Колико пара, толико подстицаја

Повећање обима и квалитета пољопривредне производње и обезбјеђење довољних количина хране за потребе становништва имају стратешки значај за Републику Српску, која тежи да одговори том циљу и задатку у оквирима расположивих финансијских и других могућности.

Битка за храну нарочито добија на значају у вријеме када је у свијету све израженија несташица основних житарица и разних других пољопривредних производа, а уз то се биљежи стални и то доста висок раст њихове цијене. О стању, проблемима и другим актуелним питањима у овој изузетно важној грани привређивања у Српској, за "Глас Српске" говори републички министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Радивоје Братић.

 Република Српска располаже значајним земљишним и другим потенцијалима, али је уједно и велики увозник хране. Зашто је то тако и шта се чини да се такво стање промијени?

- Тачно је да Српска располаже значајним пољопривредним површинама и по томе је, рекао бих, доминантна на нивоу БиХ, али, нажалост, ти ресурси се недовољно и на неодговарајући начин користе. Са једне стране постоје значајне површине које су запуштене и које се не обрађују, а са друге стране и приноси нису на задовољавајућем нивоу. То значи да се мора повећати искоришћеност обрадивог земљишта, поготово оног у државном власништву, а уз то је неопходно радити и на повећању просјечног приноса.

 Како то може да се оствари и да ли се већ нешто предузима да се стање промијени на боље?

- Навео бих, између осталог, да је сачињена Студија наводњавања пољопривредних површина у РС, као и инвентура тих површина, а сада се приступа изради основа уређења, коришћења и заштите пољопривредног земљишта. На основу тога требало би да буде сачињен и законски документ којим би требало да буду дефинисани услови и обавезе коришћења пољопривредних површина. Заговорник сам идеје да се власницима   пољопривредних површина, прије свих у приватној својини, које они не могу или не желе да обрађују, уведе додатни, знатно виши порез на катастарски приход. Вјерујем да би то, условно речено, натјерало власнике запуштеног земљишта да почну са његовом обрадом или ако то стварно нису у могућности, понуде га у закуп онима који су вољни да се баве пољопривредном производњом, али им за то недостаје земљиште.

 Колико то, уз друге мјере, може да допринесе да Република Српска са својих њива обезбиједи више хране за властите потребе?

- Уколико се то уради, а уз то спроведу и друге одговарајуће мјере, онда Српска може да буде значајан произвођач хране и да задовољи, прије свега потребе свог становништва, чиме се, практично на најбољи начин може да смањи увоз. То се односи, прије свега на житарице, а Српска може и треба да буде и значајан произвођач млијека за чију производњу и откуп имамо врло јасно опредјељење. Подсјетио бих да је значајно повећан подстицај производње и откупа сировог млијека, а један од резултата те мјере је да је Република Српска у прошлој години повећала производњу млијека за око 23 одсто. Та чињеница, свакако, радује и намјеравамо да наставимо са значајном подршком овој производњи.

 За подстицај развоја пољопривреде и села у овој години из буџета РС је обезбијеђено до сада рекордних 80 милиона марака. Да ли је то довољно и колико може да допринесе повећању производње?

- С обзиром на висок раст цијене репроматеријала и других трошкова у пољопривредној производњи ми смо свјесни да би за подстицај требало више новца. Међутим, Влада Републике Српске је обезбиједила онолико колико то у овом тренутку дозвољавају буџетске могућности, а у таквој ситуацији веома је битно да се та расположива подстицајна средства усмјере и искористе на најбољи могући начин. У том смислу предвиђено је да се око 50 одсто од поменутих 80 милиона марака издвоји за подстицај прољећне сјетве на отприлике 200.000 хектара, или тачније по 200 марака по хектару засијане површине. То јесу прилично значајна, али не и довољна средства, поготово ако се у обзир узму изузетно високи трошкови производње.

 Поједина пољопривредна удружења, а нарочито оно у области производње дувана, незадовољни су расподјелом новчаних подстицаја за ову годину. Шта можете рећи о томе?

- Морам још једном да поновим да су подстицајна средства за ову годину толика колика јесу и ми смо их расподијелили на начин за који сматрамо да је најбољи. Схватам да би свака пољопривредна грана жељела више, али нико неће да гледа мјере интегрално. Са друге стране, наша је обавеза да то гледамо интегрално и да селектујемо нешто што је важније или мање важно за друштво, а за примјер могу да наведем хљебно жито са којим се не може ништа изједначавати. A када је у питању производња дувана, рекао бих прво да подстицај није укинут, како то изјављују поједини произвођачи, већ и они имају право на по 200 марака по хектару засијане површине и то је у овом тренутку реално могуће. Ипак, уколико се до краја године обезбиједе нека додатна средства кроз ребаланс, настојаћемо да им се помогне кроз регресирање откупа дувана у износу који буде реално могућ.

