Интервју: Милорад Пуповац, предсједник Самосталне дем

Све захтјеве за стамбено збрињавање српских повратника на простору бивше РСК хрватска власт требало би да ријеши до краја 2009. године, а на подручју изван посебне државне бриге годину дана касније, истакао Милорад Пуповац

ПРЕДСТAВНИЦИ Самосталне демократске српске странке и Хрватске демократске заједнице потписали су 11. јануара Споразум о сарадњи у Влади Хрватске и хрватском Сабору. У овом документу предвиђене су конкретне мјере и рокови извршења када је ријеч о обнови кућа, јачању мањинске самоуправе, запошљавању Срба у Хрватској, сарадњи са земљама у окружењу и тако даље. Према ријечима саборског заступника и потпредсједника Самосталне демократске српске странке Милорада Пуповца, у Споразуму су, између осталог, наведени и датуми и модалитети рјешавања стамбеног збрињавања Срба-повратника у Хрватску. - До сада, Влада Хрватске није поштовала рокове, који су раније одређени, нити су поступци и приоритети били адекватни, односно није подстицала повратак избјеглих Срба. Надамо се да су овим договором, поготово новим организацијским устројством органа власти надлежних за ову проблематику - јер су уједињене Управа за обнову и Управа за прогнанике и повратнике под "капу" Државног тајника - и законским измјенама створене претпоставке да повратак заиста буде убрзан и крене у пожељном смјеру - нагласио је Пуповац у интервјуу за "Глас Српске". Поменутим Споразумом планирано је да у овој години буде ријешено 70 одсто жалби, док би остале дошле на дневни ред у 2009. години, као и да у 2008. буде завршено 70 одсто организоване обнове. У плану су, такође, и измјене и допуне Закона о обнови, истакао је Пуповац. Он је додао да би све захтјеве за стамбено збрињавање на крајинским просторима требало ријешити до краја 2009. године, а на подручју изван посебне државне бриге до краја 2010. године. ? Колико грађана српске националности још чека на стамбено збрињавање у Хрватској? Да ли сте задовољни оним што је до сада урађено, када је ријеч о стамбеном збрињавању повратника? - До сада је за питања стамбеног збрињавања било надлежно хрватско Министарство мора, туризма, промета и развитка. Подаци овог министарства говоре да за подручја од посебног државног интереса, односно крајинске просторе, који су били захваћени ратом, постоји још 3.078 захтјева породица, које желе да буду стамбено збринуте. Изван подручја од посебног државног интереса, односно изван простора бивше РСК, постоји још 4.548 захтјева. Задовољни смо дијелом који се односи на обнову кућа. За вријеме администрације премијера Санадера од 2003. до 2007. године обновљено је око 20 хиљада кућа, од чега је далеко највећи број био за Србе-повратнике. Мање смо задовољни повратом и додјелом станова. Кашњења су велика, приоритети и начини додјеле су погрешно постављени, па ту морамо да извршимо велике промјене, како би исправили и убрзали тај процес. ? На који начин би требало да буде ријешен проблем бивших носилаца станарских права који, из одређених разлога, не желе да учествују у програму стамбеног збрињавања? - Нажалост, ово питање нисмо успјели да дефинишемо у Споразуму са ХДЗ-ом. СДСС сматра да мора бити пронађено рјешење за ову изузетно бројну категорију избјеглица, јер се ради о око 30 хиљада породица, које су изгубиле станарско право. У томе нас подржавају све релевантне међународне институције, односно Европска унија, Организација за европску безбједност и сарадњу, Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице, као и друге двије земље-потписнице Сарајевске декларације, односно Србија и БиХ. Рјешење за овај проблем тражићемо у предстојећем периоду, кроз договор три државе и асистенцију међународне заједнице. ? Да ли сте задовољни запошљавањем српских повратника у Хрватској? На који начин је ово питање регулисано у Споразуму? - Један од главних узрока недовољног повратка је и немогућност запошљавања српских повратника. Проблем је заиста сложен. Ради се о традиционално неразвијеним крајевима, који су потпуно девастирани у рату и који су врло често занемаривани у послијератној обнови. Морам да споменем и лош "радни потенцијал" повратника, који су у већини случајева старији и слабије образовани, али и још увијек присутну етничку дискриминацију при запошљавању. Зато се хрватска Влада обавезала да ће донијети и спровести Aкциони план, у којем ће бити прецизирано запошљавање у државним и јавним органима и институцијама, односно у органима власти, установама, трговачким друштвима и тако даље, како на националном, тако и на локалном нивоу. Влада Хрватске се обавезала да ће донијети конкретне мјере, које предвиђају афирмативне акције, односно такозвану "позитивну дискриминацију" за повратнике Србе, јавну кампању, законске обавезе, мониторинг активности, те оснивање нових државних тијела, као што су Канцеларија за мањине при Средишњем државном уреду за управу или Управи за развој. Све то биће праћено посебним мјерама социјалне политике и мјерама регионалног развоја, у шта спадају обнова економске и социјалне инфраструктуре, појачана улагања, буџетска јачања јединица локалне самоуправе, како би било подстакнуто запошљавање. ? Да ли ће улазак СДСС-а у нову хрватску Владу значити и побољшање положаја Срба у Хрватској? - Вјерујемо да хоће, јер зато смо и склопили коалициони Споразум. Примијетили смо да нам је у протеклом споразуму недостајала директна партиципација у власти, а када нисте у Влади онда вам - ма како добри договори били склопљени - једноставно недостају и информације и утицај. Зато се др Слободан Узелац и прихватио дужности потпредсједника Владе Хрватске. Он ће координисати веома важан ресор развоја, односно баш онај сегмент, у којем смо били лимитирани у протеклом периоду. Важни су и неки други сегменти нашег Споразума, као што су развој мањинских институција, реформа образовног система и реформа државне управе, обнова културне баштине... Искрено се надамо да ће овај вишедимензионални приступ донијети стваран напредак српској заједници у Хрватској. Разговарала Сандра МИЛЕТИЋ ПЕНЗИЈЕ ? Очекујете ли да ће најзад бити ријешено питање пензија, које Хрватска пензионерима српске националности није исплаћиване од 1991. до 1995. године? - И то је питање остало изван Споразума са ХДЗ-ом. Према нашим подацима, ради се о - отприлике - 17 хиљада особа, којима је то право било ускраћено у поменутом периоду. Видјећемо шта ћемо на том пољу моћи да учинимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.