Јосип Грубеша, министар правде БиХ: Свједоци најслабија карика у суђењима

Свједоци су увијек најслабија карика код утврђивања чињеничног стања и грађења случаја, посебно у кривичним предметима, јер за разлику од других доказних средстава, људи увијек имају могућност мијењања исказа, давања лажних исказа и слично, па се случајеви не смију заснивати на таквим доказима.

 Учесници у поступку морају бити свјесни тога и радити на томе да случајеве граде на јачим темељима. Наравно, то никако не ескулпира одговорности оне који кривичним дјелима врше притисак на свједоке или свједоке који својим исказом почине кривично дјело кривоклетства, каже министар правде БиХ Јосип Грубеша.

ГЛАС: Предложена је ревидирана Стратегија за процесуирање предмета ратних злочина. Шта су њени главни циљеви?

ГРУБЕША: Према подацима Тужилаштва БиХ оно у раду и даље има велики број предмета ратних злочина. Један од основних задатака ревидиране Стратегије је управо било дефинисање новог рока. Циљ је процесуирати најсложеније и најприоритетније предмете ратних злочина у Суду и Тужилаштву БиХ, а остале предмете пред правосудним органима ентитета и Брчко дистрикта до краја 2023. године. Реализација првог стратешког циља је зависила од реализације других стратешких циљева. Ако посматрамо реализацију цијеле Стратегије евидентно је да је кашњење у реализацији већине других циљева и мјера утицало и на неостваривање првог и најважнијег.

ГЛАС: Да ли ће Суд и Тужилаштво БиХ коначно пренијети мање осјетљиве предмете нижим тужилаштвима и судовима?

ГРУБЕША: Нефункционисање механизма расподјеле предмета између правосуђа на нивоу БиХ и ентитета и Брчко дистрикта као што је предвиђала Стратегија један је од разлога недовољно ефикасног процесуирања најсложенијих предмета од стране Тужилаштва БиХ. Осим у 2012. години када је уступљено више од 200 предмета ратних злочина, динамика преноса предмета није била адекватна, нарочито ако се узме у обзир да је у исто вријеме дошло до преузимања значајног броја предмета од ентитетског и правосуђа Брчко дистрикта. Једно од основних питања је било управо успостављање ефикаснијег механизма расподјеле предмета и то на основу измијењених критеријума за оцјену сложености предмета, који ће омогућити уступање већег броја мање сложених предмета правосуђу ентитета и Брчко дистрикта.

ГЛАС: Да ли су предвиђене санкције за судије и тужиоце који не буду радили ажурно на рјешавању предмета ратних злочина као што је до сада било много случајева?

ГРУБЕША: Рад судија и тужилаца је у надлежности Високог судског и тужилачког савјета БиХ. Тај механизам одстоји и није га било потребно посебно истицати Стратегијом, нити било којим другим актом. Неопходно је да се побринемо да се овај институт користи у пуном капацитету и да нам буде оруђе како би препознали евентуалне застоје у процесуирању ових и свих других предмета и да се направи разлика да ли се ради о људском фактору или одстоје објективни разлози за које се увијек може наћи рјешење. Потребно је појачати и систем контроле рада и спровођења дисциплинских поступака у случајевима гдје је утврђено да је дошло до повреде.

ГЛАС: Да ли је надзорно тијело које је пратило спровођење Стратегије урадило свој посао како треба и да ли ће ту доћи до промјена?

ГРУБЕША: Надзорно тијело је од оснивања усвојило око 300 закључака у вези са различитим аспектима реализације Стратегије и доставило их институцијама. Међутим, како надлежне институције у великом броју случајева нису реализовале закључке надзорног тијела, јавила се потреба за унапређењем механизма надзора и контроле над спровођењем Стратегије. Један од начина осигурања адекватног механизма контроле је јачање улоге и статуса надзорног тијела кроз успостављање система извјештавања институција о спровођењу закључака, упутстава и препорука надзорног тијела. Унапређењем мјера за праћење и надзор над спровођењем стратешких циљева и мјера од стране надлежних институција, оснажује се и механизам њихове одговорности за непоштивање одлука надзорног тијела.

ГЛАС: У судницама смо видјели да свједоци мијењају исказе, да им пријете, да их поткупљују и на друге начине врше притиске. Како се те појаве могу спријечити?

ГРУБЕША: Свједоци су увијек најслабија карика код утврђивања чињеничног стања и грађења случаја, посебно у кривичним предметима, јер за разлику од других доказних средстава, људи увијек имају могућност мијењања исказа, давања лажних исказа и слично па се случајеви не смију заснивати на таквим доказима. Учесници у поступку морају бити свјесни тога и радити на томе да случајеве граде на јачим темељима. Наравно, то никако не ескулпира одговорности оне који кривичним дјелима врше притисак на свједоке или свједоке који својим исказом почине кривично дјело кривоклетства, али то је на истражним органима да утврде и процесуирају. Законски основи заштите свједока одстоје као што одстоје и механизми којима се осигурава да свједок да истинит исказ, али државни органи у чијој је ово надлежности морају се активније позабавити овим проблемом.

Политичке злоупотребе

ГЛАС: Једно од великих поглавља на путу БиХ ка ЕУ је и реформа правосуђа. Шта треба учинити на том плану и шта су приоритети?

ГРУБЕША: Владавина права кључна је за напредак БиХ на путу према ЕУ и сви актери у БиХ морају препознати значај правосуђа у демократској земљи као што је БиХ и да заједно радимо на успостави ефикасног правосуђа у које ће наши грађани имати пуно повјерење. Када престанемо правосуђе гледати као оруђе за постизање политичких циљева, као што то, нажалост, неки раде, тада ћемо наћи заједнички језик у ком правцу треба реформисати правосуђе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.