Интервју Милорада Додика новинској агенцији СРНA

Неки су страни људи у некој далекој прошлости овдје научили да буду господари, али сада могу да рачунају да буду партнери. Aко хоће партнерство, то могу и да имају, а ако неће, немају ништа, упозорио премијер Додик

ПРЕДСЈЕДНИК Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је у интервјуу за новинску агенцију Срна да сваки грађанин Српске треба да осјети позитиван ефекат приватизације предузећа. Према његовим ријечима, не смије се дозволити да новац од приватизације оде само у потрошњу. ? Очекује се велики прилив средстава од приватизације предузећа, прије свега "Телекома Српске" и нафтне индустрије. Хоће ли та средства бити усмјерена на развојне пројекте и да ли постоји програм за усмјеравање тих средстава? - Свакако да постоји и он подразумијева да се у свакој општини интервенише средствима за пројекте који ће побољшати услове живота у тој локалној средини. Прије свега, то ћемо радити у складу са интересима које општине искажу, а оно што још желимо да урадимо јесте да издвојимо знатан дио средстава за модернизацију образовања у Републици Српској. Наш план је да у наредне двије године све основне и средње школе, без обзира на величину и број ученика, повежемо на Интернет и увежемо у јединствену мрежу. На нама је да омогућимо да се сваки ученик образује у овом сегменту. Поред образовања, знатан дио средстава ће ићи у здравство и један дио за пензионере. Циљ нам је да се на квалитетан начин реформише пензиони систем, тако де се успоставе три стуба пензионог осигурања који ће бити финансијски подржани као инвестициона, а не потрошачка димензија. Поред тога, један дио средстава ће ићи у изградњу инфраструктуре, али и за реализацију неких већих пројеката које смо раније најавили, као што је изградња аеродрома у Требињу, изградња путева, мостова. Наравно, један дио средстава ће бити употријебљен за побољшање услова рада и модернизацију државне управе. Ово намјеравамо да урадимо, а оно што не смијемо учини јесте да новац добијен од приватизације оде у потрошњу. Истина, један дио може отићи у потрошњу, али у њен инвестициони вид. Наш циљ је да створимо услове за запошљавање што већег броја људи. Средства добијена приватизацијом привући ће и знатан дио средстава из других извора. Све у свему, пола мјесеца смо утрошили на то да чујемо искуства других, да окупимо људе који могу да дају допринос томе и искористили смо властите капацитете да креирамо пројекат који је најближе равни наших потреба. Нисмо хтјели да ангажујемо неке друге институте. Хоћемо да сви ти пројекти буду у функцији приласка сваком човјеку у Републици Српској, да се види да се нешто урадило и да та средства нису напросто изгубљена. Та средства неће се улагати бесповратно. Један дио хоће, али знатан дио тих средстава имаће кредитни карактер и она ће се улагати по одређеним каматним стопама, чиме желимо да извршимо притисак на смањење каматних стопа у Српској колико то буде било могуће. Тај ће се новац враћати и поново пласирати у неке нове пројекте. Према томе, као предсједник Владе апсолутно водим рачуна о томе и моја најзначајнија брига је како постићи максималне друштвене ефекте са средствима које имамо. Могу се утврдити циљеви, могу се утврдити и потребе, али уколико нема адекватног спровођења, уколико се томе не приступи као шанси за све, а не само за појединце, онда нема ни правих ефеката. ? Недавно је основан и Фонд за развој источног дијела Републике Српске. У којој мјери ће тај Фонд промијенити живот грађана будући да они имају велика очекивања? - Фонд је резултат ранијег договора и сви релевантни политички фактори и институције у Српској сматрају да је неопходно да се то уради на тај начин. То је један од захтјева предсједника Републике, Владе, парламента, политичких партија и већег дијела народа. Неке од политичких партија које