Колумна: Храна, дом и посао

Попут Босне и Херцеговине данас, и Шведска се недавно налазила у јеку кампање пред опште изборе. Будући да Шведска управо излази из рецесије, са очекиваним растом од нешто испод четири одсто у 2010. години, у кампањи је доминирала дискусија о томе како на најбољи начин одржати економски опоравак.

Јасно, природа политике у БиХ различита је од оне у Шведској. Изазови са којима се сусрећу наше земље и ресурси које имамо на располагању да одговоримо на те изазове такође су различити.

С друге стране, основне људске потребе углавном су исте, гдје год у свијету да се налазите. Храна, дом, посао и безбједност, односно, како их некад зовемо, егзистенцијална питања, блиска обичним људима, налазе се у фокусу предизборних кампања у готово свим земљама у свијету.

Послије сукоба деведесетих година прошлог вијека, није изненађујуће да питање безбједности остаје важан аспект политичке дебате у овој земљи. Aли оно што ми упада у очи је да се економска ситуација, дакле егзистенцијална питања, готово ни не помињу у политичкој дебати.

Чини се да је, 15 година послије сукоба, послијератни економски опоравак у БиХ могао бити бржи и могао донијети виши животни стандард. Такође, изгледа да су потенцијали ове земље - хидроенергетски потенцијали, шумарство, туризам и пољопривредна производња - углавном остали неискоришћени.

Борба против сиромаштва је главна компонента шведских програма помоћи и у јаком фокусу шведске министарке за сарадњу и помоћ Гунилле Царлссон. Заједно са помоћи коју Шведска пружа БиХ као чланица УН, ЕУ, ОЕБС-а и Савјета Европе, између осталог, и даље остајемо један од највећих билатералних донатора које ова земља има.

Од средине деведесетих наовамо, грађани Шведске донирали су скоро 600 милиона КМ Босни и Херцеговини у разним облицима помоћи и програмима сарадње. Наша нова стратегија сарадње за период 2011 -2014., са годишњим буџетом од око 36 милиона КМ, и даље ће се фокусирати на добру управу и економски опоравак, при чему ће се посебна пажња придавати томе како помоћи расту бх. привреде, посебно у секторима малих и средњих предузећа и руралног развоја, као и неким аспектима заштите околине. 

Наше билатералне трговинске везе су, нажалост, резултовале само слабим профитом и малим бројем нових радних мјеста у односу на оно што су потенцијално могле обезбиједити у БиХ. Основни узрок за овакву ситуацију лежи у бх. пословном окружењу које још није конкурентно у оној мјери у којој би то могло бити у смислу обезбјеђења десетина хиљада потребних нових радних мјеста.

Да би се отворила фирма потребно је превише непотребне документације. БиХ се нашла на самом зачељу листе европских држава у области борбе против корупције. Економска координација и планирање су и даље неадекватни, а унутрашње тржиште изузетно фрагментирано. 

На предстојећим изборима бирачи би требало да питају своје политичаре како намјеравају да ријеше ове проблеме јер, уколико ови проблеми остану неријешени, имаће негативан утицај на будућу добробит обичних грађана ове земље. 

Када спомињем ангажман и учешће на изборима, морам признати да и на шведским државним изборима имамо одређени број грађана који не излазе на изборе ("соффлиггаре"). Aли, на посљедњим изборима, одржаним 19. септембра ове године, одзив бирача је досегао скоро 85 одсто. То је висока стопа када је у питању одзив бирача, што је вјерујем резултат једноставне чињенице да грађани заправо имају осјећај да њихов глас може нешто да промијени.

У БиХ и другдје имамо обичај да кривимо политичаре за разне ствари, од економског стања у држави па до временских прилика. То је непоштено и нереално. Но, оно што је потпуно поштено и реално јесте да инсистирамо да особе које изаберемо детаљно објасне шта ће предузети када буду изабрани. Ово посебно вриједи у временима у којима је свако ново радно мјесто изузетно цијењен производ.

Шведски бирачи инсистирају на јасним и реалним објашњењима у вези са економском политиком. То је код нас дало резултате. То би такође требало да да резултате и за грађане БиХ, али под претпоставком да ће бирачи у БиХ прво рећи својим лидерима да су питања типа како обезбиједити храну и дом за своју породицу и запошљавање високо на листи политичких приоритета.  

Ово у досадашњој пракси није био случај, а резултат је да грађани ове земље сносе посљедице таквог стања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.