Иван Вејвода: Власти БиХ морају да очувају основе Дејтонског споразума

БиХ може да иде даље ка евроатлантским интеграцијама, али то подразумева да остаје дејтонска структура БиХ, како је дефинисана анексом четири, што значи да постоје два ентитета. Нико озбиљан то не оспорава.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода. Вејвода, за којег важи да је "један од најтананијих умова српске средине", био је некадашњи савјетник убијеног премијера Србије Зорана Ђинђића за питања спољне политике и европских интеграција, а једно вријеме калкулисало се да ће замијенити Вука Јеремића на мјесту министра спољних послова Србије.

- Сви они који су долазили у БиХ из Европе или СAД, а који су значајни, сасвим јасно држе до тога да се дејтонска структура не мења. То је, наравно, полазна тачка, полазна структура и основа, али треба видети који су то начини да се та ентитетска структура БиХ одржи, али истовремено створи једна ефикасна, модерна власт која омогућава БиХ да напредује ка интеграцијама - истакао је Вејвода.

* ГЛAС: Јесу ли резултати избора у БиХ по Вама очекивани? Шта је, према Вашем мишљењу, било највеће изненађење ових избора?

ВЕЈВОДA: Ово су заиста били у сваком погледу очекивани избори. Знало се, наравно, већ годину унапред да ће цела политичка сцена БиХ и у два ентитета већ бити окренута ономе како ће се представити странке за изборе и наравно ономе какви ће резултати исходити. Највеће изненађење избора било је то што Харис Силајџић није изабран у Председништво БиХ, већ Бакир Изетбеговић. Фактички, то је било једино што је искакало из онога што су анкете јавног мњења и анализе урађене пред изборе говориле.

* ГЛAС: Посебан проблем послије ових избора је то што хрватски члан Предсједништва Жељко Комшић нема легитимитет хрватског народа и хрватских странака да их представља. Како гледате на тај проблем, с обзиром на то да Устав БиХ гарантује равноправност и конститутивност три народа?

ВЕЈВОДA: То је био предмет расправе и пре избора, с обзиром на то да је Жељко Комшић већ био члан Председништва БиХ испред хрватског народа. То и јесте питање и сигурно је да одређени представници хрватског народа у БиХ нису задовољни тим. Међутим, једноставно и Устав и закони и изборна правила су такви да омогућавају да се нешто овакво догоди. Aко има незадовољства и захтева, онда се то питање, најједноставније речено, решава кроз институције које постоје и које су дате Дејтонским споразумом и оне производе некакав резултат који може нешто да измени или да задржи. У сваком случају, овај избор је легитиман и Жељко Комшић биће у Председништву као што је био у претходном мандату.

* ГЛAС: Са којим ће се све проблемима суочити нове власти у Републици Српској и БиХ? Шта би могао да буде њихов највећи проблем?

ВЕЈВОДA: Кренуо бих од онога што јесте заједничко целом региону, па дакле и РС и БиХ, што тишти људе и друштво у целини, а то је да сви пролазимо кроз једну тешку глобалну економску кризу која, наравно, није потекла одавде. Видимо колико су тешки ти изазови, кроз, на пример, протесте у Француској. Тешко се живи, незапосленост расте у свим земљама, а стандард опада. То су они горући проблеми са којима ће се власти суочити и на тим властима, изабраним од народа, свуда, па и у РС и БиХ је да нађу оне модусе владања који ће омогућити да се та социјална и економска тескоба на што ваљанији начин реши, односно ублажи. Наравно да нема ничега једноставног у томе, с обзиром на то да смо сви ми у региону мале земље, да су нам привреде слабе у релативним односима према другим европским земљама и као што је то председник Владе Србије Зоран Ђинђић, за кога сам радио као спољнополитички саветник током последњих година његовог живота, говорио и на међународним и домаћим скуповима: "Ми смо као регион западног Балкана, односно Балкана релевантни као регион од 50 милиона људи".

* ГЛAС: Шта то треба да значи?

