Ivan Vejvoda: Vlasti BiH moraju da očuvaju osnove Dejtonskog sporazuma

BiH može da ide dalje ka evroatlantskim integracijama, ali to podrazumeva da ostaje dejtonska struktura BiH, kako je definisana aneksom četiri, što znači da postoje dva entiteta. Niko ozbiljan to ne osporava.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda. Vejvoda, za kojeg važi da je "jedan od najtananijih umova srpske sredine", bio je nekadašnji savjetnik ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića za pitanja spoljne politike i evropskih integracija, a jedno vrijeme kalkulisalo se da će zamijeniti Vuka Jeremića na mjestu ministra spoljnih poslova Srbije.

- Svi oni koji su dolazili u BiH iz Evrope ili SAD, a koji su značajni, sasvim jasno drže do toga da se dejtonska struktura ne menja. To je, naravno, polazna tačka, polazna struktura i osnova, ali treba videti koji su to načini da se ta entitetska struktura BiH održi, ali istovremeno stvori jedna efikasna, moderna vlast koja omogućava BiH da napreduje ka integracijama - istakao je Vejvoda.

* GLAS: Jesu li rezultati izbora u BiH po Vama očekivani? Šta je, prema Vašem mišljenju, bilo najveće iznenađenje ovih izbora?

VEJVODA: Ovo su zaista bili u svakom pogledu očekivani izbori. Znalo se, naravno, već godinu unapred da će cela politička scena BiH i u dva entiteta već biti okrenuta onome kako će se predstaviti stranke za izbore i naravno onome kakvi će rezultati ishoditi. Najveće iznenađenje izbora bilo je to što Haris Silajdžić nije izabran u Predsedništvo BiH, već Bakir Izetbegović. Faktički, to je bilo jedino što je iskakalo iz onoga što su ankete javnog mnjenja i analize urađene pred izbore govorile.

* GLAS: Poseban problem poslije ovih izbora je to što hrvatski član Predsjedništva Željko Komšić nema legitimitet hrvatskog naroda i hrvatskih stranaka da ih predstavlja. Kako gledate na taj problem, s obzirom na to da Ustav BiH garantuje ravnopravnost i konstitutivnost tri naroda?

VEJVODA: To je bio predmet rasprave i pre izbora, s obzirom na to da je Željko Komšić već bio član Predsedništva BiH ispred hrvatskog naroda. To i jeste pitanje i sigurno je da određeni predstavnici hrvatskog naroda u BiH nisu zadovoljni tim. Međutim, jednostavno i Ustav i zakoni i izborna pravila su takvi da omogućavaju da se nešto ovakvo dogodi. Ako ima nezadovoljstva i zahteva, onda se to pitanje, najjednostavnije rečeno, rešava kroz institucije koje postoje i koje su date Dejtonskim sporazumom i one proizvode nekakav rezultat koji može nešto da izmeni ili da zadrži. U svakom slučaju, ovaj izbor je legitiman i Željko Komšić biće u Predsedništvu kao što je bio u prethodnom mandatu.

* GLAS: Sa kojim će se sve problemima suočiti nove vlasti u Republici Srpskoj i BiH? Šta bi mogao da bude njihov najveći problem?

VEJVODA: Krenuo bih od onoga što jeste zajedničko celom regionu, pa dakle i RS i BiH, što tišti ljude i društvo u celini, a to je da svi prolazimo kroz jednu tešku globalnu ekonomsku krizu koja, naravno, nije potekla odavde. Vidimo koliko su teški ti izazovi, kroz, na primer, proteste u Francuskoj. Teško se živi, nezaposlenost raste u svim zemljama, a standard opada. To su oni gorući problemi sa kojima će se vlasti suočiti i na tim vlastima, izabranim od naroda, svuda, pa i u RS i BiH je da nađu one moduse vladanja koji će omogućiti da se ta socijalna i ekonomska teskoba na što valjaniji način reši, odnosno ublaži. Naravno da nema ničega jednostavnog u tome, s obzirom na to da smo svi mi u regionu male zemlje, da su nam privrede slabe u relativnim odnosima prema drugim evropskim zemljama i kao što je to predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić, za koga sam radio kao spoljnopolitički savetnik tokom poslednjih godina njegovog života, govorio i na međunarodnim i domaćim skupovima: "Mi smo kao region zapadnog Balkana, odnosno Balkana relevantni kao region od 50 miliona ljudi".

* GLAS: Šta to treba da znači?

