Изетбеговић имао нетачну бројку убијених за свијет, истиниту за себе

Београд - У Сребреницу, која је била проглашена за заштићену зону ОУН, уочи “пада”, било је много оружја, оруђа и муниције у рукама бошњачке војске, што је сасвим супротна слика од оне коју су свијету тада, а и касније, слали припадници Армије биХ и њихово руководство у Сарајеву.

О томе најбоље свједочи стенограм са 292. сједнице Предсједништва Републике Босне и Херцеговине, одржане 11. августа 1995. године, само мјесеца дана послије пада Сребренице, у чијем су посједу београдске “Новости”. Тај стенограм говори и о томе како су Изетбеговић и његова ратна команда кројили бројку настрадалих и убијених Бошњака у Сребреници. Једну бројку - од 5.000 слали су у свијет, а другу од 3.000 несталих чували су за себе.

Генерал Расим Делић, командант Армије БиХ, на сједници Предсједништва Републике БиХ, реферишући Алији Изетбеговићу, поред осталог је рекао:

- ...У посљедњих годину дана, до рушења хеликоптера, у којем су погинула три љекара, од четири која су кренула, тај хеликоптер је за Сребреницу летио 17 пута. Пребацио је 384.000 метака, тако да су наше јединице увијек имале на располагању око 500.000 метака. Истим хеликоптером пребачен је лансер за противоклопна средства са 20 ракета, затим 48 лансера за РПДЈ пројектиле са око 200 ракета и низ других средстава. То је више борбених средстава него што је наша армија имала 1993. године!

Генерал Делић је обавијестио чланове Предсједништва и Алију Изетбеговића и о чињеници “да су сви команданти и начелници бригада из Сребренице, доведени хеликоптером на то подручје”, и да су били код њега на командном мјесту, “гдје су упознати са планом одбране, планом изласка из демилитаризоване зоне ради спајања са Другим корпусом Армије РБиХ”.

- Сви они су, прецизирао је Делић, доставили процјене и планове да могу да изврше задатак. У вријеме догађаја у Сребреници, у јулу 1995. године, што се тиче Армије РБиХ, постојао је план и снаге које су могле да одбране Сребреницу и Сребреничане. Али, постојало је нешто на шта нису могли да утичу, о чему постоји и документација, коју ја посједујем.

На знатижељу чланова Предсједништва, Делић је наставио:

- То су унутрашње прилике. Било је разних разговора, преговора, договора. Да видимо гдје је то стало. Рецимо, гдје је ту стварно кључни моменат. Показало се да војска има снаге, јер је и послије свега успјела да се пробије. Што се тиче мојих војника, знам да ми недостаје негдје око 600 људи. Знам и то да је већина њих отишла у Жепу. Неколико стотина војника је отишло са породицама, и сад их јуримо да их вратимо назад. Оно што је побијено у Сребреници, не знам бројке. То предсједник Изетбеговић можда боље зна. Питање је колико су те бројке тачне. Одведени су људи који нису војници. Гро војника се вратио у јединице! И то је одговор за оне из Сребренице. Нажалост, предсједник општине, колико знам, већ је негдје вани.

Алија Изетбеговић: - Зашто је командант дивизије, Насер Орић, два мјесеца пре пада града из њега изведен и зашто се, у међувремену, није вратио? Питам, зашто није присиљен да се врати пјешке. Једноставно, људи кажу да је неко саботирао одбрану и Орића држао овамо. Морамо имати одговор на то врло јасан, па какав год је.

На тој сједници Изетбеговић није добио одговор на ово питање, а на оно упућено директно Делићу “колико је припадника бројала сребреничка дивизија”, генерал је одговорио:

- Око 4.500 без Жепачке бригаде.

Изетбеговић: - Прије седам дана извршена је смотра 28. дивизије. У Тузли се окупило око 3.500 људи. Дакле, што се тиче саме војске, њен гро је спасен. Међутим, колико људи недостаје? Не знам више чији је то задатак да утврди колико је било људи, колико је цивила стигло.

Делић: - Ја за војнике знам.

Изетбеговић: - Може се тражити од Цере да да неки извјештај око тога.

Харис Силајџић: - Ево о чему се ради. Прво, они у Сребреници су давали један број за Унпрофор, други смо ми знали.

Изетбеговић: - 42.000 за Унпрофор, 35.000 реално.

Силајџић: - Проблем је у томе што није 35.000 него 36.000 и нешто. Међутим, изгледа да и то није тачно. Они се разликују, нису се успјели пребројати. Постојали су тамо неки проблеми. Значи, 36.200. Питао сам, колико је тачно људи дошло у Тузлу, да ли знамо колико се људи пријавило. Оно што се зна јесте нешто више од 31.000. Међутим, неки су директно из Кладња одлазили код рођака, пријатеља, па још увијек нема тачне евиденције.

Изетбеговић: - Најнеповољнија је цифра 5.000.

Силајџић: - Бојим се да је то тачно!

Изетбеговић: - Има наде да се неко од њих ипак налази ту и тамо.

Силајџић: - Ја говорим о укупном броју. Бојим се да је ова цифра од 5.000 тачна. Кад сам био у Калесији, чуо сам да је било масакра... Међутим, надам се да ће то бити мање. Неки наши људи су у логорима.

Изетбеговић: - Цифра убијених је вероватно негдје око 3.000 људи. То је цифра која се помиње већ од првих дана. Ми смо ухватили четнички разговор врло јасан, телефонски, гдје се види да је аутентичан, и каже: “Овде је јуче био масакр”. Овај други га пита: “Шта болан, колико, је ли 300?”. “Не, додај још једну нулу” каже један четник другоме. Они говоре о масакру од 3.000 људи. Четник четнику.

Силајџић: - Остатак би могао бити у логорима.

Сукоби и сарадња

Изетбеговић је на сједници Предсједништва Републике Босне и Херцеговине, оцјенио да је људски фактор заказао:
- Проблем је односа цивилне и војне власти. Било је сукоба међу њима. Неке ствари смо покушали ријешавати. Чак је било и сукоба таквих да су један-два човјека убијена у тим сукобима. Даље, цивилне власти - било је сарадње и са другом страном. Један број људи је изашао из Сребренице и отишао у Србију, као што знате...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.