Фото: илустрација
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Иако су чланови Европског савјета прије више од двије године одлучили да приступни преговори, уз одређене услове, буду отворени и са БиХ, домаћи лидери још нису направили видљивији искорак на том путу, али, ипак, не сносе пуну одговорност за очигледни застој, јер и званични Брисел у доброј мјери кочницу попушта само онда када је то у интересу Уније.
БиХ је закорачила на европски пут прије деценију и по. Највећи искораци су забиљежени у децембру 2022, када је ЕУ одлучила да јој да статус кандидата за чланство у ЕУ, не због заслуга, већ промјена политика Брисела и сукоба у Украјини те у марту 2024. одлуком о отварању приступних преговора.
Конкретан датум, међутим, није саопштен, јер нису испуњени ни предуслови, међу којима је именовање главног преговарача те усвајање кључних закона у сектору правосуђа, односно о Високом судском и тужилачком савјету БиХ и Суду БиХ.
Дио аналитичара и директних учесника у процесу, не спорећи да БиХ дуже вријеме стоји на европском путу због домаћих лидера и да тема служи и за поткусуривања, указује и на проблеме с друге стране преговарачког стола.
Умјесто давања вјетра у леђа, посјете високих званичника ЕУ, првенствено Сарајеву, прерастале су у одређеним случајевима и у нови камен спотицања у БиХ због занемаривања њене уставне структуре.
Тако је данас из Српске, уочи нове посјете високе представнице ЕУ за спољне послове и безбједносну политику и потпредсједнице Европске комисије Каје Калас, упозорено на понашање Брисела.
Каласова ће, наиме, боравити поново 1. и 2. јула у посјети БиХ, а пред посјету се огласио лидер СНСД-а Милорад Додик ријечима да је "све већ виђено".
- Чујем да Каја Калас долази у Сарајево. Вјероватно да да још један аргумент зашто је БиХ немогућа и пропала земља. Сваки њен долазак БиХ чини мањом, а ауторитет ЕУ слабијим. Већ виђено. Каласова ће опет подржати амбасадора ЕУ Луиђија Сореку, причаће да је владавина права када странац наметне закон, када суспендује улогу Парламентарне скупштине, када понизи народе - навео је Додик у објави на мрежи "Икс".
Додао је да је европски пут под таквим условима био крајње бесмислен, а да га је Каласова учинила још беспредметнијим.
- Зато док је Каласова на позицији комесара за било шта, европски пут треба зауставити - додао је он.
Први замјеник Заједничке комисије за европске интеграције Парламентарне скупштине БиХ Мирослав Вујичић каже да има неколико битних елемената за садашњи статус европског пута БиХ.
- Сви смо опредијељени за то, али због одређених активности у БиХ је дошло до блокаде која је увијек била присутна од стране федералних представника и тамошњих власти. Посљедњи примјер за то је и стављање БиХ на сиву листу МАНИВАЛ-а, јер ФБиХ није направила регистар, попис власничке структуре предузећа и установа, а увијек је Српска оптуживана за кочење ЕУ пута, што је чиста замјена теза - истакао је Вујичић (СНСД).
Отворено каже да чак ни представници ЕУ нису искрени према БиХ.
- Политика двоструких стандарда у приступу ЕУ је присутна. Једним очима гледају нас, а другим Молдавију и Украјину, земљу која је рату, у којој нема никаквих правних норми и стандарда и на силу је испред нас у приступању том европском путу. Знамо врло добро због чега је тако - изјавио је Вујичић за "Глас".
Чињеница је да бриселска администрација, односно они који воде главну ријеч имају другачији поглед на земље и приступање Унији.
- И Европа гледа од кога има већу корист за себе. Има и гласова разума у ЕУ, као што је Мађарска, без обзира на промјену власти те Словачка и земље које су свјесне да се Европа неће заокружити без западног Балкана у њој. Видимо и иницијативе из Њемачке и Француске, које су најмоћније фигуре у Европи, међу којима влада став да будуће чланице, у шта би спадали и ми, не би имале исти статус у смислу гласања и одлучивања у ЕУ. Комесари који долазе обављају битне позиције, али не одлучују они, већ моћне чланице о томе ко ће и којим путем бити примљен - закључио је Вујичић.
Став о путу БиХ ка ЕУ и застоју има и члан те комисије Бранислав Бореновић.
- Постоји нека врста нерада домаћих институција, а помало и неразумијевања од стране оних европских које би требало и да убрзају пут ка ЕУ на реалним основама. То је поштовање уставних оквира, а Дејтон нам је давао довољно ширине за кретање ка стандардима ЕУ - казао је за "Глас" Бореновић, додајући да Српска има јасно мјесто у том процесу.
Стиче се, тврди, и утисак да домаће институције имају страх од европских правила која уводе "дисциплину и ред те јачају институције, уз владавину права".
- Европа има својих изазова, а ми смо застали. Видимо и одраз неспособних власти које су на причи европске, али све остало је антиевропско - истакао је Бореновић истичући да БиХ припада европској цивилизацији те да је на путу ка ЕУ могуће сачувати идентитет свих народа у БиХ.
Већина обавеза и задатака на путу ка ЕУ врло добро је позната домаћим актерима. Многи датирају још из фамозних 14 приоритета који су сажети у мишљењу Европске комисије од прије неколико година.
* јун 2015.
Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и БиХ ступио на снагу
* фебруар 2016.
БиХ поднијела захтјев за чланство
* фебруар 2018.
Власти БиХ уручиле одговоре на Упитник
* мај 2019.
Европска комисија објавила мишљење о захтјеву БиХ за чланство у ЕУ, укључујући и 14 кључних приоритета
* децембар 2022.
БиХ додијељен статус кандидата за чланство
* март 2024.
Европски савјет донио одлуку да отвори приступне преговоре
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.