VEJVODA: Smisao toga je da za ozbiljne, velike investitore samo veliki brojevi znače. Njima je u interesu da dođu tu gde zaista mogu i da zarade. To, naravno, ne znači, a to smo videli i u prošlosti, da nema pojedinačnih investitora koji dolaze u naše zemlje pojedinačno, ali kriza je pokazala koliko su zemlje u našem regionu međuzavisne koliko jedni od drugih zapravo profitiramo kroz međusobnu trgovinu. Treba razvijati dalje te odnose, pre svega, u ekonomskoj sferi, razvijati regionalnu saradnju i u drugim oblastima. Jer to će onda učiniti naš region, pa dakle i RS i BiH, prijemčivom za investitore. Druga stvar, kada je reč o problemima i izazovima sa kojima će se suočavati nova vlast, jeste naravno pitanje kako stvoriti jedan sistem vladanja u BiH koji je efikasniji, tako da BiH može da ide dalje ka evroatlantskim integracijama. Podvukao bih da to podrazumeva da ostaje dejtonska struktura BiH, kako je definisana aneksom četiri, što znači da postoje dva entiteta. Čini mi se da niko ozbiljan to ne osporava. Podsetio bih na posetu potpredsednika SAD Džozefa Bajdena BiH u maju prošle godine, kada je i on sasvim izričito to rekao. I svi oni koji su posle dolazili u BiH iz Evrope ili SAD ili pak iz regiona, a koji su značajni, sasvim jasno drže do toga da se dejtonska struktura ne menja. To je, naravno, polazna tačka, polazna struktura i osnova, ali treba videti koji su to načini da se ta entitetska struktura BiH održi, ali istovremeno stvori jedna efikasna, moderna vlast koja omogućava BiH da napreduje ka integracijama. To, samim tim, znači i rešavanje nekih gorućih socijalnih i ekonomskih pitanja.

* GLAS: Mislite li da će nove vlasti uspjeti da postignu saglasnost oko bitnih pitanja o kojima saglasnosti nije bilo protekle četiri godine? Jedan od primjera za to je i popis stanovništva?

VEJVODA: Što se konkretno tiče popisa stanovništva, mislim da ne može da postoji jedna moderna zemlja ili moderan entitet koji može da bude bez popisa stanovništva. Zbog ekonomskih razloga, pre svega, zbog planiranja budžeta, rashoda i prihoda. Vi morate da znate koliko ima ljudi u jednom domaćinstvu, državi ili entitetu. Da biste mogli da rasporedite sredstva koja imate, da prihodujete poreze. Mislim da bi bilo celishodno da se nađe zajednički teren. Svestan sam tih pitanja i problema i izazova koji su postavljeni pred definisanje pitanja u popisu i mislim da bi svako razuman voleo da se nađe rešenje i da se taj popis obavi opet u svrhu udovoljavanja onoga što su nužne potrebe građana da se bolje živi, a bolje može da se živi ako se bolje planira. Kada je u pitanju ustavna reforma ili dogradnja, postoji problem. Tu moramo naravno pomenuti neuspeli "aprilski paket" iz 2006. Znamo da je SBiH, stranka Harisa Silajdžića, tada bila ta koja je to onemogućila, mada su svi drugi bili za. Možemo na trenutak da zamislimo gde bi danas BiH bila sa svoja dva entiteta da je prošao taj paket, ali to je zaludan posao. Važno je da sada svi zajedno, odnosno svi stanovnici BiH i njeni entiteti dođu do te situacije da se ponovo omogući takav nekakav ustavni paket koji otvara vrata daljim integracijama i procesima u Evropi.

* GLAS: Kuda dalje? Šta bi trebalo da budu prioriteti Republike Srpske i BiH?

VEJVODA: Kada se gleda sa opšteg stanovišta Evrope, pa i stanovišta regiona i ove situacije u kojoj smo danas, u Srbiji deset godina posle pobede nad Miloševićevim režimom i uvođenja demokratije, a u BiH 15 godina posle Dejtonskog mira vidi se da smo zaista svi zajedno veoma zakasnili u tim reformskim i integracionim procesima. Kada vidimo da je pre pet-šest godina jedan broj zemalja već postao članicama EU i NATO i da su pre tri godine i Bugarska i Rumunija ušle, vidimo da zaista svi mi zajedno kaskamo i valja nam se pribrati i učiniti sve da nadoknadimo izgubljeno vreme. Naravno, polazimo sa jedne početne tačke koja je mnogo niža nego ona na kojoj smo bili 1989. godine. To znači da treba da pokrenemo sve one kreativne snage koje u društvu imamo, a društvo nam je iscepkano jer je mnogo ljudi otišlo iz svih naših zemlja.

* GLAS: Kako pokrenuti proces sada?