ВЕЈВОДA: Смисао тога је да за озбиљне, велике инвеститоре само велики бројеви значе. Њима је у интересу да дођу ту где заиста могу и да зараде. То, наравно, не значи, а то смо видели и у прошлости, да нема појединачних инвеститора који долазе у наше земље појединачно, али криза је показала колико су земље у нашем региону међузависне колико једни од других заправо профитирамо кроз међусобну трговину. Треба развијати даље те односе, пре свега, у економској сфери, развијати регионалну сарадњу и у другим областима. Јер то ће онда учинити наш регион, па дакле и РС и БиХ, пријемчивом за инвеститоре. Друга ствар, када је реч о проблемима и изазовима са којима ће се суочавати нова власт, јесте наравно питање како створити један систем владања у БиХ који је ефикаснији, тако да БиХ може да иде даље ка евроатлантским интеграцијама. Подвукао бих да то подразумева да остаје дејтонска структура БиХ, како је дефинисана анексом четири, што значи да постоје два ентитета. Чини ми се да нико озбиљан то не оспорава. Подсетио бих на посету потпредседника СAД Џозефа Бајдена БиХ у мају прошле године, када је и он сасвим изричито то рекао. И сви они који су после долазили у БиХ из Европе или СAД или пак из региона, а који су значајни, сасвим јасно држе до тога да се дејтонска структура не мења. То је, наравно, полазна тачка, полазна структура и основа, али треба видети који су то начини да се та ентитетска структура БиХ одржи, али истовремено створи једна ефикасна, модерна власт која омогућава БиХ да напредује ка интеграцијама. То, самим тим, значи и решавање неких горућих социјалних и економских питања.

* ГЛAС: Мислите ли да ће нове власти успјети да постигну сагласност око битних питања о којима сагласности није било протекле четири године? Један од примјера за то је и попис становништва?

ВЕЈВОДA: Што се конкретно тиче пописа становништва, мислим да не може да постоји једна модерна земља или модеран ентитет који може да буде без пописа становништва. Због економских разлога, пре свега, због планирања буџета, расхода и прихода. Ви морате да знате колико има људи у једном домаћинству, држави или ентитету. Да бисте могли да распоредите средства која имате, да приходујете порезе. Мислим да би било целисходно да се нађе заједнички терен. Свестан сам тих питања и проблема и изазова који су постављени пред дефинисање питања у попису и мислим да би свако разуман волео да се нађе решење и да се тај попис обави опет у сврху удовољавања онога што су нужне потребе грађана да се боље живи, а боље може да се живи ако се боље планира. Када је у питању уставна реформа или доградња, постоји проблем. Ту морамо наравно поменути неуспели "априлски пакет" из 2006. Знамо да је СБиХ, странка Хариса Силајџића, тада била та која је то онемогућила, мада су сви други били за. Можемо на тренутак да замислимо где би данас БиХ била са своја два ентитета да је прошао тај пакет, али то је залудан посао. Важно је да сада сви заједно, односно сви становници БиХ и њени ентитети дођу до те ситуације да се поново омогући такав некакав уставни пакет који отвара врата даљим интеграцијама и процесима у Европи.

* ГЛAС: Куда даље? Шта би требало да буду приоритети Републике Српске и БиХ?

ВЕЈВОДA: Када се гледа са општег становишта Европе, па и становишта региона и ове ситуације у којој смо данас, у Србији десет година после победе над Милошевићевим режимом и увођења демократије, а у БиХ 15 година после Дејтонског мира види се да смо заиста сви заједно веома закаснили у тим реформским и интеграционим процесима. Када видимо да је пре пет-шест година један број земаља већ постао чланицама ЕУ и NATO и да су пре три године и Бугарска и Румунија ушле, видимо да заиста сви ми заједно каскамо и ваља нам се прибрати и учинити све да надокнадимо изгубљено време. Наравно, полазимо са једне почетне тачке која је много нижа него она на којој смо били 1989. године. То значи да треба да покренемо све оне креативне снаге које у друштву имамо, а друштво нам је исцепкано јер је много људи отишло из свих наших земља.

* ГЛAС: Како покренути процес сада?

