Каран: Планске и сталне активности ОХР-а с циљем урушавања уставне позиције Српске

БАЊАЛУКА - Професор уставног права Синиша Каран изјавио је Срни да се активности канцеларија свих високих представника данас, 26 година од ступања на снагу Општег мировног споразума за мир у БиХ, могу посматрати као непрекидно, стално, планско и систематско урушавања тог споразума са основним циљем - урушавања уставне позиције и слабљења Републике Српске.

"Други циљ јесте јачање заједничких институција и коначан циљ преобликовања мултиетнички сложеног, федералног облика државног уређења БиХ у правцу унитаризације кроз процес мајоризације", појаснио је Каран.

Он је навео да је разлика између високих представника била само у томе ко је од њих више успио да наметне својих неуставних и антидејтонских одлука.

"Тешко је измјерити размјере штете коју су нанијели, а највећа је да су управо они поткопали тешко изграђене женевске и њујоршке принципе /темеље/ сложене суи генерис државне творевине и довели је у стање трајне нестабилности која се одржава фикцијом великог броја неуставно новостворених агенција на 'државном' нивоу", указао је Каран.

Он је подсјетио да су методе рада високих представника биле и остале: притисци, уцјене, пријетње, смјене, суспензије, наметање, забране, блокаде.

"Прекомпозиција Уставом утврђених надлежности и промјена Устава БиХ, без фактичке промјене, резултат је рада високих представника. Високи представници су све ове године безобзирно урушавали владавину права, кршећи међународно и домаће право, игноришући уско дефинисана ограничења мандата додијељеног високом представнику Анексом 10, а истовремено су тиме заправо нарушили једине могуће елементе добровољности заједничког живота и елиминисали да то буду заједничке одлуке донесене консензусом представника три конститутивна народа и два ентитета, као доминантне носиоце суверенитета", нагласио је Каран.

Мада је више неважно рећи, истакао је професор уставног права, али поновља да је само постојање високих представника невиђен облик туторства и протектората у 21. вијеку, чему свесрдно помаже Уставни суд БиХ са троје страних судија.

Он је додао да је Народна скупштина Републике Српске претходних година усвајала закључке који се односе на противправан и неуставан рад високог представника, те је истим закључцима оспоравала даљу потребу за постојањем функције високог представника.

"Народна скупштина Републике Српске је почетком 2021. године усвојила закључке у вези са оцјеном рада високог представника, примјене Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ у периоду разговора о именовању новог високог представника у којима је констатовано да су у складу са Анексом 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ, чији потписник је и Република Српска, само стране уговорнице надлежне да 'траже постављање високог представника'", подсјетио је Каран.

Он је поручио да због елементарног непоштовања владавине права у виду кршења Анекса 10 какво је испољено од свих високих представника, Република Српска не може прихватити наметање било које личности за високог представника.

Каран је подсјетио да је постављење високог представника условљено сагласношћу страна потписница Анекса 10 Дејтонског споразума.

"Досадашња номиновања, избор и потврђивање високог представника су супротна Анексу 10, недовољно транспарентни, јер није уважавана неопходност консултација и прибављања сагласности страна, како је предвиђено Анексом 10, те ово представља довољан основ за одбацивање било ког именовања високог представника без процедуре предвиђене Анексом 10", констатовао је Каран.

Према његовим ријечима, спровођење цивилног дијела мировног споразума одавно је постигнуто, а присуство и активности Канцеларије високог представника већ дуги низ година представљају озбиљан терет напретку БиХ и неспојиви су са појмом Устава БиХ, те представљају препреку на њеном путу ка европским интеграцијама.

"Након 26 година мира у БиХ, крајње је вријеме да Канцеларија високог представника буде затворена и да одговорност за будућност и функционисање БиХ постане искључиво право и надлежност народа у БиХ и њихових политичких представника, без страног уплитања или друге врсте угрожавања демократских процеса и механизама прописаних Уставом БиХ.

Коначно је дошло вријеме да БиХ са своја два ентитета и три конститутивна народа преузме одговорност за властити развој у складу са Дејтонским споразумом и међународним правом које је интегрални дио правног система БиХ", нагласио је Каран.

Када је ријеч о постојање Савјета за имплементацију мира, као повремене конференције за имплементацију Дејтонског мировног споразума, и функције замјеника високог представника, Каран је рекао да то није утврђено Дејтонским мировним споразумом.

"Интервенције високих представника, уз укупно присуство међународне заједнице, учиниле су да је БиХ постала њихов правни експеримент, преузели су одговорности без одговорности за њено вођење са планом да нам БиХ, такву нову, преобликовану по својој вољи, неуставну, подаре и предају на употребу.

Моћ силе је толиких размјера да само они /високи представници и међународна заједница/ не виде да тај експеримент не може успјети. Такво ниподаштавање воље конститутивних, државотворних народа и њиховог суверенитета је анахронизам ријетко виђен у новијој историји", закључио је професор уставног права Синиша Каран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.