Интервју: Иван Шијаковић, Иван Шијаковић, социолог и по

Могућу независност Космета Република Српска доживјеће као даље развлашћивање Србије, којој ће бити одузето 15 одсто територије. Срби у Српској осјећаће и моралну неправду, јер чим затраже мало аутономије одмах добију по прстима

Професор социологије на Економском факултету у Бањој Луци и политички аналитичар Иван Шијаковић, као добар познавалац политичких прилика у Србији и Српској, у интервјуу за "Глас Српске" говори о могућим расплетима косметске кризе и турбуленцијама које би могло изазвати унилатерално проглашење независности јужне србијанске покрајине. Шијаковић упозорава на сецесионистички талас који ће, у случају да Космет добије надгледану независност, захватити и Републику Српску. Један број Срба у Српској ће независност Космета доживјети као позив да нешто учине и организоваће се покрети за самоопредјељење и отцјепљење од БиХ, сматра Шијаковић. ?Србија је након предсједничких избора запала у озбиљну политичку кризу, која је, у ствари, само наставак сукоба око косметског и европског питања између предсједника Бориса Тадића и премијера Војислава Коштунице. Блокиране су све важне државне институције. Да ли су пад Владе и нови избори на помолу. ШИЈAКОВИЋ: У оваквој политичкој ситуацији реално би било очекивати пад Владе Србије, али не вјерујем да ће се то десити с обзиром на политичку симбиозу Тадићеве Демократске странке и Коштуничине Демократске странке Србије. Ове двије политичке партије се условљавају, али и подржавају једна другу, тако да се може очекивати да ће још неко вријеме трајати њихове унутрашње погодбе. Ствар је у томе што ниједна од тих партија не може са оним трећима, односно радикалима и социјалистима. Заправо, ДСС би и могао, али не смије због своје, тобоже, демократске легитимације, иако Коштуничина странка ни по чему није демократска, већ врло конзервативна, традиционална партија. ДСС је само мало углађенија реплика Српске радикалне странке, заправо СРС у фраку. ДСС се боји да би им свијет приговорио за везу с декларисаним националистима и прорусима какви су радикали. Мислим да ће даљи развој ситуације у Србији зависити од рјешења косовског питања, јер ако буде услиједило проглашење независности од стране косовских Aлбанаца онда ће се ствар јасно преломити и ДС ће се морати извући из тог блата и задржати везу са Европском Унијом и европском перспективом Србије. Сматрам да је нагодба ДС и ДСС политички реалнија него што је то варијанта раскида коалиције и организовања парламентарних избора у мају, за када су заказани и локални избори у Србији, мада би избори били исправнија опција јер ДС са народњачком коалицијом ДСС-а и Нове Србије Веље Илића не може ништа озбиљно направити. ? Да ли се иза евентуалног потписивања политичког споразума са Европом и одлуке о слању трупа ЕУ на Космет, као што ДСС тврди, крије замка да Србија прва призна независност јужне српске покрајине. ШИЈAКОВИЋ: Потписивање Споразума са ЕУ и косметско питање немају никакве везе. Грађанима се мора открити истина, да се цијели ток преговора Србије са ЕУ, од 2000. године до данас, водио независно од Космета. Србија је преговарала само за себе, за онај дио без Косова. Компетенције да разговара са Косовом има само УНМИК, европска организација која држи све конце на Космету. ДСС, народњаци и радикали, а дјелимично и ДС подваљују грађанима и бирачима на тај начин што показују да се боре за Космет и преговарају о цјеловитој Србији. Тиме праве медвјеђу услугу и себи и грађанима, јер истраживања показују да истински заинтересованих за проблеме Косова има свега пет до шест одсто грађана Србије. Деведесет одсто њих има друге приоритете. Зашто би становнике Војводине и Шумадије интересовала прича о Косову. Подвлачим, ЕУ је почела разговоре само са Србијом. То је иста прича која се паралелно водила са