Интервју: Јово Стојчић, директор Пољопривредног инсти

Пољопривредници који до сада нису засијали јару зоб и остала јара стрна жита, требало би то да обаве чим вријеме омогући. Ратари би што прије требало да набаве и квалитетно сјеме кукуруза, јер би га могло понестати

У Републици Српској, за властите потребе, могуће је произвести довољне количине хљебног жита, али и осталих важнијих житарица за чији увоз се годишње троше знатна средства. За узгој ових, али и многих других пољопривредних култура имамо повољне агроеколошке и друге предуслове, што би требало искористити, прије свега за повећање просјечне производње по јединици површине, као и за подизање квалитета добијеног урода, каже у интервјуу за "Глас Српске" директор Пољопривредног института Републике Српске Јово Стојчић. Овај искусни стручњак говори, између осталог и о разлозима због којих се на ораницама у Српској остварују нижи просјечни приноси него што је то у земљама окружења, а када се ради о предстојећој прољећној сјетви, препоручује ратарима у Српској да, упркос високим цијенама сјеменског и другог репроматеријала, покушају да засију што веће површине. ? Може ли се у Републици Српској заиста произвести довољно хљебног жита за потребе домаће млинско-пекарске индустрије и становништва као крајњег потрошача? - То је могуће и реално оствариво, с тим да би се одређене количине висококвалитетне пшенице, око 20 одсто укупних потреба, и даље увозиле и то из разлога што се у нашим агроеколошким условима не може остварити баш највиши квалитет ове житарице као што је то могуће, рецимо у Војводини. Међутим, на нашим њивама можемо да произведемо нешто веће количине пшенице задовољавајућег квалитета, па да се извозом тих количина компензира увоз поменутих двадесетак одсто квалитетније пшенице. ? Република Српска увози и велике количине осталих житарица, посебно кукуруза. Какве су ту могућности за већу и квалитетнију производњу? - Кукуруз је једна од најзаступљенијих биљних врста у сјетвеној структури, као и по произведеним количинама на подручју Републике Српске. Сматрам да би се у релативно кратком периоду, за двије до три године, могао достићи ниво производње ове важне житарице, који би могао да задовољи потребе Републике Српске. Повољна је околност што код кукуруза који се узгаја на овим просторима није изражен проблем квалитета као што је то случај са пшеницом, већ је његов квалитет на задовољавајућем нивоу. ? Познато је да се у Републици Српској житарицама, а посебно хљебним житом, не засијавају онолике површине колико би то, бар по расположивом обрадивом земљишту било могуће и пожељно. Због чега је то тако? - Aко се има у виду да Република Српска располаже са 600 хиљада хектара обрадивих површина онда се може рећи да то није ограничавајући фактор за већу производњу. Међутим, постоје и земљишне површине које би требало уредити и на одређени начин поправити, нарочито када се ради о проблему киселости земљишта, коју би требало довести на ниво који је повољан за гајење најважнијих биљних врста. ? Како објашњавате релативно ниске приносе ратарских култура на домаћим њивама, посебно пшенице и кукуруза? - Чињеница је да је код нас просјечна производња по јединици површине главних житарица - пшенице и кукуруза, испод нивоа који се остварује у земљама окружења. Сматрам да нема никаквог разлога да и ми у Републици Српској не остварујемо сличне приносе, јер су агроеколошки услови за већину гајених биљних врста приближно слични онима у земљама окружења. ? Шта је онда потребно учинити да се и на њивама у Српској остварују већи приноси и у знатнијој мјери смањи зависност од увоза главних житарица? - Рекао бих, прије свега, да би се додатним залагањем стручњака, посебно агронома на терену, могло и требало остварити повећање нивоа просјечне производње по јединици површине. Тиме би се постигао двоструки ефекат, који би се огледао у томе да би на мањим површинама постигли већу производњу, која би самим тиме била економичнија и омогућила би већи профит пољопривредним произвођачима. ? Стручњаци Пољопривредног института, бавећи се селекцијом и оплемењивањем биља, створили су до сада многе квалитетне сорте стрних жита и других гајених биљних врста. Колико и како ти врхунски резултати доприносе пољопривредној производњи у Српској? - Пољопривредни институт у Бањој Луци ради и дјелује већ 60 година и је једна од најстаријих научно-истраживачких организација у области пољопривреде у БиХ, а прва и основна дјелатност је била управо стварање нових сорти и хибрида. Захваљујући том раду до сада је створено 60 разних сорти и хибрида, а у новије вријеме посебно добре резултате остварујемо у стварању нових сорти стрних жита - пшенице, јечма и тритикале, а на путу смо и добијања нове сорте ражи. Битно је казати да све ове, које су створили стручњаци Института дају висок и квалитетан принос, па је и потражња изузетно велика. Међутим, проблем је што новостворене сорте треба умножити, односно производити довољно сјемена виших категорија како би га било довољно за пољопривредне произвођаче. ? Шта је у том производно-технолошком ланцу затајило? - Ради се о томе да је умножавање, односно сјеменска производња некада заснивана углавном на имањима великих државних пољопривредних комбината. Познато је да је промијењена њихова власничка структура, а у међувремену они који су добили земљиште на коришћење путем концесије нису се оспособили за производњу сјемена виших категорија и за комерцијалну употребу. Тако смо дошли у ситуацију да и овај дио посла организује Пољопривредни институт, што нам отежава рад и провођење осталих активности и дјелатности, а уз то не можемо да произведемо довољне количине и удовољимо