Комисија остављена на цједилу

САРАЈЕВО - У БиХ још није стигао одговор из Србије и Хрватске на позив који је тамошњим надлежнима упућен прије годину с циљем отварања дијалога о спорним тачкама на граничним линијама, а у проблемима би, док чекају повратне информације, могли да се нађу домаћи експерти.

Комисија за границу БиХ је, наиме, надлежна за идентификацију границе са сусједним државама, сачињавање приједлога за корекцију граничне линије, припрему приједлога међудржавних уговора и других аката о граничној линији, координацију са надлежним министарствима и органима управе на плану рјешавања послова из области државне границе те надзор над активностима утврђивања, обиљежавања и стабилизације граничне линије.

То радно тијело функционише при Министарству цивилних послова БиХ. Посљедња одлука о именовању Комисије донесена је 2024. према којој су њој сједи шест чланова из ресора цивилних и спољних послова на нивоу БиХ те Републичке и Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове.

Без потребне већине

Иако су још у мандату, на дневном реду прошле сједнице Савјета министара је био приједлог одлуке о оснивању државне комисије за границу, али акт, како је потврђено за "Глас Српске", није добио потребну већину.

У Министарству цивилних послова БиХ су појаснили да је нова одлука о оснивању комисије припремљена због усклађивања са одредбама новог Закона о граничној контроли БиХ који је на снази од почетка прошле године, уз појашњење да су чланом 58. прецизно дефинисани задаци Комисије као и институције које требају бити заступљене у њеном саставу, због чега је потребна донијети ту одлуку о њеном оснивању.

Законом је прописано да Савјет министара, на приједлог ресора цивилних послова, успоставља тијело које ће, заједно с надлежним тијелима сусједних држава, обавити послове разграничавања и утврђивања државне границе, те припреме за склапање међународних уговора о државној граници.

Према одредбама тог закона треба да га чине представници министарстава безбједности, цивилних послова и спољних послова на нивоу БиХ те чланови Федералне управе за геодетске и имовинско-правне послове, Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове и надлежног органа јавне управе у Брчко дистрикту БиХ.

Приједлог достављен средином јануара

Приједлог одлуке о оснивању комисије за границу је достављен Генералном секретаријату Савјета министара још 16. јануара.

- Министри су 21. маја 2026. године разматрали достављени приједлог, али одлука није усвојена јер није добила потребну већину гласова. С обзиром на то, потребно је поново покренути процедуру именовања Државне комисије за границу БиХ у складу са важећим законским прописима - навели су у ресору цивилних послова, без изношења више детаља због чега је "пао" приједлог.

Актуелни сазив комисије именован је половином 2024. године, а о томе су одмах информисали надлежне институције Србије, Хрватске и Црне Горе, уз иницијативу за наставак активности на рјешавању отворених граничних питања.

- Позитиван одговор стигао је из Црне Горе. Међутим, тамошња страна је још  у процедури измјена одлуке о оснивању надлежног тијела за питања границе, што представља предуслов за наставак заједничких активности. С друге стране, од надлежних институција Србије и Хрватске није запримљен одговор на упућену иницијативу. Због тога није било могуће планирати ни организовати састанке и активности за рјешавање отворених граничних питања са представницима ових држава - наведено је у писаном одговору за "Глас", уз нагласак да је основни предуслов за наставак рада активно учешће и спремност институција свих за наставак билатералних активности.

На проблеме на овом пољу су упозорили и сами чланови Комисије у једном од својих посљедњих извјештаја о раду.

Као један од приоритета и констатовано одређивање тромеђне тачке између БиХ, Црне Горе и Хрватске, уз потврду да још није било активности о питању рјешавања граничних питања са Хрватском и Србијом.

Полемике о идентификацији и обиљежавању граничне линије са Србијом и Хрватском трају годинама, а у неколико наврата у ту причу се умијешала и политика те додатно закомпликовала ионако сложене преговоре, посебно када је ријеч о дијеловима о којима се мора преговарати са делегацијама званичног Београда и Загреба.

Спорне тачке

Посљедња сједница дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ била је у јуну 2010. године у Београду. Дужина неутврђеног дијела границе је око 300 километара, а ту су спорне четири тачке, односно хидроцентрале "Бајина Башта" и "Зворник", дио пруге Београд - Бар која пролази кроз БиХ те општине Прибој и Рудо.

Од 2005. године до данас није било активности у вези са границом између БиХ и Хрватске, осим безуспјешних заказивања заједничких сједница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.