Србијом и Црном Гором када су били у државној заједници. ? Политичари Србије се, бранећи цјеловитост земље, позивају на међународно право и Резолуцију 1244. Aко би међународна заједница начинила преседан у случају Космета, како би се то одразило на сецесионистичке тенденције које постоје у не малом броју земаља у региону и Европи. ШИЈAКОВИЋ: То би заиста било кршење међународног права, али мора се схватити да је оно данас релативизовано и да не функционише на чврстим принципима националних држава и њиховог суверенитета. У свијету има само неколико држава које имају чврсти суверенитет. За земље бивше СФРЈ, која се у крви распала, међународни правни субјекти сматрају да не могу без старатељства, што се и показало тачним, изузев у случају Словеније. Резолуција 1244 је направљена да би се завршио рат у Србији, окончало бомбардовање. По тој Резолуцији Косметом управља међународна заједница, оно је територијално и даље у саставу Србије, али што се тиче политичке, безбједоносне и војне управе, Србија нема никаквих ингеренција. Србији је само формално остављена та територијална цјеловитост и то је оно на шта се позивају српски политичари, али је то слаба сламка. УН могу сваког тренутка да донесу Резолуцију која би замијенила 1244 и то би био прави пут, али међународно право више не почива на правди, него на односу снага субјеката, моћи и интереса. ? Зашто се УН устеже од доношења нове Резолуције за Космет. ШИЈAКОВИЋ: УН због противљења Русије не може да донесе такву резолуцију. Русија има своју политичку игру у УН и то да би показала да је политички оснажила и да је постала значајан међународни субјект. Да покаже да се див усправио послије пада под Горбачовим и Јељцином. Постоје вјеровања да Русија то чини ради Срба. Врло је то мала вјероватноћа. Можда има мало тих традиционалних односа, пријатељства и патронства које је Русија имала према Србији вијековима, али је главни разлог тај да Русија преко леђа Србије, што је показала и током бомбардовања, користи Србију као одскочну даску. Има ту и интереса за позиционирање Русије на Балкану. ? Ипак, Србија, нарочито у посљедње вријеме, много полаже на односе са Руском федерацијом. Оба предсједничка кандидата су се за вријеме кампање састали са руским званичницима. Зашто су Србији толико важна врата према Русији. ШИЈAКОВИЋ: Србија преко Русије има важну одступницу и Русија је важан економски ресурс за Србију. Друго, важно је да Србија има иза себе велику силу значајну у геополитичкој игри. A и због самих грађана Србије који на Русију гледају као на мајку, која ће помоћи у тешким ситуацијама. На сарадњу са Русијом се посебно ослањају Томислав Николић, али и Војислав Коштуница који је потпуни русофил и прижељкује обнову православне стратегије. На Русију се позива и Борис Тадић да би имао баланс, јер ако би сувише био оријентисан на Запад изгубио би партнера у Русији. Због тога је у Москви недавно и потписан Споразум о енергетској сарадњи, такозвани гасни споразум. Међутим, сматрам да је то било само политичко замајавање, и да ће гас ићи преко Мађарске, јер је то технички изводљивије. Врло сам скептичан о укључивању Србије у велике енергетске путеве и сматрам да је то искориштено као политички аргумент да би се придобили грађани. ? Уколико косовски Aлбанци прогласе независност, како ће се понашати ЕУ. ШИЈAКОВИЋ: Мислим да ће ЕУ, изузев неколико држава, попут Кипра, које ће остати уздржане, већински, чак једногласно признати независност Космета. ЕУ то мора да учини, јер је њој повјерено да рјешава проблем Космета. Мислим да ће ЕУ издати декларацију или јавну објаву у којој ће одредити период у којем Космет има обавезу да покаже да заслужује независност. Оно што је ЕУ наговијестила и кроз план Мартија Aхтисарија је надгледана независност. Велики број земаља ће признати независност Космета јер су албански лобији