Интервју Гласа Српске: Aлександар Драгичевић, амбасадо

Постоји осјећај опште непријатности према Србима у Хрватској. То је сигурно посљедица минулих ратова, историјска лента, и вјероватно ће проћи доста времена да такво негативно расположење нестане, оцијенио Aлександар Драгичевић

AЛЕКСAНДAР Драгичевић, амбасадор БиХ у Хрватској, у интервју за "Глас Српске", говори о имовинским, граничним и другим проблемима са којима су оптерећени односи између двије државе. Драгичевић свједочи и о незавидном положају Срба повратника у Хрватску и историјском бремену нетрпељивости због којих се расположење према том народу у овој држави још није поправило. ? Односи двије државе оптерећени су бројним проблемима. Питања која су без сагласности односе се на границе, имовину и изградњу моста према Пељешцу. Да ли постоји политичка воља и начини да се наведени спорови ријеше. Односе између БиХ и Хрватске оцијенио бих као генерално добре и у узлазној линији. Међутим, постоје отворена питања која треба да се ријеше на нивоу двије државе. Надам се да ће конституисањем Сабора у Хрватској и нове Владе, као и поновним почетком рада Савјета министара БиХ, та питања бити стављена на дневни ред. Мора се сјести и разговарати! То је једини начин. Вјероватно ће се одредити и експертске групе које ће дефинисати рјешења која ће касније политика потврдити. Морам да нагласим, да је питање свих питања уговор о имовинско-правним односима. Имовина БиХ у Хрватској и обрнуто треба да се врати њиховим титуларима. Споразум је, подсјећам, био близу потписивања, али до тога никад није дошло. Ради се о знатној имовини и могу навести један еклатантан примјер да је БиХ изгубила на суду болницу у Цавтату. Уложен је захтјев за ревизију поступка и видјећемо шта ће се даље дешавати. ? Још увијек је отворено питање граница... - Да, још је отворено питање границе на копну и на мору, питање разграничења код Костајнице и Неума. Очекујем поново преговоре о томе и коначно дефинисање тих проблема, јер двије државе не могу нормално да сарађује ако немају јасно дефинисана питања границе. ?Споран је и статус луке Плоче и пролаза кроз Неум, али и градње моста копно-Пељешац око чега у БиХ нема политичке сагласности. - Лука Плоче је специфично питање. Познато је да је БиХ улагала у Луку Плоче. То је била саобраћајна артерија за превоз роба у БиХ . И овдје су били започети преговори и било је предложено да се оснује управни одбор од 13 чланова, од којих би један био странац. Међутим, како су се догађаји развијали постало је сувишно да странци арбитрирају. Разговори су вођени на интерресорном вијећу на министарском нивоу. Хрватска сада има нови приједлог да БиХ добије статус најповлашћеније нације у коришћењу Луке Плоче. Што се тиче моста Пељешац, влада Хрватске је донијела одлуку о његовој изградњи. Разговарао сам са надлежним министром и следећа фаза је испитивање морског дна. Радови ће се двије године обављати испод воде. То је велики грађевински и финансијски пројекат. ? У Народној скупштини Српске недавно су усвојене допуне Закона о извршном поступку, посебно важне за Србе избјегле из Хрватске... - Мислим да је то позитивна одлука, али је она краткорочна и инструмент који ће спријечити само евентуалне социјалне проблеме, али те ствари се требају ријешити системски на нивоу двије државе. ? У медијској презентацији у Хрватској - Српска има најчешће црну боју. Недавно је извршен и "медијски атентат" на премијера Српске Милорада Додика и то на Хрватској државној телевизији. Како гледате на то? - Медији имају слободе, али требало би да имају и одговорност за изношење чињеница. Било је различитих натписа везаних за Српску. Лично сматрам да су они резултат сензационалистичких тежњи у медијима. Сигурно је да ја као амбасадор Бих у Хрватској настојим да прикажем ствари у реалном свијетлу. A везано за емисију на ХРТ-у, аутора Aлександра Станковића, "Недјељом у два" у којој је гостовао премијер Српске Милорад Додик, био сам присутан и могу рећи да је та емисија била скандалозна, непрофесионална и тенденциозна. Разговарао сам и са људима из политичког живота Хрватске који су имали исте оцјене. Због јефтине позиције доведен је у питање не само углед Станковића, него и Хрватске телевизије. ? Хрватски предсједник Стјепан Месић више пута је изјављивао да Републику Српску треба укинути... - Морам рећи да никад нисам чуо да је предсједник Месић нешто такво рекао, а и сам Месић је такве гласине демантовао. ?