Из мог угла: Искуство најбоља поука

Пише Бранко ДОКИЋ

КОРУПЦИЈA и сиромаштво су уско повезани. Једно зло производи друго, сматрају свјетски званичници који изучавају ова питања. Према извјештају "Транспаренси интернешнела" (ТИ) за 2005. годину на дну љествице корумпирана су нека од од најсиромашнијих земаља свијета, међу којима су Бангладеш, Чад и Туркменистан. Љествица се прави према индексима перцепције корупције. Индекс десет представља најпоштеније а нула најкорумпираније земље. Све земље југоисточне Европе осим Кипра, према поменутом извјештају имају оцјену нижу од пет што их сврстава у земље у којима "корупција" прожима све аспекте јавног живота". Од 159 земаља обухваћених истраживањем, БиХ је била на 88. мјесту, Србија и Црна Гора на 97, Македонија на 103, а Aлбанија на 126. мјесту. Интересантан је извјештај ТИ објављен прошле године у Берлину. Сачињен је на основу признања грађана да су плаћали мито. По том критеријуму Aлбанија је трећа земаља у свијету по корумпираности, чак је 71 одсто албанских грађана признало да су плаћали мито. У Македонији је то 44 одсто, Румунији 33 одсто, Србији 21 одсто, Хрватској 8 одсто... БиХ са пет одсто грађана који су пријавили искуство везано за корупцију је најнижим новом корупцијом у регији. Према извјештају ТИ објављеном у Берлину у октобру 2007. године, а сачињеном према нивоу корупције међу јавним политичарима и службеницима, земље западног Балкана оствариле су напредак у борби против корупције. Од корупције нису имуне ни развијене земље по ријечима предсједника ТИ Питера Ејгена. Компанијама у имућним земљама " прећутно је или отворено дозвољено потхрањивати корупцију сталним приливом новца за подмићивање", а један званичник Савјета Европе, на међународној противкорупционој конференцији одржаној у Бугарској 2005. године, је изјавио да свака компанија која послије у средњој или источној Европи издваја око 2,2 одсто својих буџетских ресурса за мито. Било како било, корупција је велика препрека на путу бржег развоја земаља западног Балкана, па и БиХ. Неке од тих земаља имају већ препознатљиве акције против корупције. У Македонији је то полицијска акција "Змијско око", а у Хрватској је то операција "Маестро". Високи представник Мирослав Лајчак најавио је формирање антикорупционог тима за БиХ. Сваког добронамјерног би то требало да обрадује. Aли околности које су довеле до тога и пракса коју смо имали са сличним тимовима у БиХ заслужују озбиљно упозорење. Као прво антикорупциони тим је најављен као дио пакета санкција за БиХ након пропалих преговора о реформи полиције почеком октобра 2007. године. Aко је стварно намјера да се спроведе акција која ће значајније смањити ниво корупције онда је то напредна, а не казнена мјера. Не сумњајући, пак у добру намјеру и не доводећи у питање потребу за ефикасним мјерама борбе против корупције, намеће се отворено питање мандата и механизама провођења тог мандата. Може ли се, у опште, једнократним мјерама зауставити један процес који траје. Том процесу (корупција) се мора супротставити антипроцес (антикорупција) која ће требати да траје. Тај антипроцес не може да буде спроведен без активне улоге судства, полиције и ефикасне управе. Тако, на примјер, њемачки предсједник Хорст Кохлер је почетком прошле године позвао Румунију, као чланице ЕУ, на удвостручавање напора усмјерених против корупције рекавши: "У интересу је Румуније да настави с борбом против корупције и успостави независно судство и ефикасну управу". За очекивати је да ће њемачки експерт, кога је високи представник најавио да ће водити антикорупциони тим у БиХ, са државним и ентитетским властима радити на програму и акционом плану антикорупционих мјера. То подразумијева њихово потпуно досљедно и транспарентно праћење од стране ентитетских и државних институција. Aко не би било тако, онда ће, бојим се, антикорупциони тим бити само у функцији неке политике коју ће бити лакше проводити ако јој се дода антикорупциони предзнак. С друге стране, без договора са ентитетским и државним властима, не само да није могуће борити се против корупције, већ тим високог представника не би имао легитимитет да то ради. Његово такво постојање било би штетно за БиХ јер би је неоправдано издвојило као неуспјелу земљу у борби против корупције у региону. Иза себе имамо искуство са нарученим ревизијама такозваних специјалних ревизора ОХР-а најављених као експерти, неки од тих ревизора су показали да се у послове ревизије нису ни мијешали или их нису разумијевали, свеједно је. По правилу су те ревизије служиле за циљане смјене појединих руководећих кадрова. И још за нешто?! Борба против корупције се не може водити "ад хок" мјерама нити повременим специјалним тимовима. Она се може водити само дугорочним системским мјерама. Може ли најављени антикорупциони тим високог представника да буде дио тог система?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.