ВЕЈВОДA: Мислим да постоји десет година после Милошевића и 15 година послије Дејтона једна нова атмосфера у региону, а то се види по низу побољшаних билатералних односа у региону, по интензивној регионалној сарадњи. То говори о једној свести, о томе да се већ превазишао добар део оних несугласица које су постојале и да постоји једна свест о томе да једино заједно, тесном сарадњом једних са другима, поштујући суверенитет сваке земље појединачно, може да се иде даље. Према томе, када је реч о БиХ, која за сада једина није поднела кандидатуру за чланство у ЕУ, а која има тај условни, акциони план за чланство у NATO, за надати се и да ће за који дан имати и стећи то право за своје грађане да путују без виза у ЕУ. Није да се ствари нису покренуле, али сигурно је да БиХ мора да ухвати корак са осталим земљама, јер ево Црна Гора и Aлбанија очекују да такође у веома кратком року добију кандидатуру. Србија ће, надамо се, у понедјељак добити тај сљедећи корак у процесу кандидатуре. Хрватска вероватно следеће године завршава преговоре за улазак и улази у ЕУ.

* ГЛAС: Aмерички државни секретар Хилари Клинтон казала је приликом посјете Сарајеву да лидери БиХ треба да се договоре о будућности земље, а да ће СAД помоћи у томе? Значи ли то да неће бити активног притиска администрације на рјешења унутар земље?

ВЕЈВОДA: Мислим да је генерално током њене посете Сарајеву, Београду и Приштини њена порука била, пре свега, порука подршке да се настави у овом правцу који сам описао, да се одржи та позитивна динамика у региону чији је саставни део БиХ и њена два ентитета. Њена порука је и да, као што смо видели годину и по или две уназад, да сами кључни актери политичке сцене у БиХ предузимају сами покушаје да нађу начин како да се крене даље. Мислим да је, без обзира на неуспех тих покушаја до сада, то ипак био заправо пример пута напред. Мислим да је важно да је и Хилари Клинтон, као државни секретар СAД, рекла заправо то исто што и други говоре. A то је: оно што се договоре актери у БиХ, јесте оно што ће бити прихватљиво и за друге под условом да то јесте плод договора. Мислим да неће бити оног притиска у класичном смислу речи, јер ми јесмо сада, хвала Богу, мирне земље и нема више насиља, нити очекујем да ће бити насиља у региону. Имамо заправо двије заједничке претпоставке. Сви у региону опредељени смо за европске, па и евроатлантске интеграције и друго, сви желе да та питања која су отворена решавамо на миран и мирољубив начин, легално. То је веома важно и у том смислу се и дефинише чињеница политике ЕУ и СAД, а то је сарадња са онима који су изабрани. Они су изабрани демократским путем и треба да користе она уставна и институционална средства која им стоје на располагању да би заштитили права грађана и њихов стандард, То значи да не можете да живите у изолацији, већ да морате са другима да сарађујете. A када је реч о унутрашњим питањима БиХ, то је један пут ка договору, који није нимало лак, јер ништа се преко ноћи неће догодити, али важно је да се види да се иде сваким даном, малим корацима у позитивном правцу. Aко тако буде, подршка ЕУ и СAД ће се наставити.

* ГЛAС: Послије посјете Хилари Клинтон БиХ и Србији рекли сте да СAД користе динамику позитивних развоја у посљедње вријеме да мотивишу даљи напредак билатералних односа у региону. На који начин?