На међународној конференцији "Балканска раскршћа" одржаној у децембру у Бриселу, Месић је изјавио да Српску као ентитет настао захваљујући геноциду и етничком чишћењу треба укинути. Сличне оптужбе стигле су и са самита у Дубровнику. - Био сам тамо и нисам то чуо. Месић то сигурно никад није на такав начин рекао. ?A да ли је Месић изјавио да би након истека другог предсједничког мандата радо прихватио дужност високог представника међународне заједнице у БиХ. - Месић је веома духовит човјек и вјероватно је то рекао у необавезујућем тону. ? Реците нам какво је данас расположење хрватске јавности према Српској. Постоји ли одбојност и анимозитет... - Рекао бих да постоји осјећај опште нелагоде према Србима. То је сигурно посљедица минулих ратова, историјска лента, и вјероватно ће проћи доста времена да такво негативно расположења нестане. Сви морамо дјеловати у том правцу. ? Какав је у том " амбијенту опште нелагоде" положај Срба повратника у Хрватску и Српске православне цркве? - Вратило се доста становништва, углавном је то старија популација. Они су ушли у своје посједе, али суочавају се са проблемима електрификације, лоше инфраструктуре и слично. Исте ствари смо примијетили и обилазећи повратнике Хрвате у БиХ. То је једна слична ситуација. Што се тиче Српске православне цркве (СПЦ), њен положај је веома побољшан у посљедње вријеме. Отворен је музеј СПЦ-а у Загребу. Имовина СПЦ-а се враћа. Недавно, на примјер, на Цвјетном тргу у Загребу су започети радови на земљишту цркве, али су они на интервенцију градоначелника прекинути. С друге стране, процес повратка и реинтеграције у Лици, Кордуну, Банији иде прилично споро. ? У нетрпељивости која има историјску подлогу посебно мјесто заузима Јасеновац. - Јасеновац, гдје су и моји ближи сродници завршили, је историјска чињеница коју нико не може негирати без обзира на покушаје да се минимализује број жртава и да се прикаже као радни логор, терапеутски логор, логор за одмор... Сигурно је да је Стјепан Месић антифашиста, да долази у Јасеновац и држи говоре због којих трпи критике екстремних кругова у Хрватској. Оно што је најважније је да се Јасеновац не смије заборавити. ? Минули избори у Хрватској показали су апсолутни политичку поларизацију. - Сматрам да је то добро. Јака опозиција ће бити контрола власти, али наставиће се континуитет политике Иве Санадера и према БиХ и ЕУ. У току је конституисање власти у коју требају ући и представници српске и бошњачке националне мањине. Већина националних мањина је у коалицији са ХДЗ-ом. ? У Хрватској се са занимањем прате и предсједнички избори у Србији. - Сигурно је да Хрватска жели да за саговорника има неку умјеренију опцију попут Бориса Тадића из Демократске странке. Разговарала Маја РAДЕТИЋ Спољни послови - Бити амбасадор је веома одговорна, тешка али и часна дужност. Моја девиза у дипломатској мисији у Загребу је заштита интереса држављана БиХ, али и тумачење интереса Хрватске у БиХ. Морам истакнути да је основни проблем у бх. дипломатији непостојање закона о обављању спољних послова. Био сам у тиму који је учествовао у изради нацрта тог закона и надам се да ће он ускоро проћи потребну процедуру. Тада ће многе ствари биле регулисане и било биће јасно шта треба да се чини у свакој конкретној ситуацији - истиче Драгичевић. Крупни кораци Aмбасадор БиХ у Загребу Aлександар Драгичевић сматра да је Хрватска направила крупне кораке у борби против корупције не либећи се да лише слободе и угледне личности. - То би био добар пут и за БиХ. Такође, направила је европску мрежу путева. Сви ти потези ће је сигурно приближити Европској унији. Хрватска би требало да у текућој години затвори сва поглавља за преговоре са ЕУ и да наредне, 2009. године, уђе у пуноправно чланство. Наравно, да је то и за нас позитиван помак, јер можемо на путу у Европу користити искуства ове сусједне државе - истакао је амбасадор Драгичевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.