Јуначка побједа за крај петовјековног ропства

Куманови - Централном манифестацијом на брду Зебрњак код Куманова у Македонији јуче је уз присуство предсједника Републике Српске и Србије, као и делегације македонске владе обиљежена 100. годишњица Кумановске битке, почетка Првог балканског рата и ослобађања од Отоманске империје.

Најзначајнија битка Првог балканског рата одиграла се у Кумановској долини 23. и 24. октобра 1912. године, а српска војска побиједила је тада надмоћније трупе Отоманске империје и послије више од пет вијекова донијела слободу старим средњовјековним српским областима.

Српска војска је изгубила више од 4.500 људи у тој бици, а код Споменика побједе српске војске на Зебрњаку вијенце су јуче положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, предсједник и премијер Србије Томислав Николић и Ивица Дачић, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, као и представници Владе Македоније.

Додик је рекао да је обиљежавање 100. годишњице битке у Куманову велики догађај за српски народ и да је важно да се пошаље порука да се српски народ кроз историју борио за свој идентитет и слободу.

- Управо ту, у Куманову Срби су се прије 100 година ослободили турске власти. И зато је важно бити данас овдје - истакао је Додик.

Предсједник Српске је рекао да се Срби и данас у многим државама насталим из бивше Југославије боре за своја права, слободу и политички идентитет.

Предсједник Србије Томислав Николић казао је да Кумановска битка представља поруку мира и сјећање на цивилизацијски преокрет Балкана, Европе и свијета.

- Испуњени поносом, потомци весника слободе, стојимо на Зебрњаку, месту где је пресуђена судбина Отоманском царству - рекао је Николић и додао да о значају Првог балканског рата свједочи то што се на мобилизацију одазвало више људи него што је позвано, нарочито из БиХ, Далмације и Војводине.

- Од три милиона, 402.000 људи је стављено под шајкачу и пушку - истакао је Николић, пренио је Танјуг.

Додао је и да Србија данас иде у сусрет својој европској будућности, те да се проблеми не рјешавају оружјем већ промишљањем, вољом и мудрошћу. Николић је додао да Србија покушава да досегне дубину и значај косовског завјета, који је у основи српског идентитета.

Предсједник Владе Србије Ивица Дачић изјавио је да је Кумановска битка историјско упозорење да балкански народи остварују највеће побједе управо онда када су заједно.

- То је било у Првом балканском рату и то је један од ретких ратова где смо уопште били заједно и где нисмо ратовали једни против других - рекао је Дачић.

Владика хвостански Атанасије, који је служио помен погинулим војницима, у бесједи је рекао да је Кумановска битка сјајна побједа над завојевачима, али да је она била тек почетак.

- Стотину година после сјајне победе наших предака наш народ се налази поново пред тешким задацима у новим условима - поручио је владика Атанасије.

Замјеник министра културе Македоније Драган Недељковић рекао је да је историјски и цивилизацијски значај побједе у бици на Куманову у томе што се сада покушава ревидирати, не само српска него и балканска историја.

Свечаности на Зебрњаку су, уз више хиљада посјетилаца, присуствовали и министри у влади Србије и Македоније, представници Скупштине Србије и предсједник Нове српске демократије из Црне Горе Андрија Мандић, као и црквени великодостојници и представници дипломатског кора.

Изведен је драмско-сценски програм "Ослобођени Балкан", а постављена је и изложба која ће се идућих дана приказивати у споменику Зебрњак.

Битка код Куманова била је битка у сусрету, јер су обје војске јуриле једна према другој, а због јаче концентрације српских трупа и храбрости војника и официра Прве српске армије, напад је одбијен, а битка добијена.

Српска војска је послије више од 500 година поново овладала Косовом, а послије битке ушла је и у Скопље, престоницу Царевине Србије из 14. вијека.

Споменик

Споменик кумановским јунацима, првобитно висок више од 48 метара, подигнут је 1937. године на брду Зебрњак по замисли архитекте Момира Коруновића, а пет година касније су га већим дијелом уништиле бугарске окупационе трупе.

У крипти споменика положени су посмртни остаци 723 изгинула српска јунака страдала у Кумановској бици.

Записи

Забиљежено је да је дописник Бетауер у Беч јавио да је узвик "Срби долазе" био јачи од чувеног повика "Алах ил Алах". Извјештај је био утолико важнији јер Аустрија и Њемачка нису биле неутралне, већ су свесрдно помагале турској империји шпијунажом, слањем војних инструктора и оружја.

Српски ратни репортер записао је у септембру 1912. године: "Тешко трупама које наиђу на наше колоне које су кренуле без реторике и суза", а њемачки војни аташе придружио се констатацијом: "Уображавао сам да познајем српску војску, али је до прекјуче нисам познавао".

Пуковник Душан В. Путниковић забиљежио је да су се за овај рат Срби, а нарочито у Србији "спремали од колевке".

- Силна је срећа и за Дунавску дивизију и за целу нашу војску што су се наши војници показали тако јуначки да ни најсмелије наде нису могле да захтевају толико - записује Путниковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.