 Постоје ли још неки начини и могућности да се помогне пољопривредницима у засијавању већих површина ратарским и другим пољопривредним културама?

- Свакако да таквих могућности има, с тим да треба створити услове за њихово остварење. Покренуо сам, између осталог, да тако кажем велику офанзиву да се на нивоу БиХ покуша ријешити питање такозваног плавог дизела, односно јефтинијег погонског горива за пољопривреднике, које би било ослобођено царине, акциза и других дажбина. Залагаћу се да то буде трајна мјера за пољопривреднике, као што то имају и пољопривредници у земљама окружења. Осим тога, додатна средства за подстицај развоја пољопривреде у овој години, а ту мислим и на јесењу сјетву, могла би да буду обезбијеђена и путем ребаланса буџета, наравно уколико ребаланса буде.

 Шта је до сада учињено у оквиру заједничке активности са Дирекцијом за робне резерве Републике Српске око уговарања и откупа од домаћих произвођача тржног вишка пшенице рода 2008. године?

- Ту активност смо покренули протекле јесени у склопу сјетве хљебног жита и других озимих стрних жита у Српској и код домаћих пољопривредних произвођача обезбиједили, или боље речено резервисали за потребе робних резерви одређене количине пшенице. Значајан дио те пшенице је већ плаћен у децембру, а наставиће се са исплатом и преосталог дијела уговорене пшенице. Дирекција за робне резерве, која да подсјетим дјелује у саставу Министарства трговине и туризма, има обавезу да заврши цјелокупни посао везан за откуп, а уколико се укаже могућност, било би добро да се и из прољећне сјетве покушају резервисати одређене количине хљебног жита.  

 Протеклих дана усљед поплава на подручју Приједора, Српца и још неких мјеста под водом су се нашли, поред осталих и разни пољопривредни усјеви. Шта се чини с циљем ефикасније одбране од поплава и уопште у области водопривредног уређења РС ?

- Знамо шта и како треба да се учини да би се ова значајна област довела у задовољавајуће стање, али проблем је новац којег за те намјене увијек недостаје. Ради успјешније одбране од поплава, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде је још у септембру прошле године упутило Влади Републике Српске захтјев за издвајање додатних средстава или за увођење опште водопривредне накнаде, као што постоји у Федерацији БиХ. Средства којима сада располаже Дирекција за воде РС довољна су само да се одржавају постојећи системи за одбрану од спољних вода, а то се односи, између осталог, на 18 пумпних станица распоређених практично од Уне до Дрине.

 У области сточарске производње актуелан је проблем заразне болести бруцелозе. Шта се предузима на њеном сузбијању?

- Тачно, то је велики проблем и на одређени начин пријетња сточном фонду, јер је само у задњих неколико мјесеци извршена еутаназија значајног броја грла. На иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Влада је усвојила План спречавања и искорјењавања бруцелозе. И до сада су постојале обавезне мјере заштите од ове болести, али пошто таквих мјера није било у Федерацији БиХ, наше мјере су, да тако кажем, биле обезвријеђене. Сада обје стране имају планове дјеловања, које ће се одвијати координисано, прво у жариштима бруцелозе, а потом и на осталим подручјима у Српској и БиХ. 

 Једна од мјера сузбијања и искорјењивања бруцелозе односи се на забрану промета говеда, оваца и коза, чему се противе представници удружења сточара из Семберије и још неких подручја Српске. Шта мислите о томе?

- Ова мјера није ничији хир или жеља, већ нужда. Нажалост, њоме су највише погођени они који се часно баве сточарском производњом, али морам да додам да је неопходна, прије свега због оних који се нечасно баве овим послом. Уколико се на одговарајући начин искористе сви контролни и други механизми, то би омогућило да се ова мјера укине, а до тада и у правој најезди бруцелозе, неопходно је да се спроводи. Aпелујем на све институције, не само на републичку и локалну ветеринарску инспекцију, већ и на полицију која може и треба да провјери да ли, примјера ради, за стоку која се превози камионима или шлеперима, постоји прописана документација. Када би се одузела два, три камиона без одговарајуће документације, увјерен сам да би то била добра порука онима који се баве нечасним радњама да морају са тим да престану. 

Обиљежавање животиња

 - Проблема има и у обиљежавању животиња ушном маркицом. Пројекат је започео у БиХ 2004. године, али резултат је раван нули. У РС је до сада обиљежено око 360 хиљада грла говеда и то је у реду ако се гледа само цифра. Међутим, не постоји евиденција, нити ико зна колико је од тог броја закланих или угинулих грла. За око 160 хиљада ушних маркица у РС у овом тренутку не зна да ли су активне, јесу ли коришћене, раздуживане... Захтијеваћу да се овоме стане у крај, да се обави инвентура и сачини биланс како би се обиљежавање могло наставити. У противном, оваква каква је сада, акција би била бесмислена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.