Кандидатима вјеровали на ријеч

Сарајево - Законом о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ требало је прописати и да је један од услова за именовање кандидата за највише правосудне институције у БиХ и потврда о некажњавању, тврди потпредсједница ВСТС-а Ружица Јукић.

Према њеним ријечима, ВСТС је до сада вјеровао на ријеч кандидатима за највише правосудне функције да да нису осуђивани, а уколико би се утврдило супротно, савјет би против истих покретао дисциплинске поступке. Причу о рупама у постојећем закону отворио је случај судије Кантоналног суда у Сарајеву Хусеина Делалића, за кога је недавно утврђено да је годинама радио, иако је био осуђиван за кривично дјело - покушај силовања.

Да се не ради о изолованом случају недавно је упозорио и шеф Делегације Европске уније у БиХ у одласку Ларс Гунар Вигемарк, који је упозорио надлежне у ВСТС-у да је евидентно да случај судије Делалића није изолован.

- Пред законом су сви једнаки и не би требало да постоји нити трунка сумње у вези са било којим носиоцем правосудне функције - поручио је Вигемарк.

Директор Агенције за заштиту личних података БиХ Петар Ковачевић истиче да ВСТС сноси највећи дио одговорности што су у правосудне институције БиХ, на највише функције, именовани и они који су и кривично одговарали.

- Закон јасно прописује да нико нема право да од грађана тражи ове податке. Међутим, када постоји ваљан правни основ, а за свако запошљавање у суд или тужилаштво он неспорно постоји, онда је и ВСТС био дужан по службеној дужности да обави провјеру кандидата - рекао је Ковачевић за “Глас”.

Предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија каже да се до сада увијек залагао да се пријаве кандидата за судије и тужиоце, прије њиховог именовања, шаљу на провјеру надлежним институцијама.

- Предлагао сам то, јер мислим да за то не постоји никакво законско ограничење - истакао је први човјек ове правосудне институције.

Јукићева објашњава да овај савјет до сада није тражио од кандидата за судије и тужиоце увјерења о некажњавању, јер није било законског основа.

- ВСТС не може тражити од кандидата да доставе ово увјерење, јер је чланом 212. Закона о кривичном поступку БиХ прописано “да нико нема право да тражи од грађана да подносе доказе о својој осуђиваности, односно неосуђиваности”. Због тога ни ми до сада нисмо тражили тај документ. Дакле, одредбама Закона о ВСТС-у није предвиђен услов да неко буде неосуђиван, као што је то у истом закону предвиђено за поротнике - појаснила је Јукићева.

Како је истакла, ВСТС је у пријавним обрасцима одговорност за давање истинитих података пребацио на кандидате. Уколико би неко, како је рекла, дао нетачне податке, против тог лица би био покренут дисциплински поступак.

- Провјеру смо вршили само у случајевима када би био покренут дисциплински поступак против одређеног судије или тужиоца, а због прикривања чињеница, с обзиром на то да је сваки кандидат дужан да наведе у обрасцу за пријаву да ли је или није осуђиван - појаснила је Јукићева.

Нестала документа

Јукићева каже да је интересантно да су нестали досијеи који су били у посједу Независне комисије, која је приликом реформе правосуђа обављала провјеру судија и тужилаца.

- Овај сазив ВСТС-а је тражио те досијее и добио одговор да су они у ОХР-у. Након тога им се губи сваки траг. Симптоматично је да је након нестанка ове документације на високе правосудне функције враћен један број судија и тужилаца који нису прошли реформу правосуђа - каже она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.