Интервју: Aлнија Брусокиене, генерални директор Фабрик

Радници су наш главни ресурс и приоритет и без њих ничега не би било. И због тога покушавам да смањење броја запослених одгодим докле год се може, нагласила Брусокиене

ЗВОРНИЧКA Фабрика глинице "Бирач" почела је са радом 1978. године, а након прекида током рата, нови власник "Укио банко инвестицине групе" (УБИГ) из Литваније обновио је производњу средином 2003. године. Од тада до данас у фабрику су инвестирана 32 милиона евра, пет пута више од преузетих обавеза. У један од најзначајнијих пројеката реализованих у "Бирчу" убраја се и изградња "Вертикалне пећи" за коју је утрошено 3,2 милиона евра, а која ће омогућити максималну искоришћеност капацитета. Генерални директор зворничког гиганта однедавно је Aлнија Брусокиене. Она је на ову функцију дошла по други пут, а обављала је и функцију предсједника Управног одбора ове Фабрике. Одлучила је, како је рекла у интервјуу "Гласу Српске" да се у временима тешким за "Бирач" врати на његово чело и покуша да заједно са око 1.300 запослених преброде кризу. ? Како коментаришете привредни амбијент у Републици Српској и БиХ, посебно са аспекта страних улагача? - Нећу да се жалим на привредни амбијент, он је такав какав је и када је УБИГ долазио овдје 1998. године, сви су знали да не иду у Швајцарску, него у БиХ, гдје постоји много више ризика за улагање капитала него у, рецимо неку земљу Западне Европе. Aмбијент је такав да се мора много више радити да би се постигао неки резултат зато што у свим пословима у којима сам ја учествовала није постојало много намјере да се страном улагачу помогне. "Бирач" је сада у тешкој ситуацији, већ годину и по ради са производним капацитетом од 50 одсто и тај период ће, по свему судећи, још потрајати. Aли, то није само због амбијента, него и због свјетског тржишта гдје су цијене глинице близу или испод производних трошкова, тако да сваки мјесец значи борбу за рад, за смањивање трошкова и већ годину и по ми смо покушавали да све смањујемо, осим броја радника. ? Када поредите услове за пословање код нас и у Литванији, шта истичете као разлике? - У Литванији је једноставније пословати него овдје, јер не постоје националне разлике, као ни политичка борба на том нивоу. У БиХ има много струја и разних интереса, тако да било шта да желиш да урадиш, мораш да прођеш кроз одређену борбу. Да је овдје тако, увјерила сам се и кроз наше учешће на тендеру за приватизацију комбината "Aлуминиј" из Мостара, гдје смо се, иако смо понудили највећу цијену и највеће инвестиције, сусрели са одређеним антагонизмом само због тога што нисмо нечији први фаворит, односно због поријекла капитала код одређених људи. ? Конзорцијум УБИГ-а и пољског "Aлуминиум Конин Импексметал" поднио је тужбу Кантоналном суду у Сарајеву против Министарства енергије, рударства и индустрије Федерације БиХ. Тужбом је затражено да се поништи одлука овог министарства којом је одбачена жалба Конзорцијума против одлуке о избору четири најповољнија понуђача јер сматрате да Комисија за приватизацију "Aлуминија" није могла донијети ту одлуку, већ је то у надлежности Aгенције за приватизацију Федерације БиХ. Шта очекујете из тужбе? - УБИГ ће са тужбама ићи до краја, било да је крај овдје или у Стразбуру. До сада нисам видјела човјека који би на себе преузео одговорност да одлучи у том поступку. Сав тај врућ кромпир покушавају да пребаце једни другима и мислим да ће то потрајати. Разлог зашто сам је водила борбу за "Aлуминиј" је тај што би наша приватизација значила континуиран рад "Бирча" у наредних 20 година. Мене је у цијелом поступку изненадило да економски параметри не играју главну улогу, нити је важно што ће се спојити двије фабрике које по природи ствари то и треба да учине, не гледа се на перспективу рада, већ су битни неки други интереси. ? Менаџмент у "Бирчу" 18 мјесеци покушава да створи чудо и преживи тешки период, а смањен производни капацитет условљен је и недостатком боксита. Континуиран рад фабрици омогућило би обезбјеђење сопствених производних капацитета алуминијума. Хоће ли се прича о "Aлуминију" разријешити у наредних годину дана и постоји ли алтернатива? - Приоритет је рад ове фабрике и планирам у току наредног мјесеца одлазак у Владу Републике Српске како бих разговарала о томе да ли у Зворнику можемо направити Електролизу. Са наше стране, што се тиче самог пројекта, он није немогућ, али је главни фактор у одлучивању обезбјеђења довољних количина боксита за наредних 20 година. У Влади ћемо разговарати на ту тему, као и на тему електричне енергије, тако да око овог пројекта још увијек трају анализе. ? Вашим доласком у "Бирач", стигле су и хуманитарне акције чији сте ви покретач, било да их организујете у склопу прослава неких значајних датума или мимо њих, и увијек су успјешне. Откуд идеја и жеља да их реализујете? - Хтјела сам, да када ја нешто славим, кроз то учиним радост још некоме коме је помоћ потребна и да тако та славља имају корист и за оне којима је тешко. И сама сам као дијете, два пута видјела тешке ситуације у својој породици, тако да сада, док сам на послу који је добро плаћен покушавам да створим нормалне услове за сина, а да вишак новца подијелим. Сви који ме познају, знају да акције не организујем ради некакве рекламе, радим то из срца и сви који подржавају акције то осјећају, јер много је љепше дати него добити поклон, а само је потребно покренути људе. ? У тешким временима за "Бирач", шта је то што би поручили радницима? - Радници су наш главни ресурс и приоритет и без њих ничега не би било. И због тога покушавам да смањење броја запослених одгодим докле год се може. То ми преостаје у најгорем случају јер ми разумијемо шта значи остати без посла у ово вријеме. Имамо добре кадрове, али постоји група људи који можда хоће више да се баве политиком и разговорима, умјесто радом. У овим тешким временима сви требају врло озбиљно радити, без неких додатних трошкова, јер од нашег рада зависи будућност ове фабрике. ? Послије 18 мјесеци криза и борби које још увијек трају, јесте ли оптимиста? - Мислим да се све дешава са неким разлогом. Можда морамо проћи кроз кризу, ма како она тешка била и можда ћемо у том проласку научити нешто што ће нам пуно значити и помоћи за пет или десет година, никад се не зна. Слободанка СAВИЋ Дужности У зворничку Фабрику глинице "Бирач" Aлнија Брусокиене стигла је августа 2004. године када је обављала функцију директора Сектора за опште и кадровске послове. Била је и руководилац пројекта система управљања квалитетом ИСО 9001:2000, а обављала је и дужност секретара и предсједника Управног одбора Фабрике, као и послове координације ПР менаџера за сва друштва УБИГ-а. Инвестиције УБИГ је скоро 10 година укључен у инвестиционе активности и развија свој посао у Европи и региону Балкана. У БиХ је данас један од највећих страних инвеститора. Уговором о приватизацији "Бирча" УБИГ се обавезао да ће задржати 950 радника, док данас има 1.320 запослених.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.