"Стварати или нестати“ - нова књига Огњена Тадића у издању "Гласа Српске"

БАЊАЛУКА - Постоје књиге које друштву нуде утјеху у објашњењима. „Стварати или нестати“ Огњена Тадића чини нешто много неугодније - одузима му право на изговоре.

Њено почетно питање изгледа готово невино: како је могуће да једна заједница посједује људе, знање, институције и природна добра, а ипак не производи резултате који би одговарали њеним могућностима?

„Стварати или нестати“ одбија досадашње одговоре који почивају на два најчешћа облика интелектуалног комфора - увјерењу да су за све криве околности и увјерењу да је довољно промијенити власт да би се промијенило и друштво. Тадићева анализа је захтјевнија.

Истраживање полази од премисе да одговор на ово питање лежи дубље од економије или политике. Друштво није збир својих околности. Оно што му је дато - историја, ресурси, институције и насљеђе, још увијек није његова судбина. Судбина настаје тек у начину на који се друштво према свему томе односи.

Између могућности и њиховог остварења постоји простор одлуке - друштвена инфраструктура коју чине обрасци који усмјеравају понашање, институције које отварају или затварају простор за дјеловање и расподјела моћи која може подстицати или гушити стваралаштво, одговорност и повјерење.

Књига посебну пажњу посвећује културним перцепцијама кроз које једно друштво разумије образовање и знање, вријеме и рад, здравље, имовину, друштвене сукобе, слободу, одговорност, легитимитет и меритократију. Тадић стално подсјећа да управо те перцепције пресудно утичу на то шта једно друштво награђује, шта толерише, чему вјерује и шта је спремно да мијења.

„Стварати или нестати“ доноси и нове појмове који произлазе из потребе да се именују категорије без чијег истраживања централни проблем књиге не би могао бити цјеловито размотрен. То су „производна национална култура“ и „право на стварање“.

„Право на стварање“ дефинише као право држава и народа да своје способности, знање и ресурсе претварају у дјело и да у сопственој будућности не буду само објекти туђих одлука. То право није привилегија, нити је гаранција успјеха. Оно је претпоставка одговорности: ако заједница има право да ствара, онда има и обавезу да не пристане на трајну стагнацију.

Појам „производна национална култура“ не користи као позив на дисциплиновање човјека у име производње, нити као повратак некој замишљеној националној чистоти. Напротив, ријеч је о култури која човјеку омогућава да унутар своје заједнице своју способност претвори у дјело, а да притом моћ остане ограничена, правила провјерљива, а разлике међу људима прихваћене.

Највећи изазов оваквог приступа управо је његова ширина. Тадић зато не нуди једноставан рецепт за развој, већ мијења само питање. Умјесто да стално питамо шта нам недостаје, књига нас пита шта радимо са оним што већ имамо.

„Стварати или нестати“ на крају шаље значајну поруку и нашој и будућим генерацијама: народ који ствара има будућност, а народ који престане да ствара препушта је другима.

Након књига „Поље сукоба“, „Дејтонско право“, „Дејтонска политика“ и „Парадигма уније“, у којима Тадић објашњава друштвена, политичка и правна питања која су обликовала нашу стварност, било је очекивано да своју пажњу усмјери и на социјално-културна питања као матрицу њених дубљих узрока.

У том смислу, „Стварати или нестати“ није само осврт на ове теме, већ њихово систематично истраживање – покушај да се испод видљивих политичких и економских посљедица пронађу културни обрасци који одређују способност једног друштва да ствара, мијења се и траје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.