Kоначни распад СФРЈ почео на данашњи дан прије 35 година

БЕОГРАД - Словенија и Хрватска су на данашњи дан прије 35 година прогласиле отцјепљење од СФРЈ, чиме је процес разбијања Југославије ушао у завршну фазу.

Скупштине Словеније и Хрватске, односно данашњи Државни збор Словеније и Сабор Хрватске, 25. јуна 1991. године једнострано су прогласиле осамостаљење.

Федерална влада, тада званично Савезно вијеће Скупштине, истог дана прогласила је одлуке о сепарацији нелегалним.

Савезно извршно вијеће (СИВ) потом је донијело одлуку о контроли граничних прелаза према Мађарској, Аустрији и Италији, које је отцијепљена Словенија преузела.

Формално, одлука СИВ-а о интервенцији, коју је потписао предсједник СИВ-а Анте Марковић, објављена је сутрадан, 26. јуна.

Пут ка отцјепљењу

Отцјепљењу Словеније и Хрватске претходио је низ догађаја који су указивали на такав развој ситуације.

Још током штрајка у руднику Стари Трг у Трепчи, на сјеверу Косова и Метохије, у фебруару 1989. године, Милан Кучан, челник Савеза комуниста Словеније, изјавио је приликом обраћања у Цанкарјевом дому у Љубљани да „рудари у Старом Тргу бране Југославију“, инсистирајући на очувању претходног статуса покрајине.

Кучан је тврдио да је на дјелу нарушавање тековина АВНОЈ-а.

Потом се, у јануару 1990. године, догодио и формални распад Савеза комуниста Југославије током 14. ванредног конгреса СКЈ у Београду, након што је делегација СК Словеније напустила конгрес, а за њом и делегација СК Хрватске.

Вишестраначки избори одржани су у Словенији 8. априла, а у Хрватској 22. априла, односно 6. маја 1990. године.

Референдуми и политичке одлуке

Референдум о независности Словеније одржан је 23. децембра 1990, а Хрватске 19. маја 1991. године. Већина изашлих грађана на референдумима изјаснила се за сепарацију.

Скупштина Словеније је 6. марта 1991. донијела одлуку о обустави слања регрута у ЈНА, а 23. марта затражено је да ЈНА напусти Словенију у року од три мјесеца.

Такође, 24. јануара 1991. године у Београду је одржан састанак представника Словеније и Србије, када су се Слободан Милошевић и Милан Кучан сагласили да Србија неће правити тешкоће Словенији уколико одлучи да се одвоји у складу са правом на самоопредјељење.

Почетак оружаног сукоба

Снаге ЈНА Пете војне области, на чијем челу је био генерал-пуковник Конрад Колшек, поподне 26. јуна започеле су акцију преузимања граничних пунктова.

Припадници ЈНА из Илирске Бистрице, њих приближно 350 са 11 тенкова, упутили су се ка границама Југославије, а сутрадан, 27. јуна, ангажовани су и припадници савезне милиције и царине - њих 730.

Танјуг/Ројтерс

Укупно је ЈНА ангажовала непуних 2.000 војника са приближно стотину оклопних возила и тенкова.

Сматра се да је у вријеме проглашења отцјепљења бројност Територијалне одбране и полиције Словеније износила око 35.000 људи.

Пуцњи припадника Територијалне одбране Словеније на војнике ЈНА 27. јуна 1991. године означили су коначни крај Југославије и почетак десетодневног оружаног сукоба у Словенији.

Међународна реакција и Брионски споразум

Претходно је Џејмс Бејкер, шеф дипломатије САД, боравио у Београду 21. јуна 1991. године, када је поручио да Вашингтон неће толерисати промјену међурепубличких граница нити употребу силе.

Словеначка Територијална одбрана и полиција блокирале су путеве и колоне ЈНА, опколиле војне објекте и одмах употријебиле оружје широм Словеније.

Хеликоптер ЈНА је оборен, а поједини припадници ЈНА који су се предали убијени су, уз забиљежене случајеве злостављања.

ЈНА је, међутим, испунила добијено наређење и током 27. јуна успоставила контролу над већином граничних прелаза, осим дијела према Аустрији.

Тадашња Европска заједница 28. јуна 1991. године објавила је обуставу економске сарадње и помоћи Југославији, а из Брисела су као посредници упућени Ђани де Микелис, Ханс ван ден Брук и Жак Пост.

Такозване добре услуге Европске заједнице подразумијевале су обуставу употребе силе, избор Стјепана Месића за предсједавајућег Предсједништва Југославије и тромјесечно замрзавање сепарације Словеније и Хрватске.Од Предсједништва Југославије руководство ЈНА је 1. јула затражило сагласност за прелазак са ограничене операције на потпуну интервенцију, али се руководство Србије с тим није сагласило.

Оружани сукоб у Словенији трајао је од 27. јуна до 6. јула, а Брионским споразумом од 7. јула 1991. године, постигнутим уз посредовање дипломата Европске заједнице, одређен је тромјесечни мораторијум на сепарацију.

Према подацима тадашњег Београда, у Словенији је погинуло 45 припадника ЈНА, док је Љубљана саопштила да је погинуло 37 припадника ЈНА, 18 Словенаца и шест странаца, међу којима су била и двојица аустријских новинара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.