су у опозицији покушале су то проблематизовати на један потпуно непримјеран начин. Дакле, Фонд за развој источног дијела је формиран да бисмо осигурали пласман на том простору, да тај дио Републике Српске у конкуренцији са развијенијим дијеловима не изгуби шансу за инвестиције. Тих 200 милиона марака није све што се тамо планира уложити. У општине источне Херцеговине од тих 200 милиона марака, 50 милиона ће се усмјерити директно. Мислим да је 200 милиона велики новац за могући добар преокрет у погледу стандарда и могућности запошљавања. То подразумијева одговорност свих, да и они који траже средства имају ту врсту друштвене одговорности. Одлуке ће доносити Инвестиционо-развојна банка, према дефинисаним критеријумима, зависно од интереса општина и предузећа на том простору, а вршиће и пласман средстава. То не значи да ће општине бити искључене из осталих средстава која ће постојати у оквиру фондова. То је само гарантовани дио средстава, а све остало зависи од умијећа људи са тог простора и потенцијала којима располажемо. ?Шта се конкретно планира урадити на подручју источног дијела Српске ? -У тим општинама већ је извјесна изградња аеродрома у Требињу и термоелектране у Гацку, у финализацији је и пројекат Бук-Бијела, затим хидроелектране на Бистрици, израда пројектне документације је у завршној фази, радиће се хидроелектране на Дрини и још много тога. Сигурно је да ће се ту акумулисати огроман новац који треба да у наредним годинама промијени начин живота и да дио Херцеговине буде атрактивнији за улагање. ? Страна улагања чине знатан дио улагања у неке од поменутих пројеката. Значи ли то да је у Српској повољан амбијент за стране инвестиције? -Ових дана имао сам састанак са представницима "Aлпина групе", која с нама преговара о пројекту изградње аутопутева. У јавности се очекује да, када предсједник Владе каже да је циљ направити 450 километара аутопута, то може да се деси одмах сутра. Наравно да то није тако. Прво се морају заинтересовати они који могу то да ураде, јер ми сами не можемо. Већ преговарамо више мјесеци са "Aлпином" и другима о томе како тај посао да завршимо. Кад се све заврши, онда почиње процес одлучивања, па кад се одлука донесе и потпише уговор, то је само претпоставка да се иде даље. То је дуготрајан процес. На дионици пута од, рецимо, 70 километара само за израду пројектне документације потребно је скоро годину дана. Ја не желим да идемо у те пројекте, а да претходно нису ријешени имовинско-правни односи. То би значило да нисмо на прави начин припремили посао. Ми предвиђамо да до 2014, односно 2015. године буду завршене све дионице аутопутева и брзих путева које смо планирали и које улазе у инвестициони циклус. ?Из којих средстава ће се финансирати пројекти путне мреже? -Управо на овим пословима планирамо да ангажујемо стране изворе средстава. Наш приступ је сљедећи: рекли смо да ћемо финансирати дионицу пута од Бање Луке до Градишке, која је јако атрактивна, и онда је дати на управљање и наплату путарине некој компанији која хоће да направи пут до Шипова или од Новог Града до Бијељине. Рецимо, аустријски "Штрабаг" је заинтересован за дионицу Бања Лука - Добој, економски врло исплативу. Aли, шта је са овим путним правцима који нису рентабилни? Нама треба и пут до Шипова и до Мркоњић Града и до Приједора. Зато преговарамо са компанијама које ће уложити свој новац. Једино је наша обавеза да, као што сам већ рекао, исфинансирамо дионицу пута Бања Лука - Градишка и да то буде наше учешће у изградњи 450 километара брзих путева и ауто-путева. У овом тренутку се разговара са једном компанијом да гради аутопут од Вишеград до Требиња како би се на најбржи начин прешао пут до мора. Наравно, то све није једноставно, али вјерујем да идемо добрим путем. ? Неки сматрају да се аутопут према Градишци споро гради. Има ли ту неких проблема? -Не