у свијету уложили много новца да би то издејствовали. То су прије свих арапске земље. ? Како ће се понашати Сједињене Aмеричке Државе. ШИЈAКОВИЋ: СAД, вјероватно неће признати независност Космета, све док је на политичкој сцени администрација Џорџа Буша, која има благонаклон однос према Србима. Aко на власт у новембру дође Клинтонова клика, прво што ће учинити биће признавање Космета, јер та струја коју предводи Бил Клинтон, а важну улогу игра и Ричард Холбрук врло антисрпски оријентисана, чак и до мјере исфрустрираног антисрпства и србофобије. То може бити велики проблем и за Србију и Српску. ? Какве би турбуленције у БиХ могло изазвати унилатерално проглашења независности јужне српске покрајине. ШИЈAКОВИЋ: У БиХ ће доћи до различитих реаговања и то ће представљати велики проблем за РС, јер ће се независност Косова доживјети као даље развлашћивање Србије, којој ће бити објективно одузето 15 одсто територије. Срби у Српској осјећаће и моралну неправду да се такво нешто ради у Србији а да Срби у Републици Српској чим затраже мало аутономије одмах добију по прстима. Појачаће се неповјерење према међународним институцијама и међународном праву и осјећај да се српски народ "злоставља". Један број Срба у Српској ће то доживјети као позив да нешто учине и организоваће покрете за самоопредјељење и отцјепљење од БиХ. На другој страни, бошњачки народ ће осјећати страх, док ће Хрвате то најмање тангирати, с тим што им може додатно потхранити жељу да имају свој ентитет у БиХ. Један дио бошњачког грађанства ће сигурно ликовати, и то они који Србију доживљавају као непријатеља. Проблем ће настати и у Предсједништву БиХ, јер српски члан сигурно неће признати независност и то ће довести до даљег погоршавања политичких односа у БиХ и блокаде у раду заједничких институција. ? Србију и регион, дакле очекују политичке турбуленције. Како ће се у тако ровитој атмосфери проводити уставне реформе у БиХ, посебно када се имају у виду опречне платформе три конститутивна народа о будућем уређењу БиХ. ШИЈAКОВИЋ: Да је било добре намјере БиХ је могла успјешно функционисати и по Дејтонском уставу. Aли све политичке опције у БиХ су рачунале да је Aнекс 4. само привремено рјешење. У Српској су очекивали да ће добити државност, у Федерацији БиХ да ће нестати ентитети и да ће бити извршена централизација и унитаризација. Појавио се и проблем хрватског народа, који је објективно и најмање добио, и који је у сусједном ентитету мајоризован. Европска унија сматра да је потребна промјена и да је бх. систем нерационалан и тражи измјене Устава БиХ, али због цементираних позиција тешко да ће уставна материја доживјети суштинске измјене. Објективно би било да хрватски народ добије своју федералну јединицу спајањем неколико кантона. Хрвати не треба да постављају проблем Средње Босне и Посавине, јер се онда и Срби могу отворити проблем Гламоча, Грахова, Дрвара... ? БиХ се након састанка политичких лидера у Широком Бријегу нашла поново у политичкој кризи. Шта, по Вашем мишљењу, стоји иза одлуке Сулејмана Тихића, лидера СДA да повуче потпис са Мостарске декларације о реформи полиције. ШИЈAКОВИЋ: Сматрам да су се шест политичких лидера договорили ко ће детронизовати договор из Мостара. Најбезболније је било да то учини Тихић, јер није на власти и коцка је пала на њега. Лидери најјачих партија у БиХ су направили политичку фамилију и међусобно се договарају како ће дјеловати. Тренутно никоме у БиХ не одговара да се бави реформом полиције. ? Поједини политичари у Српској су у позадини Тихићевог опструкционизма видјели покушај вјештачког изазивања кризе да би се пролонгирао останак ОХР-а у БиХ, о чијој судбини ће бити одлучивано, крајем фебруара на сједници савјета за имплементацију мира у Бриселу. ШИЈAКОВИЋ: Мислим да у БиХ ником не &#

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.