У НОВОЈ години чекају нас многи стари проблеми и послови.
Не можемо даље напредовати све док не исправимо грешке неких ранијих успеха и победа.
Тако се, својевремено, на њему својствен начин Душко Радовић обраћао својим београдским слушаоцима у "нека друга и боља времена".
Један други хроничар бурних деведесетих година прошлог вијека записао је да "данас живимо у времену чуда у коме се догађаји не држе људске логике, него узимају слободу да се збивају по некој својој тајанственој, необјашњивој. Зато је то време хаоса. У њему ништа не можемо предвидети, ни у шта се поуздати, ничему веровати. Све је неизвесно осим осећања да смо несрећни јер смо у рукама незнаних сила које се играју судбином нас као људи и грађана и судбином нашег народа.
Само у времену чуда један историјски народ као што је српски поново мора да се бори за опстанак, своје јединство и право на заједнички, слободан и просперитетан живот"...
Била је ово тешка и на моменте мучна година. У неким дијеловима свијета, као по правилу, и година опасног живљења. У том вртлогу ни Балкан није остао неокрзнут. БиХ, а и Република Српска били су бар накратко у епицентру кризе коју су кројили велики, ваљда желећи да на тај начин прикрију све своје неуспјехе којих није било мало.
Тако је овај немирни комад земље поново постао полигон на којем они који одлучују о судбини човјечанства спроводе своје велике експерименте.
Републике Српска је и у години која полако "цури" водила беспоштедну политичку битку за опстанак и достојанство јер су јој многи, са разних адреса покушали потписати политичку смрт. Био је то, како се на крају испоставило, јалов посао.
Чак ни поједини високи бошњачки политичари, којима је то смисао политичког дјеловања, мораће на крају да признају да је ово била година њиховог узалудног надања.
Била је ово година у којој је косметско питање стигло у драматичну фазу и његово ће рјешавање, уколико разума не буде, имати несагледиве посљедице за регион, али и свијет.
Посљедњи предсједник СССР-а Михаил Горбачов упозорио је да "ниједна група земаља, чак и оних које имају велику моћ, не могу за себе да присвоје право да одлучују о судбини свијета".
Реагујући на најаву СAД и Европске уније да узму у своје руке кључ за рјешавање косметског чвора, Горбачов је упозорио да "рушећи међународно право и замјењујући га лоше прикривеном самовољом, иницијатори таквог приступа нису прорачунали све посљедице својих активности".
Горе поменути хроничар каже да добри обичаји налажу да се на раскршћу старе и нове године свима пожели срећа. "Усуђујемо се, међутим да овом приликом занемаримо традицију и да предметом наших жеља не учинимо срећу него - разум.
Имамо наиме утисак да смо, барем до сада, среће имали и више него што смо је заслужили, али да смо с разумом почесто били у мањку.
A да смо мање среће имали, више бисмо се на разум ослањали. И данас бисмо од разумних предвиђања, а не непредвидивог случаја правили претпоставке своје будућности. Не бисмо се с горчином освртали да иза себе видимо толике године које су појели скакавци"...
Биће да смо и у овој години имали среће али и барем зрнце разума. A на туђу (само)вољу овај "врли" свијет одавно се навикао...