Кармело Агијус, предсједник МКСЈ, за Глас Српске: Судови у региону морају да омогуће правду жртвама

Од највећег значаја је да сви државни органи и судови у региону сарађују ради доношења правде жртвама неких од најтежих злочина које можемо замислити.

Државни правосудни системи имају пред собом значајан и изазован задатак, каже предсједник Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) у Хагу Кармело Агијус.

* ГЛАС: Да ли је Хашки трибунал испунио улогу због које је основан?

АГИЈУС: Да. Савјет безбједности Уједињених нација повјерио му је да суди особама најодговорнијим за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена у бившој Југославији од 1991. године и да допринесе обнови и одржавању мира у региону. Чврсто вјерујем да је МКСЈ испунио тај мандат. У оквиру тога, суд је подигао оптужнице против 161 особе за злочине почињене над жртвама на територији бивше Југославије и они су сви позвани на одговорност. Неизмјерно сам поносан на оно што смо заједно постигли од оснивања суда 1993. године. Ништа од тога није се чинило могућим тада и, као први међународни кривични суд модерног доба, МКСЈ је представљао експеримент од огромног значаја. Поред улоге која му је повјерена мандатом, МКСЈ је дао кључни допринос јачању и изградњи капацитета локалних судова, судија, тужилаца и адвоката одбране на подручју бивше Југославије. Он је такође утврдио кључне чињенице о злочинима почињеним током ратова деведесетих година прошлог вијека и прикупио је огромну количину доказа, који ће омогућити региону да настави борбу против некажњивости и суочи се са прошлошћу. Национални правосудни системи, владе, научни радници и цивилно друштво имаће у будућности значајну и незамјењиву улогу у том процесу.

* ГЛАС: Нису ријетке оцјене да је МКСЈ политички суд и да је правио многе грешке.

АГИЈУС: Такве критике су неосноване и саме по себи су веома често политички мотивисане. Оне се често заснивају на темељном несхватању судског процеса и на дезинформацијама. МКСЈ је суд и његове одлуке доносе независне и високопрофесионалне судије. Те одлуке доносе се након пажљивог разматрања аргумената које су изнијеле стране у поступку и доказа предочених у судници, укључујући исказе свједока, форензичке податке и друге доказне предмете и документа. Судије могу осудити оптужену особу само уколико је њена кривица доказана ван разумне сумње. Лаици повремено то тешко могу да схвате. Из тог разлога, МКСЈ је настојао да постигне максималну транспарентност у својим поступцима и основао је програм оутреацх да своје пресуде учини приступачнијим широј јавности. Ипак, још има људи који би радије да погрешно представљају МКСЈ и његове одлуке. Надаље, за разлику од међународних судова у Токију и Нирнбергу, које су успоставили "побједници" Другог свјетског рата, МКСЈ су успоставиле Уједињене нације и он је пресуђивао о злочинима које су починиле све стране у сукобима деведесетих година прошлог вијека и судио је оптуженима свих националности. Чини се да се критике на рачун МКСЈ често непосредно тичу националности оптужених, а такође и националности оних који критикују МКСЈ.

* ГЛАС: Многи предмети прослијеђени су из Хага правосуђу БиХ. Како гледате на чињеницу да ти предмети још нису закључени и да жртве и даље чекају правду?

АГИЈУС: У складу са својим мандатом и стратегијом окончања рада, МКСЈ се усредсриједио на то да кривично гони вође које су заузимале највише положаје и суди им, док је остале предмете који се односе на оптужене средњег и нижег ранга прослиједио домицилним судовима. У тим предметима се суди у складу с законима дотичних држава и ја нисам у позицији да коментаришем предмете у којима се поступци воде пред локалним судовима. Наравно, од највећег је значаја да сви државни органи и судови у региону сарађују ради доношења правде жртвама неких од најтежих злочина које можемо замислити.

* ГЛАС: Организација за европску безбједност и сарадњу, односно судија Џоана Корнер, обавила је анализу рада Суда и Тужилаштва БиХ и уочила бројне пропусте - непотребно цијепање предмета, застој у раду на најзначајнијим предметима и друге неправилности, али те налазе ове институције не прихватају. Како то коментаришете и шта би требало да буде учињено?

АГИЈУС: Као предсједник МКСЈ нисам у позицији да коментаришем рад локалних судова и тужилаца. Могу само рећи да државни правосудни системи имају пред собом значајан и изазован задатак и да МКСЈ много година подржава њихов развој.

Караџић и Младић

* ГЛАС: Када ће предмети против Радована Караџића и Ратка Младића бити закључени и може ли се десити да они дјелимично буду прослијеђени судовима у Србији или БиХ?

АГИЈУС: Очекује се да ће претресно вијеће донијети првостепену пресуду у Младићевом предмету прије краја новембра ове године. Жалбени поступак у предмету против Караџића води се пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове, који је основао Савјет безбједности УН и који има мандат да обавља резидуалне функције МКСЈ након што МКСЈ буде затворен. Ако се једна од страна у поступку буде жељела жалити на предстојећу првостепену пресуду Младићу, тај поступак би се такође водио пред механизмом. Будући да се ради о предметима у којима су поступци у току и у којима је ријеч о високорангираним вођама, ни Младићев ни Караџићев предмет неће бити вођени пред локалним судовима. У сваком случају, у овом тренутку, у свјетлу континуираног пропуста Србије да сарађује с МКСЈ у спровођењу неизвршених налога за хапшење у предмету непоштовања суда, тешко је замислити да би било који од тих предмета могао бити прослијеђен судовима у Србији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.