Мирослав Лајчак: БиХ протекторат све док не оде OHR

У интервјуу за "Глас Српске" одлазећи високи представник међународне заједнице у БиХ и специјални представник Европске уније Мирослав Лајчак каже да је БиХ протекторат међународне заједнице и да то није никакво изненађење.

- Све док земља има високог представника који има овлашћења која никако и ничим нису лимитирана, то значи да је она нека врста протектората - каже Лајчак.

* ГЛAС: Да ли је било притисака да напустите OHR и значи ли Ваш одлазак с функције високог представника, можда, нови покушај јачања OHR-а у БиХ?

ЛAЈЧAК: Није било апсолутно никаквих притисака. То је моја одлука, а све остало су пуке спекулације. Будућа улога OHR-а ће зависити од испуњења пет плус два услова и задатка. Ту се ништа не мијења. Јавно је и јасно речено да је процес номинација мог насљедника одвојен од процеса будућности OHR-а. Нико ту не треба да види ништа погрешно. Нема одступања од "пет плус два". Док се не испуне ти циљеви и задаци не може се разговарати о затварању OHR-а.

* ГЛAС: Коме све одговара наставак већ дуготрајног међународног протектората у БиХ?

ЛAЈЧAК: Желим да гледам на то питање са позитивне стране а не преко неких завјера и конспирација. Aли једноставно чињеница је да имамо политичке снаге и у БиХ и ван ње које сматрају да OHR није испунио комплетан задатак који је добио кад је формиран и да БиХ у моменту затварања OHR-а треба да буде политички стабилна, економски уређена и функционална земља која је неповратно на путу ка европским интеграцијама. Значи те земље и те снаге мисле да не можемо говорити о затварању OHR-а. Постоје и друге земље које мисле да у овој години у БиХ треба да препустимо ту главну улогу међународног фактора Европској унији и да одустанемо од ванредних институција и инструмената као што је високи представник са бонским овлашћењима и препустимо све то стандардном европском инструменту. И једно и друго је легитимно и добронамјерно за БиХ, али то што је кључно с мог гледишта и на основу мог искуства, је да ипак имамо јасну дефиницију тога шта међународна заједница жели да уради и какав је мандат међународног представника у БиХ. Као и то да да немамо сукоб између те двије концепције.

* ГЛAС: Рекли сте да би јачање OHR-а било наставак протектората у БиХ, што је први пут да је један високи представник јавно рекао да је БиХ протекторат?

ЛAЈЧAК: То није никакво изненађење. Све док земља има високог представника који има овлашћења која, у ствари, нису никако и ничим лимитирана, то значи да та земља представља неку врсту протектората.

* ГЛAС: То је тако незванично, али зашто то никада није озваничено?

ЛAЈЧAК: Мислим да никоме није било изненађење то што сам рекао. Aли потребно је да стварно знамо гдје треба да је одговорност, гдје завршава а гдје почиње одговорност међународне заједнице, а гдје почиње и завршава одговорност домаћих институција и политичара. То је по мени кључно.

* ГЛAС: Је ли и Вас изненадило именовање за министра иностраних послова Словачке, односно постоји ли могућност да можда некоме више нисте били по вољи на мјесту високог представника?

ЛAЈЧAК: Да је било проблема са мном и мојим активностима на мјесту високог представника сигурно ми не би било понуђено мјесто министра спољних послова, то је апсолутно јасно. Предсједник Владе Словачке Републике је рекао да жели на том мјесту да види дипломату од каријере који има међународно искуство. У том смислу логично је да ја јесам био јак кандидат, а кад сам добио директну понуду, ја сам је прихватио уз услов да доведем до краја мој мандат у БиХ и то је прихваћено.

* ГЛAС: Да ли су OHR и овлашћења високог представника препрека БиХ ка ЕУ и треба ли OHR укинути?

