Има ли лијека за инфодемију

“Стотину мртвих остало је у гаражи једног тржног центра у Добоју, али власти крију ту информацију”.

Шест година је прошло откако је ова лажна вијест, захваљујући друштвеним мрежама и појединим назовимедијима, обишла цијели регион захваћен катастрофалном поплавом која је, испоставила се, нанијела штету од неколико милијарди марака и однијела на десетине људских живота. Али, не стотину и не само у Добоју стотину!

Република Српска, БиХ и цијели регион, у времену природне катастрофе која нас је задесила у мају 2014. године први пут у новијој историји сусрели су се са озбиљним ширењем лажних вијести које пријете да унесу панику, подозрење и неповјерење. Истине ради, друштвене мреже прије шест година још нису имале снагу какву имају данас, а нису ни постојали специјализовани фејк њуз портали који су свој простор на медијској сцени почели да лове тек неколико година касније. Ипак, и тада су били потребни дани да се већина оних који су насјели, увјери да садржај једног статуса са “Фејсбука” о стотинама мртвих које су се подавили у подруму тржног центра није истинит.

Та лажна вијест током наредних дана захваљујући “маштовитим форумашима” и другим неодговорним појединцима попримила је бројна тумачења и озбиљно надоградње, а како то обично бива у оваквим случајевима, када се, без неког озбиљног званичног демантија, испоставило да ништа од тих навода није истина, сијачи лажних информација су се повукли са тастатура и ућутали.

Шест година касније пандемија вируса корона, у смислу ширења лажних вијести, постала је много озбиљнији проблем, прије свега због чињенице да је ова пошаст погодила цијели свијет, а не само поједине регионе, па је и маневарски простор за ширење лажних вијести постао већи, а самим тиме га је постало много теже и контролисати. Истовремено, у друштвима попут нашег, гдје критичка свијест становништва није довољно развијена, оваква врста “фејк њуза” заснована на што је могуће више црњим информацијама, има изузетно плодно тло. Једна ствар иста је и код сузбијања пандемије вируса и код сузбијања лажних вијести - веома је тешко утврдити ко је “нулти пацијент”.

- Запамтите, свака комуникација у кибернетичком простору оставља траг и доказни поступак не робује тренутку у којем се такве радње врше - одговара за “Глас” министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић на питање да ли се може наћи неко законско рјешење за борбу против ширења лажних вијести с обзиром на то да је тешко доћи до “нултог пацијента”.

У међувремену, министар унутрашњих послова Драган Лукач најавио је озбиљну акцију против оних који шире лажне вијести и изазивају панику. Слиједе им озбиљне новчане казне. Али, овдје се поставља ново питање. Како утврдити да ли је онај ко је осумњичен за изазивање панике заиста онај и који је измислио лажну вијести или је тек један од стотина или хиљада оних који су насјели на лажну информацију коју је пласирао неко други.

А таквих је протеклих дана било на десетине. Нарочито у Србији гдје су медијско и тржиште и сектор друштвених мрежа много више хаотични него у Српској. По Београду су кружиле бројне приче о мртвима на КБЦ Бежанијска коса или о људима који у скафандерима ходају улицама појавиле су се прије увођења ванредног стања у тој земљи, а након појачавања мјера настављено је са сличним ситуацијама што је резултирало и првим хапшењем.

- Припадници Министарства унутрашњих послова ухапсили су П. Д. (1989) из Београда због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изазивање панике и неред. Сумња се да је он, путем једне вајбер групе, ширио лажне информације да пумпе неће продавати гориво физичким лицима, као и да ће од сутра бити дозвољен излазак само до продавнице - пренијели су београдски медији најављујући озбиљну борбу против ширења панике.

У Србији могу да се чују и идеје о потпуној блокади друштвених мрежа, али до тога неће доћи. Такву идеју са ове стране Дрине још нико не помиње.

Ширење лажних вијести у времену пандемије добило је и стручни назив - инфодемија.

Комуниколог и виши асистент на бањалучком Факултету политичких наука Борислав Вукојевић каже да је инфодемија за вријеме пандемије вируса корона уочљива, јер је проблем од великог јавног интереса, али истиче да се иначе ми као глобално друштво налазимо у својеврсној инфодемији.

- У питању је својеврсни информациони парадокс: умјесто да смо као друштво све боље информисани због нових медијских технологија, ми смо све мање способни да добијемо исправне информације. Лажне вијести и полуинформације се шире као наведени вирус виртуелним простором, јер је велики број људи погођен овим проблемом. Генерално, проблем у овој конкретној ситуацији је у томе што се у новим медијима јако тешко уочавају границе између провјерене информације и лажних вијести - оне формално изгледају исто, било да се ради о “Фејсбуку”, “Твитеру” или “Инстаграму” - каже Вукојевић.

Такође, наставља он, проблем се јавља на претраживачима, првенствено Гуглу, јер се резултати претраге генеришу персонализовано, у односу на дигитално искуство корисника.

- То значи да се креирају својеврсни информациони балони, ехо коморе, које кориснику стварају илузију да “сви мисле као он”, будући да је окружен сличним изворима - објашњава Вукојевић.

