Интервју Гласа Српске: Предсједник Републике Српске Р

Република Српска је трајна категорија, а гаранција њеног опстанка су њени грађани који су свјесни потребе њеног постојања, нагласио предсједник Рајко Кузмановић

ПРАВНИК, педагог, социолог, доктор наука, редовни професор, академик Рајко Кузмановић, предсједник Републике Српске. Тешко да се може срести сличан примјер у свијету, да човјек са таквим академским звањима и титулама, са тако богатим јавним и научним искуством, буде изабран на мјесто предсједника државе. Владајућа странка премијера Милорада Додика, Савез независних социјалдемократа, предложила је академика Кузмановића, а грађани Републике Српске своје повјерење указали су му на ванредним предсједничким изборима који су се одржали у децембру минуле године. Уочи Дана и крсне славе Републике Српске, 9. јануара, предсједник Републике Рајко Кузмановић примио је делегацију "Гласа Српске" и том приликом дао интервју који објављујемо у цјелости. ГЛАС СРПСКЕ: Ушли сте у политику иако иза себе имате научну каријеру обиљежену успјесима. Зашто? КУЗМАНОВИЋ: Тачно је да имам завидну каријеру у науци, па ми управо она даје легитимитет да се могу са успјехом бавити политиком. Написао сам три књиге о политичким системима и вјештини управљања, па је то сигурна улазница у практичну политику. Политику као науку и праксу дефинисали су управо филозофи-научници прије двије и по хиљаде година, тврдећи да је човјек политичко биће (зоон политицон) и да је природно да се бави и том дјелатношћу. Па, зар је нешто необично ако данас, у софистицираном времену, човјек са научном каријером уђе у политику? Застрашујуће је како се, кроз историју, а и данас, са мало памети управља свијетом. Зато је нужно да се позову угледни људи да улазе у политику и да је претварају у политику дијалога, сарадње, реалног и могућег, а не у политику искључивог, наметнутог и насилног. Након мога избора моћни ББЦ је дао веома позитиван коментар истичући да је једна мала земља - ентитет у БиХ, изабрала академика за свога предсједника. То је потврда да смо ми стара култура и високоцивилизовани народ. Политика прожима све области друштвеног живота. И као наука и као пракса, она мора имати револуционарну и цивилизацијску улогу, и да води људе у толеранцију, договарање, компромис, тражење и доношење најбољих и најкориснијих одлука за конкретно друштво и његове чланове. У данашњем транзицијском времену политика је и вјештина одмјеравања односа, средстава и циљева и на унутрашњој и на међународној сцени. Отуда сам, као конституционалиста, научни и педагошки радник, разматрајући суштину и значај политике, сасвим природно прихватио позив водеће политичке странке да се кандидујем за највишу функцију - предсједника Републике. Радићу у складу са уставом и законом, обезбјеђујући континуитет обављања предсједничке функције, чувајући њен дигнитет, улогу и значај у организацији власти и заједничком послу развијања и очувања Републике Српске као снажног, стабилног и просперитетног ентитета. ГЛАС СРПСКЕ: Молим Вас да, у неколико реченица, нашим читаоцима представите себе и свој животни пут... КУЗМАНОВИЋ: Дајем само мали кроки свога богатог животног и радног пута. Рођен сам у Челинцу 1931. године, гдје сам завршио основну школу. Нижу реалну гимназију завршио сам у Босанској Градишци, а матурирао на Учитељској школи у Бањој Луци. Завршио сам правне студије, а затим и Филозофски факултет на Свеучилишту у Загребу. Постдипломске студије завршио сам на Правном факултету у Загребу, а докторску тезу одбранио на Правном факултету у Мостару 1980. године. Скоро цијели свој радни вијек провео сам у Бањој Луци обављајући разне функције у извршној и законодавној власти, образовању, науци и култури. Био сам универзитетски професор, декан Правног факултета, проректор и ректор Универзитета у Бањој Луци, судија и предсједник Уставног суда Републике Српске, члан, потпредсједник и предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске. Осим тога, члан сам још трију академија наука и умјетности: Међународне кнежевске академије хуманитарних и природних наука Руске Федерације у Москви, Балканске академије наука и културе у Софији и Свјетске академије наука и умјетности у Сан Франсиску. У свом радном вијеку био сам више од стотину пута предсједник разних значајних органа, организација, удружења, савјета, вијећа, предсједништава, скупштина, управних одбора, комисија и др. у општини, граду, републици, држави и на међународном нивоу. Аутор сам бројних научних и стручних радова из области уставног права и политичких система, образовања и школства. Објавио сам 21 књигу и око 200 научних и стручних радова, а неки су превођени на руски, енглески и италијански језик. За свој рад добио сам више страних и домаћих државних и друштвених признања. ГЛАС СРПСКЕ: Шта за Вас значи обављати тако важну дужност као што је предсједник Републике Српске? КУЗМАНОВИЋ: Обављати функцију предсједника је велика част и знак повјерења грађана, али је то истовремено и велика обавеза и велика одговорност. Спреман сам да све своје интелектуалне, научне, искуствене и људске капацитете ставим на располагање Републици Српској. У животу сам постигао све што сам желио и сада је мој први и највећи интерес Република Српска, њене институције и сви грађани, без обзира на политичку, вјерску и националну припадност. Права и дужности предсједника Републике Српске утврђени су Уставом, а основно уставно овлашћење је да предсједник представља Републику и изражава њено јединство. Извршавајући предсједничке дужности, часно и поштено ћу служити отаxбини Републици Српској, чувајући њено достојанство, суверенитет и интегритет, досљедно поштујући и придржавајући се