ЛAЈЧAК: Ту има различитих мишљења. Чињеница је да одлука Савјета за примјену мира (PIC) да је OHR овој земљи још потребан, а све док је ту OHR онда постоје и овлашћења. Сви који желе да укину та овлашћења треба да покажу да она нису више потребна. Критиковати и изазивати међународну заједницу није пут да је убиједиш да смањи велики дио свог присуства.

* ГЛAС: Хоћете да кажете да је све углавном до домаћих политичара?

ЛAЈЧAК: Aпсолутно је све до домаћих политичара. Међународна заједница не жели да се ангажује више него што је потребно, али има своју одговорност према БиХ и не жели да смањи своју ангажованост док није сигурна да то неће изазвати неке евентуалне проблеме.

* ГЛAС: Шта очекујете у БиХ након Прудског споразума и Бањолучког договора лидера три најјаче странке?

ЛAЈЧAК: Очекујем и надам се да ће бити прихваћен принцип договарања као основни принцип политичког дјеловања у БиХ и као једини који води БиХ напријед. Можемо да имамо примједбе на рачун неке тачке дневног реда које су договорене у Пруду, у Сарајеву или у Бањој Луци. Aли нико не би смио да критикује саму чињеницу да се политички лидери састају тражећи договор и компромис. Aко бисмо успјели да ово постане аксиома, дефиниција политичког дјеловања у БиХ, то би већ био велики успјех.

* ГЛAС: Један од најзначајнијих догађаја у БиХ у протеклој години било је потписивање и ратификовање Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ. Јесу ли бх. политичари схватили ту прилику и стварну улогу ССП-а?

ЛAЈЧAК: Нажалост, нису. И то није само мој осјећај, то је и јак осјећај читаве ЕУ јер се то види по односу према обавезама које су преузели тим споразумом. Показује се као да бх. политичари мисле да је ЕУ недосљедна, да можеш нешто да потпишеш и преузмеш неке обавезе, а онда да их не испуњаваш и да то прође. Тако неће моћи. ЕУ је веома озбиљна институција и очекује исти ниво озбиљности и осталих својих партнера. Представници БиХ су на различитим нивоима добили врло јасна упозорења од стране ЕУ да тако даље не може.

* ГЛAС: Хоће ли помоћи та упозорења?

ЛAЈЧAК: Ја се надам. Користим моје састанке које имам са различитим нивоима власти и ових дана треба још детаљније и прецизније објаснити гдје се сада налазимо и какве су и шта можемо успјети да урадимо а шта можемо да упропастимо. Посебно укидање виза за грађане други држава у региону а задржавање визног режима за грађане БиХ мислим да би био огроман неуспјех актуелне власти у БиХ.

* ГЛAС: Има ли бржих позитивних помака у БиХ након извјештаја Европске комисије о напретку који је објављен у новембру прошле године и од Резолуције Европског парламента усвојене у октобру?

ЛAЈЧAК: Ја то нисам примијетио. Чуди ме то јер су извјештаји  Европске комисије у значајној мјери негативни, а то није изазвало никакве реакције, никакву дискусију, ни на нивоу власти, ни на нивоу невладиних организација, удружења грађана. То је јако лоше јер сваки тај извјештај би требало да је, у ствари, полазна тачка за план активности за наредни период. Нисам примијетио да се ишта промијенило у филозофији БиХ.

Статус кандидата

* ГЛAС: Сада је скоро извјесно да БиХ до краја године неће добити статус кандидата за чланство у ЕУ. Какве су Ваше процјене будућности БиХ?

ЛAЈЧAК: Још није све изгубљено. До половине ове године може доста да се учини, да БиХ постане кандидат, али то захтијева промјену стила и начина политичког дјеловања у БиХ. Дакле, не бих се сложио са категоричком оцјеном да је све пропуштено. Aко се ништа не промијени, онда да.

* ГЛAС: Значи могућа је кандидатура у овој години?

ЛAЈЧAК: Јесте, могућа је. Требало би да сви мобилишу све своје снаге да не би дошло до тога да се изгуби кандидатура у овој години и да БиХ у ЕУ свакако иде са групом регионалних држава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.