У ситуацијама попут ове која је задесила цијелу планету изузетно је важно одговорно понашање такозваних мејнстрим медија. Иако се један дио њих протеклих година често упуштао у некритичко преношење непровјерених, а почесто и нетачних информација, током ове кризе готово цијело друштво схвата озбиљност ситуације, почев од политичара који су све размирице оставили по страни, а онда то прате и медији који су, бјежећи из области у којој најлакше могу да остану искомпромитовани као што је политика, показују да новинарство и даље има неку шансу.

Борислав Вукојевић истиче да се већина медија у БиХ јако добро понаша током актуелне кризе, док се на друштвеним медијима може пронаћи свашта, а највише непровјерених информација.

- Ту се јавља један додатни проблем: лажне вијести су у свом изворном смислу безопасне, ако се не дијеле даље, него се проблем јавља некритичким преношењем. А зашто већина људи то ради? Када особа повјерује у теорије завјере и непровјерене информације због недостатка медијске и информацијске писмености, много лакше им је да им наставе вјеровати ако подијеле даље и виде да нису усамљени у томе. Моја препорука је да грађани уведу дисциплину када је у питању информисање о вирусу корона: сакрити на друштвеним медијима или обрисати све оне странице које објављују “шокантне” и “катастрофалне” вијести, а задржати неколико званичних извора: Министарство здравља, Институт за јавно здравство, Свјетску здравствену организацију и сличне институције - поручује Вукојевић.

Министар Рајчевић каже да су лажне вијести и полуинформације са становишта ефикасне реакције и сузбијања, најнегативније појаве у вријеме глобалне кризе изазване ширењем корона вируса.

- Овакве појаве значајно отежавају напоре и рад надлежних органа изазивајући додатну забринутост и панику међу становништвом, а погодно тло налазе у електронским комуникационим каналима какви су друштвене мреже, блогови и сви друге форме неограниченог и брзог креирања садржаја доступног свима. Колико год да технолошке платформе за комуникацију олакшавају брзо информисање јавности, толико њихова неконтролисана природа може да нанесе штете, уколико се информације од стране конзумената не провјеравају и уколико не потичу од кредибилних извора. Зато сам и раније упозорио на одржавање личне “информационе хигијене”, односно опрез приликом конзумације, а поготово приликом ширења непровјерених информација - каже Рајчевић.

Мало је оних који озбиљно размишљају о посљедицама које ће изазвати пандемија, прије свега на плану здравља људи, али, што је такође озбиљно, и животног стандарда, економског опстанка, што укључује и опстанак самих медија. У времену када је мала искра довољна да се грађани успаниче па истрче до супермаркета и апотека, пласирање сваког облика лажних вијести је неодговорно и опасно. И сада донекле на своје долазе они који су претходних година упозоравали на ову појаву. Разлика је само у томе што лажне вијести које су у јавни простор пласиране претходних година нису за посљедицу имали пражњење рафова у маркетима, али јесу одузимање способности конзументима медијских садржаја да расуђују шта је лаж, а шта истина. У том смислу вриједи размишљати и да одлука о кажњавању оних који шире лажне вијести у некој форми остане на снази и када престане ванредна ситуација. Али, наравно, то отвара простор за нове расправе и укључивање много шире друштвене заједнице у покушај рјешавања проблема.

Срђан Рајчевић истиче да је задовољан понашањем наших медија у тренутној ситуацији, барем оних који имају своју организациону форму и дугогодишњи кредибилитет, јер је примјетно да су опрезни приликом преношења информација у вријеме кризе.

- Објективном информисању допринос дају и савјесни појединци и на томе сам им захвалан. За разлику од поплава из 2014. године када смо имали угроженост становништва на појединим локалитетима, сада се суочавамо са сасвим другом, глобалном пошасти која може да има далеко веће и озбиљније посљедице - каже Рајчевић.

Према његовим ријечима, проблем кибернетичког простора је што свако ко учествује у комуникацији, поготово на друштвеним мрежама, има одлике мини-медија.

- Свакако је за најоштрију осуду саботирање напора надлежних органа и цјелокупног друштва кроз ширење панике, намјерно пласирање лажних вијести и фотомонтаже каквим смо већ свједочили. Зато је битна и реакција државе, односно праћење ситуације и санкционисање лица која су извори, јер такве радње имају све елементе кривичних дјела, без обзира колико код тих лица преовладава убјеђење да их технологија штити - закључује Рајчевић.

“Walking dead“ као приручник

Предсједник Удружења новинара Републике Српске Милорад Лабус каже да је неодговорности из злобе или из интереса увијек било у најтежим ситуацијама, тако да је нормално да се појави и сада у неком обиму.

- Вирус је неистражен и сви написи који гласе: то је завјера, то је обичан грип, могу код одређеног броја људи створити атмосферу зрелу за непоштовање правила и наређења. Послије може бити касно да се такви санкционишу - каже Лабус.

Он каже да су наши медији актуелном проблему приступили зрело и одговорно, иако су новинари и редакције на економском удару због отказивања реклама клијената. На питање да ли му се чини да је много мање лажних вијести, него за вријеме поплава и да ли је то зато што је ситуација много озбиљнија, Лабус каже да се ради о планетарном проблему, те да је велики и страх и одговорност.

- Мислим да се они што би пласирали лажне вијести, не би добро провели од самог народа. Још једном моја препорука свима је да погледају серију “Walkin dead деад”, која ће им појаснити како се у ствари људи понашају при планетарним катастрофама. Вјерујте, то је тренутно најважнија лектира. Има десет сезона, али сви имају и нерава и времена - поручује Лабус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.