Изношењем уводне ријечи Тужилаштва почело суђење Младићу

Хаг - Суђење бившем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, оптуженом за геноцид, прогон и друге злочине над Муслиманима и Хрватима током рата у БиХ 1992-96. године, почело је пред Хашким трибуналом уводном ријечју тужиоца Дермота Грума, преноси РТС.

Грум је одмах на почетку рекао да је “Младићева рука” заједничка у свим злочинима које су његове снаге починиле над хиљадама грађана БиХ “само зато што нису били српске националности”.

- Заједничко тим злочинима јесте и злочиначка намера да се босански Муслимани и Хрвати трајно уклоне са великог дела територије БиХ, на коју су лидери босанских Срба полагали право. Заједнички су им и починиоци, заједничко им је и то што је рука Младића видљива у сваком од тих злочина - нагласио је тужилац Грум.

Грум је, такође, рекао да су злочини Младићевих снага на неким локацијама досегли ниво геноцида.

Као примјере тих злочина, тужилац је навео прогон и убиства Муслимана широм БиХ 1992, убиство хиљада муслиманских заробљеника у Сребреници у љето 1995, стрељање шесторице сребреничких мушкараца и дјечака у Трнову и артиљеријски напад на сарајевску пијацу Маркале у августу 1995. године.

Прије тачно 20 година, Младић је, према ријечима тужиоца Грума, постао командант ВРС и “злочиначког подухвата” етничког чишћења несрба који је “реализовао војном силом”.

Као доказ да је Младић био свјестан да се тај циљ не може остварити без прогона Муслимана и Хрвата, заступник оптужбе цитирао је ријечи самог Младића на скупштини РС на којој је 12. маја 1992. постављен за команданта ВРС: “Људи и народи нису новчићи ни кључеви да се премјештају тек тако из џепа у џеп”.

Како је Грум навео, те Младићеве ријечи значиле су да је он свјестан да циљеви босанских Срба не могу бити остварени без “помјерања цијелих заједница” са њихових територија.

По оптужби, Младић је “добио мандат вођства босанских Срба да исклеше границе нове српске државе”, коју су осмислили предсједник РС Радован Караџић и предсједник Скупштине РС Момчило Крајишник.

Тужилац је прецизирао да је то утврђено у шест стратешких циљева босанских Срба, усвојених у Скупштини у мају 1992, од којих је први и најважнији раздвајање Срба од Хрвата и Муслимана у БиХ.

Младић је мирно слушао говор тужиоца, повремено записујући.

Суђење Младићу директно преноси Радио-телевизија Републике Српске.

Оптужница у 11 тачака 

Оптужница генерала Младића у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човјечности и кршења закона и обичаја рата.

У двије тачке, Младић је оптужен за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина – Братунцу, Фочи, Кључу, Приједору, Санском Мосту, Власеници и Зворнику.

Девет тачака оптужнице на терет му стављају прогон, истребљење, убиства, депортацију, присилно премјештање, терорисање и незаконите нападе на цивиле и узимање талаца.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао “монструзним” и “гнусним”.

Предсједавајући судија Алфонс Ори у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив. 

Поред предсједавајућег Орија из Холандије, чланови расправног вијећа у процесу против Младића су судије Кристоф Флуге из Њемачке и Баконе Молото из Јужне Африке.

Прије почетка суђења, судија Ори рекао је да би свједочење првог свједока оптужбе, заказано за 29. мај, могло бити одложено због “значајне грешке” које је тужилаштво починило у објелодањивању доказног материјала одбрани.

Иначе, током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 свједока, од којих ће се само 148 појавити у судници.

Искази већине свједока, који су већ свједочили на другим суђењима пред Трибуналом, биће, ради уштеде времена, уведени у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић потом ће их унакрсно испитивати.

Само седам свједока исказе ће дати “уживо”.

За извођење доказа тужиоци имају на располагању 200 радних сати.

Тужиоци ће, како су најавили, доказе изводити хронолошким редом – прво о прогону несрба широм БиХ и опсади Сарајева, затим о узимању војника Унпрофора за таоце и, на крају, о геноциду у Сребреници.

Одбрана је обавијестила суд да неће изложити своју уводну ријеч све док тужилаштво не заврши свој доказни поступак, а на почетку суђења, Трибуналу се неће обратити ни оптужени Младић.

Браниоци су више пута упозоравали да нису спремни за почетак процеса, будући да им тужилаштво није на вријеме предало огроман доказни материјал.

Све захтјеве за одлагање суђења судије су, међутим, одбиле.

Прву оптужницу против Младића Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја прошле године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина.

Пет дана касније, Младић је изручен Трибуналу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.