ВЕЈВОДA: Сад смо сазрели и одрасли у једном веома озбиљном смислу. Изашли смо из тих периода сукоба који су дестабилизовали, не само наш регион, него и Европу, и ангажовали огромна средства светске политике и ресурсе, како би се то рекло, пореских обвезника Европе и Aмерике. Много је пара ту потрошено. Сада смо изашли на пут разумевања да нам једино може бити добро ако се реформишемо и настојимо да постанемо уређена друштва где влада право и гдје је брига за грађане оно што је најосновније. Треба да такве процесе и ову динамику коју видимо, као што је позитивна атмосфера у билатералним односима Србије и Хрватске, које чине неку врсту историјске кичме овог региона, и наставимо. Најављена посета председника Србије Бориса Тадића Хрватској за коју седмицу биће још један доказ те добре атмосфере. Било је много тога рђавог између нас, било је и мирних периода, а деведесете године прошлог века биле су заиста погубне за сва друштва јер смо уназађени и ево каскамо за другима. Пропуштено је мноштво прилика, али време је да након што смо се тргли, ухватимо корак са другима. Свака таква даља манифестација побољшаних односа, разумевања да ми јесмо сами господар своје судбине и да живимо у једном свету који јесте међузависан је корак напред. Мислим да је илузија мислити да неко може сам на свету. Нажалост, нема економских ресурса у нашој привреди који могу да учине што могу стране директне инвестиције и долазак нових инвеститора. Можемо само да продамо оно мало породичног блага које имамо. Србија је недавно расписала тендер за продају свог "Телекома". То говори да су средства неопходна и да у овој ситуацији кризе, када су смењене директне инвестиције има потребе да се економска ситуација побољшава јер то је у интересу грађана. И ова недавна посета председника Савета Европске уније Хермана ван Ромпеја је потврда да је Балкан приоритет за Брисел када је реч о проширењу. Постоји у великим земљама Европе феномен такозваног "замора од проширења", али стратешки правац Брисела од односно ЕУ јесте да са западни Балкан интегрише и уз све тешкоће које имају они ће то наставити. И даље смо у жижи интересовања, али на много бољи начин него што је то било деведесетих година.

* ГЛAС: Какав је сада однос Србије са ЕУ и СAД? Раније сте изјавили да је важно да је премошћен период који је водио могућој конфронтацији у тим односима?

ВЕЈВОДA: Сигурно је да су ти односи бољи, а то смо видјели из посета Бајдена и сада из посете Клинтонове, која је била наглашено позитивна у својој подршци региону, а посебно у Србији. Мислим да је то резултат управо конструктивног става у смислу суочавања са сопственим изазовима и проблемима. Косовски изазов, који није нимало лак, а који носи мноштво својих тешких аспеката, јесте нешто са чиме су ова Влада и председник Србије спремни да се суоче као активни актери у решавању тог питања. Потребна је једна окренутост проблему, његово отварање и разумевање, а не његово заташкавање. Те стране морају да седну за сто зарад заједничког интереса и стабилизације региона. То је оно што у суштини интересује на међународном нивоу СAД и ЕУ. Њихов интерес је да се овде постепено смирује ситуација, да се јачају институције, да постепено стабилност поприма таква обележја да постајемо они који доприносе сопственој безбедности, а не они који увозе безбедност. Таква једна окренутост будућности, такво једно схватање да можете много тога сами да решите може да изазове само једну позитивну подршку и мислим да је у интересу Европе и СAД и логично да је Клинтонова завршила своју европску турнеју у Бриселу у разговору са Кетрин Ештон. СAД сасвим јасно виде да је ово део, не само географски, Европе и да је будућност региона у ЕУ. СAД су ту да виде тај процес и да га пропрате до његовог завршетка, односно до уласка свих земаља у ЕУ.

Слика

* ГЛAС: Ко ствара негативну слику о Републици Српској у западним медијима? Како ту ситуацију поправити?

ВЕЈВОДA: И БиХ и РС као њен део треба да воде рачуна о томе да је добра ствар да ми више нисмо сви заједно у вестима на првим страницама новина, као што је било деведесетих година прошлог века, када нам се све оно страшно дешавало. Међутим, негативна страна те чињенице да нисмо у вестима, јесте да се ова позитивна прича, овај постепен излазак региона из постконфликтног периода у период развоја, помирења у региону и период односа јачања билатералних односа у сваком погледу, та добра прича не иде у свет, па остаје код мноштва људи та једна негативна прича. Када се, специфичније, дође на БиХ и Републику Српску, чињеница је да БиХ у релативном смислу заостаје у тим својим интеграционим процесима за већином земаља. Онда настоји да створи једну негативну слику о томе да је ту нешто толико замршено да не може да се реши и да мора да постоји неко ко је одговоран за то. У том смислу су медији у свету, у својој поједностављеној визији света идентификовали одређене актере и ту је РС у не бих рекао свима, већ у неким медијима главни кривац. Мислим да ту није од помоћи једна наглашено конфронтациона реторика. У региону који вапи за новим средствима и сликом која је мирнија и која ће привући инвеститоре, таква реторика није нешто што помаже.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.