако је обећао да се неће мијешати у политичка збивања, Америка је промијенила став, пише београдски дневник "Блиц".
Саговорник близак америчкој обавјештајној агенцији рекао је за "Блиц", да је 2000. године CIA пресрела Караџићев телефонски разовор на основу чијег садржаја је било очигледно да он лично руководи сједницом СДС-а, која се одржавала у Бијељини.
Исти извор тврди да му је изасланик предсједника САД Била Клинтона и творац Дејтонског споразума амерички дипломата Ричард Холбрук лично признао да је склопљен споразум са Караџићем, на основу којег је Америка тражила од лидера СДС-а повлачење са свих јавних функција у замјену за заштиту пред Хашким трибуналом.
"Нисам сигуран да уопште постоји писани документ који ово потврђује, али имам признање Холбрука о усменим гаранцијама датим Караџићу са највишег нивоа САД", тврди саговорник "Блица".
На питање шта се у међувремену догодило, како је дошло до Караџићевог хапшења и како и када је тај договор престао да важи, извор "Блица" је рекао да су "у Америци полудјели када су схватили да их Караџић вуче за нос".
"Током 2000. године, када су се одржавали избори у БиХ, ЦИА је сазнала да Караџић и даље из сенке руководи СДС-ом. Те године у Бијељини је одржан скуп СДС-а, којим је руководио лично Караџић. Посредством телефона давао је упутства члановима и руководству странке кога да смијене, а кога да поставе на коју функцију. Лично је био ангажован у свим активностима странке", наводи саговорник "Блица".
Када је ЦИА пресрела Караџићев телефонски разговор и коначно схватила да се све вријеме са њима поиграва, покушали су да забране СДС, чему се оштро успротивио тадашњи високи представник у БиХ Волфганг Петрич.
Холбрук је хтио још једну погодбу, али, како тврди саговорник "Блица", Американци и ЦИА су повукли неформалану заштиту коју је Караџић до тада уживао.
Извор "Блица" навео је да се неформална заштита односила на то да су амерички војници стационирани у БиХ 1996. и 1997. године добили писмене наредбе да у случају да наиђу на траженог оптуженика не смију да га хапсе.
Караџићев имунитет пред другим обавјештајним службама, попут француске и британске, дио је договора са CIA. Осим тога, крајеви у којима се Караџић кретао, Пале и источна РС, били су у француским и америчким зонама, наводи "Блиц".
Извор овог београдског дневника рекао је да не зна шта се догађало са Караџићем од 2000. године до његовог хапшења.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
