Ко преживи ово, причаће

Бањалука, Приједор - Ко преживи ово, причаће, посљедње су ријечи које је Срђан Костић рекао свом оцу Миши, мајци и дјевојци на писти аеродрома Залужани прије него што је полетио на свој први падобрански скок и посљедњи лет.

Посљедњи лет

Срђанов отац, чим се авион дигао са земље, примијетио је да нешто није у реду, јер је мотор чудно брујао. Авион је полетио у 12.04 и пао у 12.05. Срђанови родитељи су кренули у изгубљену битку за живот свог сина и његових другова. Сјели су у аутомобил и почели аутомобилом да гурају срушени авион покушавајући тако да дођу до њихових тијела.

Трагедија у којој су погинули чланови Падобранског клуба Бањалука, пилот Ален Црналић (24), дугогодишњи инструктор падобранства Немања Гороња (32), инструктор Стефан Карановић (24) и падобранци којима је то требало да буде први скок Никола Стевић и Срђан Косић десила се у недјељу.

- Прошао сам рат и ратишта, моји падобранци су ратовали са мном и заједно гинули, али никад се оваква трагедија није десила. Жао ми је што нисам погинуо са својом браћом - казао је јуче новинару “Гласа Српске” предсједник Падобранског клуба Душко Грмуша.

Каже да је у његовом летачком искуству и падобранству било спортских повреда, ломова, неотварања главног падобрана и скакања уз помоћ резервног, али да се никад ништа слично није десило.

- Мој нећак Никола Стевић од пете године носио је моју визит-карту и стално ме питао кад ће скакати падобраном. Сад кад је постао пунољетан и требало да први пут скочи, десило се ово. Ален Црналић је наше дијете, одрастао је са нама на аеродрому. Уз помоћ његовог оца Златана успјели смо много шта да направимо - прича Грмуша.

Додаје да није било знака, најаве, слутње, ни наговјештаја да би било шта лоше могло да се деси тог дана.

- Претходни дан, у суботу, летјели смо тим истим авионом, а Стевић и Косић били су спремни за скокове. Временски услови били су идеални, све је говорило да ће то бити још један диван дан, породице су дошле да гледају прве скокове своје дјеце. И онда се десила трагедија - говори Грмуша.

Грмуша каже да се све одиграло тако брзо да је, кад је видио да авион полијеће и покушао да упише вријеме полијетања, он већ у сљедећем тренутку пао.

Одмах је дотрчао и покушао да спаси другове из авионске буктиње. Спржени су му прсти на рукама и повријеђена глава.

- Из авиона смо извукли мог нећака Николу, давао је знаке живота. Склонили смо га даље од авиона па су касније мислили да је он искочио. То није тачно, био је у авиону. Покушао сам да извучем и Немању, али нисам успио. Све је у кабини већ горјело, било је пуно дима - прича Грмуша.

Другари

Плач, туга и невјерица јуче у четвртом два Пољопривредне школе у Бањалуци међу Срђановим школским друговима. Синоћ су сви они требали да прославе матуру. Без Срђана нису хтјели, ни могли.

- Никада није био љут, стално је био насмијан и расположен за дружење, шалу и забаву. Био је добар друг свима, а мени најбољи. Још не могу да вјерујем да се ово десило - ријечи су којима Павле Шупица описује свог друга из школске клупе.

Исмет Мештровац, такође Срђанов друг из разреда, каже да је Срђан био толико добра особа, да се ни са ким у школи током цијеле четири године није посвађао.

- Провели смо незаборавне посљедње дане у школи, јер смо најчешће послије наставе били у парку, шалили се и дружили. Срђан је увијек био спреман за добро друштво - додаје потиштено Исмет.

Професор Тамара Ђумић, разредник Срђановог одјељења, којој је ово било прво одјељење које је испратила од првог до четвртог разреда, јуче није имала снаге да прича о свом ученику.

- Само могу да кажем да је био добро дијете, које никада, али баш никада, нисам видјела да је због нечега љутито - једва је изговорила.

Станко Видаковић каже да још не вјерује да је његов друг Никола Стевић погинуо. Заједно су ишли у Угостититељско-трговинско-туристичку школу три године и заједно радили праксу. Станко није ни знао да је Никола почео да се бави падобранством. И тешко му је да говори, да се сјећа.

У кућама настрадалих младића мук.... Тишина која гласно вришти сву бол, тугу. Тишину прекидају тихи јецаји. Комшије и пријатељи имају само ријечи хвале за дивне младиће.

- Био је легенда, прави комшија. Били смо другови. Немам ријечи… Он је био идеалан младић и да су сви као он свијет би био љепши. Лет у небо била је његова велика љубав - каже комшија најбољег инструктора падобранства РС Немање Гороње.

Туга, бол и сузе и на Аеродрому Урије у Приједору. Љубо Медаревић, инструктор летења и једриличарства био је први инструктор пилоту Алену Црналићу на једриличарској обуци.

- Био је изнад просјека осталих кандидата што је морао да захвали генетици. Аленов дјед је био пилот, отац такође, и његовим венама текао је генетски зов висина. Ален је морао бити пилот - говори са тугом у гласу Медаревић.

Сјећа се да је Ален обуку савладао веома успјешно и добио дозволу за пилота једриличара, а касније 2008. године отишао на обуку моторних пилота и наставио да лети у Бањалуци.

- Не знам шта да кажем, тешко ми је, као и свим приједорским пилотима. Познавао сам Аленовог дједа Хару (Мухарема), заједно смо летјели годинама, а његов отац Златан је исто тако као дијете, у ствари момчић од петнаестак година почео овдје да лети. Касније је Златан отишао на Војну академију, завршио пилотску академију и активно лети до данас. То је велика ваздухопловна породица - прича Медаревић.

Отац и син, Златан и Ален у понедјељак, 14. маја, били су у Приједору у Музеју Козаре на отварању изложбе поводом 60 година Аероклуба “Приједор”.

Немања Гороња

- Немања Гороња је ту био скоро четири године, имао је око 200 скокова. Сјећам се првог дана кад је дошао. Довела га је дјевојка на панорамски лет. За неколико дана опет је дошао и пријавио за падобранску обуку. Остао је, заволио све ово, живио са нама падобрански живот. Спремао се за Америку да се тамо усавршава у скоковима, био је и у Русији. Врхунски и свестрани спортиста. Спремао се да преплива Ламанш - каже Грмуша.

Гороња је био рекордер Балкана по броју скокова у једном дану, у Залужанима је 2008. скочио 60 пута у једном дану.

Прије петнаестак дана добио је сина, а авионе је толико волио да је супругу запросио у “цесни” у којој је погинуо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.