VEJVODA: Mislim da postoji deset godina posle Miloševića i 15 godina poslije Dejtona jedna nova atmosfera u regionu, a to se vidi po nizu poboljšanih bilateralnih odnosa u regionu, po intenzivnoj regionalnoj saradnji. To govori o jednoj svesti, o tome da se već prevazišao dobar deo onih nesuglasica koje su postojale i da postoji jedna svest o tome da jedino zajedno, tesnom saradnjom jednih sa drugima, poštujući suverenitet svake zemlje pojedinačno, može da se ide dalje. Prema tome, kada je reč o BiH, koja za sada jedina nije podnela kandidaturu za članstvo u EU, a koja ima taj uslovni, akcioni plan za članstvo u NATO, za nadati se i da će za koji dan imati i steći to pravo za svoje građane da putuju bez viza u EU. Nije da se stvari nisu pokrenule, ali sigurno je da BiH mora da uhvati korak sa ostalim zemljama, jer evo Crna Gora i Albanija očekuju da takođe u veoma kratkom roku dobiju kandidaturu. Srbija će, nadamo se, u ponedjeljak dobiti taj sljedeći korak u procesu kandidature. Hrvatska verovatno sledeće godine završava pregovore za ulazak i ulazi u EU.

* GLAS: Američki državni sekretar Hilari Klinton kazala je prilikom posjete Sarajevu da lideri BiH treba da se dogovore o budućnosti zemlje, a da će SAD pomoći u tome? Znači li to da neće biti aktivnog pritiska administracije na rješenja unutar zemlje?

VEJVODA: Mislim da je generalno tokom njene posete Sarajevu, Beogradu i Prištini njena poruka bila, pre svega, poruka podrške da se nastavi u ovom pravcu koji sam opisao, da se održi ta pozitivna dinamika u regionu čiji je sastavni deo BiH i njena dva entiteta. Njena poruka je i da, kao što smo videli godinu i po ili dve unazad, da sami ključni akteri političke scene u BiH preduzimaju sami pokušaje da nađu način kako da se krene dalje. Mislim da je, bez obzira na neuspeh tih pokušaja do sada, to ipak bio zapravo primer puta napred. Mislim da je važno da je i Hilari Klinton, kao državni sekretar SAD, rekla zapravo to isto što i drugi govore. A to je: ono što se dogovore akteri u BiH, jeste ono što će biti prihvatljivo i za druge pod uslovom da to jeste plod dogovora. Mislim da neće biti onog pritiska u klasičnom smislu reči, jer mi jesmo sada, hvala Bogu, mirne zemlje i nema više nasilja, niti očekujem da će biti nasilja u regionu. Imamo zapravo dvije zajedničke pretpostavke. Svi u regionu opredeljeni smo za evropske, pa i evroatlantske integracije i drugo, svi žele da ta pitanja koja su otvorena rešavamo na miran i miroljubiv način, legalno. To je veoma važno i u tom smislu se i definiše činjenica politike EU i SAD, a to je saradnja sa onima koji su izabrani. Oni su izabrani demokratskim putem i treba da koriste ona ustavna i institucionalna sredstva koja im stoje na raspolaganju da bi zaštitili prava građana i njihov standard, To znači da ne možete da živite u izolaciji, već da morate sa drugima da sarađujete. A kada je reč o unutrašnjim pitanjima BiH, to je jedan put ka dogovoru, koji nije nimalo lak, jer ništa se preko noći neće dogoditi, ali važno je da se vidi da se ide svakim danom, malim koracima u pozitivnom pravcu. Ako tako bude, podrška EU i SAD će se nastaviti.

* GLAS: Poslije posjete Hilari Klinton BiH i Srbiji rekli ste da SAD koriste dinamiku pozitivnih razvoja u posljednje vrijeme da motivišu dalji napredak bilateralnih odnosa u regionu. Na koji način?