потражњи, нарочито за новом сортом наше тритикале и јечма. Иначе, додатни проблем је што је прошла година са становишта временских и агролошких услова била доста неповољна па је остварен подбачај у сјеменској производњи. Нижа производња квалитетног сортног сјемена, посебно јарих стрних жита, остварена је и у сусједним земљама, посебно у Србији и тог сјемена, колико сам упознат, већ сада нема довољно за купити на тржишту Србије тако да ће наши пољопривредни произвођачи бити ускраћени за одређене количине квалитетног сјемена јарих усјева. ? Колико квалитетно сортно сјеме утиче на висину и квалитет приноса? - Генетичари углавном полазе од претпоставке да су сорта или хибрид носиоци око 50 одсто приноса, а сви остали фактори - земљиште, агроеколошки услови, технологија гајења и још неки, утичу на преосталих 50 одсто приноса. Због тога треба све покушати и учинити да убудуће имамо веће количине квалитетног декларисаног сјемена како би наши пољопривредни произвођачи засигурно знали и имали гаранцију да ће у тој производњи успјети. ? Постоје ли подаци или процјена о степену заступљености сортног декларисаног сјемена на њивама Републике Српске? - Што се тиче стрних жита наше су процјене да се такво сјеме користи отприлике у 50 одсто случајева, а остало је властито недекларисано сјеме, које није дорађено и практично се не може ни назвати сјеменским материјалом. Стање је неупоредиво повољније код кукуруза и још неких биљних врста код којих је употреба хибрида готово стопостотна. Међутим, ове године проблем ће представљати доста висока цијена сјемена хибридног кукуруза, који је поскупио скоро за сто одсто у односу на претходну годину што би могло да поколеба поједине пољопривреднике. Ипак, савјетовао бих произвођачима да, без обзира што је сјеменски материјал толико скуп, не би требало да у предстојећој прољећној сјетви користе лошије сјеме, већ да смогну снаге да набаве најбоље сорте хибридног кукуруза, јер ће им се то исплатити пошто је и цијена меркантилног кукуруза доста висока. ? Када сте већ поменули прољећну сјетву, шта је сада најважније да се учини? - Вријеме до почетка сјетве кукуруза, као најобимнијег прољећног пољопривредног посла, требало би искористити за сјетву јарих стрних жита. Они пољопривредници који су планирали, а до сада нису успјели да засију јару зоб и остала јара стрна жита, требало би то да обаве чим то омогуће временски услови. Препоручио бих ратарима да што прије набаве квалитетно сјеме, јер би га у каснијим роковима могло понестати у пољопривредним апотекама и другим трговинама које се баве продајом пољопривредног репроматеријала. Када је у питању кукуруз, некако је уобичајено да у нашим агроеколошким условима сјетва почиње у првој декади априла и пожељно је да се и заврши током тога мјесеца. Уједно бих подсјетио, да би сјетву кукуруза требало започети када темепература ораничног слоја на дубини до пет центиметара буде око десет и више степени Целзијуса. ? Препоручујете пољопривредницима да у сјетви обавезно користе квалитетно и декларисано сјеме. Да ли таквог сјемена има довољно на тржишту? - Према информацијама са којима располажем, продајна мрежа у Српској за сада је релативно добро снабдјевена квалитетним сјеменом кукуруза, али по свему судећи количине су ограничене, јер је прошлогодишња суша код нас, али и земљама окружења у знатној мјери умањила принос. Примјера ради, производња сјеменског кукуруза коју је Пољопривредни институт у Бањој Луци лани организовао у сарадњи са Институтом за ратарство и повртарство из Новог Сада била је нижа за око 70 одсто у односу на очекивану. Умјесто 150 тона, колико се реално очекивало, остварили смо свега педесетак тона ове сјеменске робе. Истина, то су занемарљиве количине у односу на укупне потребе, али проблем је што су значајан подбачај у сјеменској производњи имали и произвођачи у Србији и Хрватској. Рачуна се да ће те земље смањити понуду сјеменске робе другим тржиштима за око 30 одсто. Зато бих још једном препоручио нашим пољопривредним произвођачима да што прије набаве сјеме хибрида кукуруза, јер би га касније могло да понестане. Милан МИЉУШ ПОСКУПЉЕЊЕ ? С обзиром на велики раст цијене, не само сјемена, већ и вјештачког ђубрива и средстава за заштиту биља, поставља се питање да ли ће пољопривредници у таквим условима моћи да засију планиране површине. - Тачно је да су цијене сјеменског и другог пољопривредног материјала драстично повећане, али сматрам да и у таквим околностима треба засијати што веће површине, јер је сасвим извјесно да ће и цијена меркантилног кукуруза такође бити изузетно висока, што уосталом показују свакодневни извјештаји са свјетских берзи и тржишта житарица. О томе би требало, прије свих, да размишљају сточари којима је кукуруз и најпотребнији у исхрани стоке. Сматрам да би требало учинити све да се и овог прољећа, као што је то било и лани, кукурузом у Републици Српској засије најмање 140.000 хектара с тим да би наредних година површине под овом житарицом ваљало повећати бар за десет хиљада хектара. ПОДСТИЦAЈ СЈЕТВИ ? Да ли и колико у томе могу да помогну новчани подстицаји које за развој пољопривреде и села издваја Влада Републике Српске? - За те је намјене у овој години обезбијеђено око 80 милиона марака, што представља знатно повећање у односу на претходну годину. Међутим, чињеница је да то није довољно у односу на потребе, као и у односу на земље у окружењу, које за подстицаје издвајају много више новца. Без обзира на то, сматрам да Влада Републике Српске и ресорно министарство за пољопривреду улажу напор да значајнијим новчаним средствима из буџета подрже пољопривредну производњу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.