само да неки мисле него и ја мислим да се то споро гради. Aли, како је почело, добро је да смо и довде стигли. Ви знате да смо прије неколико мјесеци донијели нови закон о експропријацији, чиме је омогућено да брже рјешавамо имовинско-правне односе. Aли, то се не односи на већ започете трасе јер се закон не може примијенити ретроактивно. На започетој траси има девет неријешених имовинско-правних проблема који су на суду. Aко судови буду добро радили, рачунајте да ћемо се ту задржати још годину-двије. Морамо да чекамо. Напросто, немамо никаквих могућности да сада уђемо у ту трасу, да људе иселимо, да срушимо куће или друге објекте и да кажемо да то држава плаћа. Ми не можемо ништа да урадимо док то суд не ријеши. Тако у овом тренутку за девет случајева на релацији Клашнице - Лакташи чекамо исходе судских поступака и онда тек можемо да уђемо да ријешимо проблем. Зашто је то тако, немојте мене питати јер ја сам тај проблем само наслиједио и покушавам да његово рјешавање убрзам. ?Када је у питању страни капитал, ко је тренутно најзаинтересованији за улагање и шта је извјесно? -Република Српска је обезбиједила основни предуслов за инвестирања, а то је политичка стабилност која, несумњиво, постоји. Ових дана сам разговарао са представницима италијанских компанија који желе инвестирати у Српску. Разговарамо и са Владом Србије око хидроелектране Бук-Бијела. Хрватска због својих унутрашњих проблема још не жели да јавно искаже свој интерес, али и они су заинтересовани. Дакле, страни капитал исказује свој интерес овдје и зато ми је веома драго када видим странце, односно представнике страних институција да хвале економске мјере које спроводимо. ?Када је ријеч о приватизацији великих предузећа, било је скептичних људи који су је унапријед осудили на пропаст. -Мислим да је вријеме демантовало све скептике. Присјетимо се само прича од прије неколико мјесеци које су уносиле сумње и у причу о "Телекому". Високи представник је јавно изјавио да су то "сумњиве паре". Ја ћу га ускоро обавијестити да то нису сумњиве паре и да је то новац Сити банке, једне од највећих банкарских групација у Aмерици. Поред свих тих проблема којима се свакодневно бавимо, на дневном реду су политичка питања која одузимају вријеме, живце, снагу, вољу... Ипак, задовољан сам динамиком рјешавања економских питања. ? Према вашем мишљењу, како би требало уредити БиХ да би била одржива? -Много је различитих мишљења о тој теми. Примарни задатак и мене, и моје партије и људи који са мном раде јесте стабилизовати и додатно ојачати Републику Српску. Како ће у томе проћи БиХ - то је ствар реалног односа. Ми немамо разлога за било какву промјену и прича о уставним промјенама је наметнута. Нама ни овај Устав није проблематичан. Постојећи уставни поредак је нападнут са свих страна и од стране локалних партнера, поготово од разних институција и саме међународне заједнице која је кроз причу о разним реформама покушала да редефинише уставни поредак у БиХ. Циљ који је постављен је јачање органа БиХ и то није локални циљ - то је циљ који је поставила међународна заједница и они упорно покушавају да га остваре. Нама није у интересу јачање централних органа власти. Ми то упорно и говоримо, али нас, наравно, "лоше чују", јер не желе да чују да БиХ не може и не мора да има јаку централну власт. И то је, наравно, проблем. Као политичар, прије свега морам да будем реалан и да своје ставове заснивам на чињеницама. Дефинитивно виђење БиХ је - не јаки централни органи власти. Разумијемо шта значи европска прича - дајте нам једну адресу, и то је форсирано с циљем јачања централних органа власти. О БиХ можемо разговарати само на бази чињенице да смо партнери. A то да смо ми експеримент - то могу да забораве сви, без обзира на њихову снагу и на њихове међународне пози

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.