устава и закона и уставних начела у организацији и подјели власти. Учинићу све за побољшање општег друштвеног стања, на добро и корист Републике Српске и њених грађана. Свој програмски концепт изложио сам у инаугурационом говору. Чврсто стојим на тим позицијама и датом обећању Републици и њеним грађанима, које ћу беспријекорно остваривати. ГЛАС СРПСКЕ: Аналитичари указују на велику разлику у годинама између Вас и Ваших првих сарадника, предсједника Владе и предсједника парламента. Да ли ће то бити Ваша предност или хендикеп у раду? КУЗМАНОВИЋ: Стицајем низа околности у Републици Српској структурисано је руководство власти од три генерације, што је најбоље могуће рјешење. Откад је почело дјеловати организовано друштво и власт, отада је увијек на челу рода, племена, државе, државотворне јединице или друге организационе форме, старији члан - грађанин, а млади су у извршној па и у законодавној власти. То је и данас у већини држава и федералних јединица. Узмимо примјер из окружења, Хрватској, Аустрији, Њемачкој, Италији и Грчкој, гдје су предсједници од 74 до 83 године старости. Зато разлика у годинама код нас у Републици Српској није хендикеп, напротив, то је предност, јер чинимо идеалан тим споја младости и искуства. Предсједник Народне скупштине и предсједник Владе прихватиће мој савјет да прво мјере па онда сијеку, а ја ћу прихватити њихову динамичност да дуго не мјерим. С друге стране, без обзира на године, имамо о круцијалним питањима за Републику Српску и интересе њених грађана готово исте ставове и слично размишљамо, што је такође наша предност. ГЛАС СРПСКЕ: Већина неспоразума на нивоу БиХ долази због разлика у тумачењу Дејтонског мировног споразума. Како то објашњавате, прије свега, као правник? КУЗМАНОВИЋ: Данас се у свијету, а поготово у БиХ као земљи парадокса, тешко бавити политиком, јер је она непредвидива, вишесмислена и ријетке су прилике када је реална и добронамјерна. Ми бисмо то некако и схватили да се тај негативан политички тренд не преноси на правна - уставна и државна питања. Тако је дошао под политички удар Дејтонски споразум и Устав БиХ. Задатак је и обавеза сваког државног врха да штити уставни поредак, владавину права и међународне уговоре. Нажалост, из самог врха долазе неуставне и противправне иницијативе о превазиђености Дејтонског споразума и преструктурирању БиХ, при чему би ентитети били жртве. Република Српска има своје историјске и стратешке основе, а Дејтонским мировним споразумом постала је државотворни ентитет. Она је привржена Споразуму, као легалној и легитимној подлози и акту домаћег и међународног права, а истовремено то значи - и БиХ, као сложеној и децентрализованој држави. Дејтонски мировни споразум је трајан и стабилан међународни правни и политички акт. Он представља компромис, јер њиме ниједан конститутивни народ у БиХ није добио све што је желио, али што је још важније, није ни изгубио. Тим моделом државног и политичког уређења елиминисане су двије супротстављене тенденције - унитаристичка и сепаратистичка и установљена је сложена држава БиХ, са два ентитета и три конститутивна народа. Оспоравања дејтонских рјешења, њихово једнострано схватање, уз наглашавање да је овај споразум само зауставио рат и да је већ изгубио своју првобитну функцију, не води земљу напретку, већ само даљој радикализацији међуентитетских и међунационалних односа у БиХ. Истовремено, свједоци смо и непринципијелног и тенденциозног тумачења дејтонских рјешења, по коме је ентитетска структура сметња развоју и европском путу БиХ. На таквим нетачним и злонамјерним основама поново оживљава жеља за стварањем унитарне БиХ, тако што би се под плаштом реформи ентитетима одузеле уставне надлежности, а затим би били укинути. Све то, не само да је штетно, већ је и противуставан акт. Република Српска неће прихватити такву деструкцију Дејтонског споразума, која је атак на устав и темеље државе. ГЛАС СРПСКЕ: Пред нама је период када ће се расправљати о доношењу новог Устава БиХ. Гдје у томе видите Републику Српску и како? КУЗМАНОВИЋ: Од једанаест анекса Дејтонског споразума, као међународног уговора и акта међународног права, само четврти се може мијењати, а то је Устав БиХ, али само уз пуну сагласност трију конститутивних народа, односно двотрећинском већином у Парламенту БиХ. Остали анекси и сам Споразум не могу се мијењати, они се морају примјењивати сагласно међународном праву. Напомињем да без обзира на бројне мањкавости, Устав БиХ је утврдио модел државног уређења који, показало се, може успјешно функционисати. У том моделу Република Српска је стабилнији и функционалнији дио БиХ. Више организационих и државноправних проблема има Федерација БиХ, што је констатовала и Венецијанска комисија. Јављају се снажне тенденције по којима би требало мијењати Устав БиХ, а с циљем боље функционалности државе. Оно што је забрињавајуће јесу покушаји да се брзоплетом реформом Устава централизује и унитаризује БиХ, на шта представници Републике Српске неће и не могу пристати. Дакле, БиХ, због својих специфичности, може постојати само као сложена, а не унитарна држава. Република Српска може пристати на реформе и промјене Устава само у складу са уставном процедуром, у стабилним политичким условима и у духу модела федерализације, а на основама дејтонских рјешења. У тим промјенама, Република Српска мора остати трајна, правна и политичка категорија, са свим својим државноправним елементима и надлежностима. У уставне промјене ући ћемо лагано и са претходно утврђеним принципима шта то треба мијењати. У тим промјенама међународна заједница не може имати пресудан утицај, јер је промјена устава ствар Б

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.