Интервју: Петко Станојевић, в.д. генералног директора Ж

Руководство на чијем челу је био Сретен Телебак похарало готово све што се могло, нагласио Станојевић

ЖЕЉЕЗНИЦЕ Републике Српске годишње зараде око тридесет милиона марака и отприлике толико добију од државе. Упркос томе што су државе у окружењу знатно издашније према својим жељезницама, стање у Жељезницама Републике Српске било би много боље да се новац рационалније и намјенски трошио. Имали бисмо добро обезбијеђене путне прелазе и добро урађену пругу којом би тутњали возови великом брзином. Потрошене су огромне своте новца и кредита, али и сада посједујемо двадесет старих електричних локомотива и пругу на којој може да се вози максималном брзином од педесет километара на час - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" вршилац дужности генералног директора Жељезница Републике Српске Петко Станојевић, који је на ту дужност ступио прије мјесец дана и затекао доста осиромашен колектив. ? У чему се још огледа то лоше стање на нашим Жељезницама? - Инфраструктура је веома слаба, а она се односи и на горњи и на доњи строј пруге и све што се уз њу налази, вучна и вучена средства, такође, а имамо их веома мало. Руководство на чијем челу је био Сретен Телебак похарало је готово све што се могло. Према подјели са Жељезницама Федерације БиХ добили смо 3.500 кола, а то руководство их је свело на испод хиљаду. Остатак је продат па нам недостаје око 500 вагона за транспорт терета. Кола су продата на незаконит начин, као да су стара, а могла су да буду у употреби. Да је то тачно говори и податак да смо из Словеније успјели да вратимо 89 кола која су била продата "Братству" из Суботице, а очекујемо да из Црне Горе добијемо назад кола која су продата једном приватном предузећу у Никшићу. За осам милиона евра то руководство купило је 31 специјална теретна кола из Португалије која су већа и нису одговарала нашим пругама. Послије су дијелови исјечени и од њих направљена плато кола. Ми кредит враћамо, а ни таквих кола више нема. ? Проблема је било и са локомотивама? - Куповане су отпадне локомотиве, старије од четрдесет година, затим дизел-моторне гарнитуре које саобраћају на релацији Добој - Тузла у којима су мотори јако стари па су често у квару. Ријеч је о уговорима који су донијели велику штету. У Словенији су наше двије "маневарке" које су послате тамо да се на њима уради главна поправка са модификацијом. Једна од те двије локомотиве била је код нас поправљена и у прилично добром је стању и не знамо због чега је тамо поготово када се зна да радови на њој коштају по милион марака. За те паре може да се купи нова локомотива сличних карактеристика. Уз то, Словенци су са њих скинули моторе и дијелове који су били доста добри, уградили нове, али старе нам нису вратили. Шест електричних локомотива налази се на поправци у Чешкој, иако се то могло урадити у Хрватској, у загребачком "Кончару". На основу уговора та поправка треба да се плати укупно седам милиона марака. Овоме ваља додати да су велике паре потрошене и на ремонт пруге Јошавка - Бања Лука. Комисија не може да обави пријем, јер ремонт није урађен по пропису тако да на тој дионици возови и даље иду брзином од педесет километара на час као да ништа на прузи није рађено. ? У таквој ситуацији какве сте мјере предузели на побољшању стања? - За сада радимо на томе да искористимо све унутрашње резерве. Као прво, ревидирали смо план пословања Жељезница у наредне три године по коме је у наредној години предвиђен губитак од 57 милиона марака. Највећи расходи односе се на плате које су повећане на основу новог колективног уговора, као и коефицијенти за раднике. Постоји педесет уговорених плата у просјеку од по двије до три хиљаде марака које примају сви директори, савјетници, шефови. На посљедњој сједници управе укинуте су уговорене