VEJVODA: Sad smo sazreli i odrasli u jednom veoma ozbiljnom smislu. Izašli smo iz tih perioda sukoba koji su destabilizovali, ne samo naš region, nego i Evropu, i angažovali ogromna sredstva svetske politike i resurse, kako bi se to reklo, poreskih obveznika Evrope i Amerike. Mnogo je para tu potrošeno. Sada smo izašli na put razumevanja da nam jedino može biti dobro ako se reformišemo i nastojimo da postanemo uređena društva gde vlada pravo i gdje je briga za građane ono što je najosnovnije. Treba da takve procese i ovu dinamiku koju vidimo, kao što je pozitivna atmosfera u bilateralnim odnosima Srbije i Hrvatske, koje čine neku vrstu istorijske kičme ovog regiona, i nastavimo. Najavljena poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj za koju sedmicu biće još jedan dokaz te dobre atmosfere. Bilo je mnogo toga rđavog između nas, bilo je i mirnih perioda, a devedesete godine prošlog veka bile su zaista pogubne za sva društva jer smo unazađeni i evo kaskamo za drugima. Propušteno je mnoštvo prilika, ali vreme je da nakon što smo se trgli, uhvatimo korak sa drugima. Svaka takva dalja manifestacija poboljšanih odnosa, razumevanja da mi jesmo sami gospodar svoje sudbine i da živimo u jednom svetu koji jeste međuzavisan je korak napred. Mislim da je iluzija misliti da neko može sam na svetu. Nažalost, nema ekonomskih resursa u našoj privredi koji mogu da učine što mogu strane direktne investicije i dolazak novih investitora. Možemo samo da prodamo ono malo porodičnog blaga koje imamo. Srbija je nedavno raspisala tender za prodaju svog "Telekoma". To govori da su sredstva neophodna i da u ovoj situaciji krize, kada su smenjene direktne investicije ima potrebe da se ekonomska situacija poboljšava jer to je u interesu građana. I ova nedavna poseta predsednika Saveta Evropske unije Hermana van Rompeja je potvrda da je Balkan prioritet za Brisel kada je reč o proširenju. Postoji u velikim zemljama Evrope fenomen takozvanog "zamora od proširenja", ali strateški pravac Brisela od odnosno EU jeste da sa zapadni Balkan integriše i uz sve teškoće koje imaju oni će to nastaviti. I dalje smo u žiži interesovanja, ali na mnogo bolji način nego što je to bilo devedesetih godina.

* GLAS: Kakav je sada odnos Srbije sa EU i SAD? Ranije ste izjavili da je važno da je premošćen period koji je vodio mogućoj konfrontaciji u tim odnosima?

VEJVODA: Sigurno je da su ti odnosi bolji, a to smo vidjeli iz poseta Bajdena i sada iz posete Klintonove, koja je bila naglašeno pozitivna u svojoj podršci regionu, a posebno u Srbiji. Mislim da je to rezultat upravo konstruktivnog stava u smislu suočavanja sa sopstvenim izazovima i problemima. Kosovski izazov, koji nije nimalo lak, a koji nosi mnoštvo svojih teških aspekata, jeste nešto sa čime su ova Vlada i predsednik Srbije spremni da se suoče kao aktivni akteri u rešavanju tog pitanja. Potrebna je jedna okrenutost problemu, njegovo otvaranje i razumevanje, a ne njegovo zataškavanje. Te strane moraju da sednu za sto zarad zajedničkog interesa i stabilizacije regiona. To je ono što u suštini interesuje na međunarodnom nivou SAD i EU. Njihov interes je da se ovde postepeno smiruje situacija, da se jačaju institucije, da postepeno stabilnost poprima takva obeležja da postajemo oni koji doprinose sopstvenoj bezbednosti, a ne oni koji uvoze bezbednost. Takva jedna okrenutost budućnosti, takvo jedno shvatanje da možete mnogo toga sami da rešite može da izazove samo jednu pozitivnu podršku i mislim da je u interesu Evrope i SAD i logično da je Klintonova završila svoju evropsku turneju u Briselu u razgovoru sa Ketrin Ešton. SAD sasvim jasno vide da je ovo deo, ne samo geografski, Evrope i da je budućnost regiona u EU. SAD su tu da vide taj proces i da ga proprate do njegovog završetka, odnosno do ulaska svih zemalja u EU.

Slika

* GLAS: Ko stvara negativnu sliku o Republici Srpskoj u zapadnim medijima? Kako tu situaciju popraviti?

VEJVODA: I BiH i RS kao njen deo treba da vode računa o tome da je dobra stvar da mi više nismo svi zajedno u vestima na prvim stranicama novina, kao što je bilo devedesetih godina prošlog veka, kada nam se sve ono strašno dešavalo. Međutim, negativna strana te činjenice da nismo u vestima, jeste da se ova pozitivna priča, ovaj postepen izlazak regiona iz postkonfliktnog perioda u period razvoja, pomirenja u regionu i period odnosa jačanja bilateralnih odnosa u svakom pogledu, ta dobra priča ne ide u svet, pa ostaje kod mnoštva ljudi ta jedna negativna priča. Kada se, specifičnije, dođe na BiH i Republiku Srpsku, činjenica je da BiH u relativnom smislu zaostaje u tim svojim integracionim procesima za većinom zemalja. Onda nastoji da stvori jednu negativnu sliku o tome da je tu nešto toliko zamršeno da ne može da se reši i da mora da postoji neko ko je odgovoran za to. U tom smislu su mediji u svetu, u svojoj pojednostavljenoj viziji sveta identifikovali određene aktere i tu je RS u ne bih rekao svima, već u nekim medijima glavni krivac. Mislim da tu nije od pomoći jedna naglašeno konfrontaciona retorika. U regionu koji vapi za novim sredstvima i slikom koja je mirnija i koja će privući investitore, takva retorika nije nešto što pomaže.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.