Мирко Лујић - Извјештај непотпун, нестало далеко више експлозива

СAРAЈЕВО - Извјештај о нестанку 11,5 тона експлозива, који је Министарство одбране прослиједило Предсједништву БиХ, непотпун је и има пуно недосљедности у његовом садржају. Количина експлозива којом се барата је дискутабилна. Ради се о далеко већој количини.

Рекао је то "Гласу Српске" директор Aгенције за истраге и заштиту БиХ (SIPA) Мирко Лујић.

- Количина експлозива којом се барата је дискутабилна. Ради се о далеко већој количини. Тај предмет је још активан и односи се не само на период за прошлу и ову годину, него је "Претис" и раније због "петљавина" са минско-експлозивним средствима и оружјем био под истрагом SIPA - рекао је Лујић.

Министарство одбране у извјештају упућеном Предсједништву навело је да је предузеће "Претис" из Вогошће неовлашћеном продајом, ради стицања финансијске или друге добити, прекршило закључени уговор са Министарством.

Најављено је да ће хитно бити покренути механизми за регулисање враћања недостајућих средства, те да ће се анализирати организационе јединице МО и Заједничког штаба Оружаних снага БиХ (ЗШ ОС), као и различито извјештавање Сектора за набавку и логистику и ЗШ ОС, с циљем утврђивања дисциплинске и друге одговорности запослених укључених у тај посао.

Извјештај МО БиХ о нестанку експлозива сачињен је и достављен на захтјев члана Предсједништва БиХ из РС Небојше Радмановића.

Министар безбједности БиХ Садик Aхметовић рекао је да је овај случај "на поступању у Тужилаштву БиХ".

- Видјећемо шта ће истрага показати. Код нас су правосудне институције независне и сачекаћемо резултате истраге - казао је Aхметовић.

Министарство одбране је са "Претисом" 31. маја 2010. године закључило пилот пројекат за уништавање 506,7 тона муниције и минско-експлозивних средстава.

Приликом посјете тима МО "Претису" 14. априла ове године речено је да је предузећу "Витезит" из Витеза продато 10.600 килограма ТНТ-а.

У извјештају је наведено да су се представници Сектора за набавку и логистику састали са директором "Претиса" 19. и 26. априла, те да су захтијевали да се врате неделаборирана средства и произведени експлозив.

- Кад је у питању наводни недостатак тромблонских мина, Сектор не располаже информацијом о њиховом нестанку, а образложено је да су тромблони уништавани у предузећима "Претис" Вогошћа и "Бинас" Бугојно. Наведено је да је враћено 7.723 упаљача тих мина, колико је тромблонских мина и предато. Податак ЗШ ОС БиХ о 7.886 комада тромблонских мина није додатно образложен - стоји у извјештају.

Министарство је, наведено је, са предузећем "Бинас" из Бугојна закључило три уговора током 2006, 2007. и 2008. године.

- Наведени уговори и процес уништавања, због нетранспарентности и неприказивања стварног стања од стране представника МО БиХ и предузећа "Бинас" предмет су кривичне истраге Државне агенције за истраге и заштиту (SIPA) - наводи се.

У извјештају Министарства одбране наводи се да, у вези са средствима, која су била предмет поврата из "Претиса", располаже различитим подацима.

Према извјештају Сектора за набавку и логистику, истакнуто је, из "Претиса" није враћено 11.550 килограма ТНТ експлозива, док је ЗШ ОС БиХ констатовао да је преузето 11.530 килограма експлозива мање од потребног, као и мање тромблонских мина у количини од 7.886 комада. У оба извјештаја наведено је и да је враћен вишак допунских пуњења за метак 90 милиметара, али да се и број тих метака разликује у тим извјештајима.

Тајни подаци

Министар безбједности Садик Aхметовић рекао је "Гласу Српске" да су покренуте активности да се унаприједи систем заштите тајних података, али да за њихово спровођење недостаје новца.

Aхметовић је у годишњем извјештају о извршеном оперативном и техничком надзору у области заштите тајних података у 2010. години, који је објавио "Глас Српске", навео да у БиХ не постоје услови за адекватну заштиту тајних података, како то прописују директиве Европске уније и NATO.

- Нажалост, све док немамо усвојен буџет не можемо покренути било коју активност која би се финансирала из институција Министарства безбједности или било које друге институције - казао је Aхметовић.

На питање "Гласа Српске" хоће ли до усвајања буџета тајни подаци и даље да "цуре", а телефони грађана бити прислушкивани, Aхметовић каже да се ова питања "држе на нивоу, који је у овом тренутку изнад других агенција у БиХ".

Министарство безбједности лани је на располагању имало укупно 14,6 милиона марака, што је за око три милиона више у односу на буџет из 2009. године. Повећање укупног буџета пратили су већи издаци за плате и накнаде запослених, накнаде трошкова запослених те већи путни и телефонски трошкови.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.