Из мог углa: Истинa животa

Пише Томо МAРИЋ

НИЈЕДНA истина живота три конститутивна народа у БиХ не чини толико добра, колико изигравање те истине чини свима зла! На сцени је овог часа управо "изигравање истине" кроз медијски и политички атентат из правца Сарајева, уз садејство из Загреба - практичнији кажу из Лагумџијиног и Месићевог кабинета - непосредно на премијера Милорада Додика, а посредно на комплетну Републику Српску. У том политичком рату циљ оправдава средство, резоном да је дозвољено урадити све што можеш и не можеш, прљаво и подло, а остало препусти судбини. Управо због тога, свака овдашња политичка невоља, поготово када је ријеч о Републици Српској, прилика је за појединачну или колективну храброст и исту такву политичку зрелост. Република Српска је показала, прије свега, политичку зрелост. Aпсолутно јединство, и мисли и акције, када се конкретно видјело, кроз континуирану политичку хајку, да свако има толико (политичког) права, колико има (политичке) моћи. Политички лидери Милорад Додик, Небојша Радмановић, Никола Шпирић и Игор Радојичић, па онда трансмисијски сви други функционери из владајућег СНСД-а, дјеловали су као један тим. Чак је и "субверзивна дјелатност" онемоћалог СДС-а имала снагу јефтине лимунаде, контра одлучном ставу коалиционих партнера СНСД-СП-ПДП-ДНС, тако да је комплетна операција удара на Милорада Додика и Републику Српску завршила неславно. На велику жалост оних који су ковали завјеру, а сада јадикују и кукумачу у својим "независним" медијима, од Сарајева до Загреба - а има их, богами, и у самој Бањој Луци. Нигдје као у политици, мало знања даје људима охолост, а много памети скромност. Довољно је само прелистати посљедња издања сарајевских недјељника и све ће вам се само рећи. Између осталог, да очи вјерују себи, а уши другима. Баш такав утисак се стиче читајући бомбастичне наслове у стилу махалског трача и чаршијског јавашлука, недостојних било каквог помињања. Милорад Додик је био главна мета и у помињаним медијима омиљена тема. Најмање као појединац, или само као премијер, много више као политички симбол Републике Српске. На њега се ишло опробаним рецептом: компромитујући и рушећи њега, била би пометена и Република Српска. Отуда и призивање "времена владавине СДС-а", када је, тврде у Сарајеву, "Републиком Српском превладавао демократски дух". И све тако, и у том стилу. Никад не треба потцјењивати моћ људске глупости. Јер, ово је Босна! Када би глупост бољела, Босна би васцијели дан јаукала. Овако, глупост живи као овдашња филозофија опстајања. Чудан страх од Милорада Додика и Републике Српске, њихово јединство и одлучност да одбране све оно што им је гарантовао Дејтонски споразум, завладао је Сарајевом. A страх је одувијек био својство онога који мисли само на себе. Посљедњи догађаји - а поготово неуспјела политичка хајка - срушили су дуго скриване планове и разбили илузију о нестајању Републике Српске. Због тога, ваљда, толика бука и халабука, иако не треба сметнути с ума да се дуга - политичка - зима тек спрема.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.