плате за све оне који не носе назив директор. Свели смо их на тридесетак, а оне остале смањене су за по десет процената. Од педесет плата "откинуто" је у просјеку по 400 марака, што је годишња уштеда од 240 хиљада марака. У наредних мјесец дана треба да урадимо нову систематизацију радних мјеста, јер око 700 радника, што је петина од укупног броја запослених, сједи на радном мјесту које је за степеницу веће од њихове стварне квалификације. На примјер, ако посједује вишу, запослен је на мјесту са високом спремом. ? Шта планирате да урадите још како бисте повећали приход? - Повећаћемо цијену превоза робе. Имамо прописану тарифу, која није поштована. Незаконито су даване повластице појединим људима иако то није по закону дозвољено. Сви под једнаким условима треба да користе наше услуге. Такав јавашлук треба да се искоријени. Тону робе за један километар у просјеку превеземо за шест фенинга, што је у Федерацији БиХ отприлике двоструко скупље. За почетак ми ћемо цијену превоза робе повећати за двадесет одсто и на тај начин ћемо знатно повећати приход. Сљедећи потез је да ставимо у функцију наше радионице за одржавање шуинских возила у Добоју и Приједору тако да ту поправљамо наша вучена и вучна средства, а не да их одвозимо у Загреб или Чешку. ? Какве ефекте очекујете од свих ових мјера? - На овај начин губитке од 56 свели бисмо на 17 милиона марака. Више не можемо, исцрпили смо све наше резерве. Када би Влада само мало повећала грант према Жељезницама, извукли бисмо се из губитака. Држава би требало да посвети нешто већу пажњу да бисмо радили боље. Ово, тим прије, што је Жељезница атрактивна за велика улагања. Предстоји нам велики ремонт пруга, односно, реконструкција инфраструктуре и то на два основна правца Добој - Приједор, изузимајући дионицу Јошавка - Бања Лука и Добој - Шамац како би се на њима подигле брзине на 160 километара. Радиће се и ремонт и електрификација пруге Добој - Зворник, као и два правца према Брчком и Бановићима. Тај посао треба да се уради у наредне три до пет година и за то је неопходан кредит од 200 милиона марака. У току је израда студија оправданости и исплативости ових пројеката. Странци су веома заинтересовани за рад на нашој инфраструктури. ? Каква је сада безбједност на пругама Републике Српске ? - Генерално речено, безбједност је задовољавајућа, ванредних догађаја у посљедњих неколико мјесеци је знатно мање. Реконструкцијом инфраструктуре обезбјеђењем око 250 путних прелаза, она ће бити на високом нивоу. Успоставили смо сарадњу са Институтом "Михајло Пупин" из Београда, чији ће стручњаци, између осталог, радити обезбјеђење путних прелаза. Одлично сарађујемо са Саобраћајним факултетом у Добоју и Саобраћајном техничком школом у нашем граду, јер нам се ту школују потребни кадрови. Издвајамо средства за стипендирање ученика и студената и тако улажемо у будућност. Разговарао Слободан ПУХAЛО ПРОБЛЕМИ РAДНИКA ? Како оцјењујете формирање све већег броја синдиката на Жељезницама Републике Српске? - Сваком директору који би користио методе присиле и бавио се незаконитим радњама, одговарао би један синдикат који ће ћутати, какав је случај не тако давно био и овдје. Сада имамо синдикате машиновођа, саобраћајно-техничке дјелатности, жељезничара, инфраструктуре и то је добро. Што више синдиката, боље ће бити сагледани проблеми радника, тако да ће то и руководству колектива помоћи у раду. Са њима треба причати, преговарати, ослушкивати шта спремају, јер већина њихових захтјева су оправдани, какви су били и прије мјесец дана када је, по мом мишљењу, без потребе избио штрајк и обустављен саобраћај. Јер, ваљало је само исплатити 50 хиљада марака, што је за Жељезнице Српске занемарљива сума, за прековремени рад и потписати колективни уговор, што је законска обавеза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.