Илић: Не осјећам се кривим, имам подршку и Срба и муслимана

Тузла - Светомир Илић, којег Кантонални суд у Тузли терети за ратни злочин над четворицом заробљених припадника Територијалне одбране БиХ на подручју Смолуће 1992. године, каже да се не осјећа кривим и да је од подизања оптужнице до данас добио подршку великог броја Срба из Смолуће, као и многих муслимана, преносе агенције.

Илић је подсјетио да је већина Смолућана, након пробијања окружења, избјегла у Бијељину или Брчко.

- Ја сам отишао у Брчко гдје је код муслимана који су остали тамо владао општи страх, јер су сви знали за страдања Срба у Смолући и очекивали одмазду. Међутим, они нису доживјели никакве непријатности и многи ће, а поменућу име Омера Кеврића, свједочити о томе у процесу који се води против мене - испричао је Илић.

Он је навео да ће и муслимани из засеока Агићи у Смолући, вјероватно, свједочити о понашању Срба из Смолуће према својим сусједима и подсјетио да је својевремено емитован снимак на српским телевизијама у којем мјештани Агића након изласка Срба из Смолуће причају о добрим комшијским односима и гдје нема ни ријечи о мучењима.

- Скоро је парадоксално што је оптужница подигнута на двадесетогодишњицу страдања Срба у Смолући. За страдање Срба још нико није оптужен, а за то је надлежно Кантонално тужилаштво и Кантонални суд у Тузли који гоне мене и још тројицу Срба из Смолуће - рекао је он.

Према његовим ријечима, у вријеме када су заробљени припадници Територијалне одбране БиХ, Смолућа се већ мјесецима налазила у опсади.

Окружење је трајало од априла до краја августа 1992. године, а у том периоду заробљеници са противничке стране размјењивани су за заробљене Смолућане.

- Ми смо се налазили у потпуној изолацији. Нисмо имали храну, медицинску помоћ, нити могућност да ступимо у контакт са неким ко би нам могао помоћи. Недостатак медицинске помоћи био је највећи проблем - нагласио је Илић.

Он је посебно истакао случај у коме је заробљен медицински радник из Смолуће Радо Максимовић када је покушао да аутом прође кроз окружење у намјери да тешко болесну Драгицу Микић, којој је требала озбиљнија интервенција, превезе до прве болнице.

- Максимовић се надао да ће га пустити, јер је медицински радник и јер је ријеч о тешко болесној жени. Међутим, њега су заробили, а размијењен је управо за једног од припадника Територијалне одбране БиХ за чије мучење мене терете. Вратио се измучен, са 30 килограма мање - додао је Илић.

Медицинска помоћ била је проблем због великог броја рањених војника и цивила, прича он, и додаје да је од велике помоћи био доктор Станислав Јовановић, данас уролог у болници у Брчком, а тада апсолвент медицине.

Он каже да је доктор Јовановић сјекао руке и ноге ручном тестером, да је оперисао без неопходних инструмената и ране зашивао силком за пецање.

- Ја сам било помоћник команданта смолућке јединице за вријеме окружења - рекао је Илић.

Он каже да је заједно са својим саборцима, међу којим су и тројица оптужених Милорад Цвијановић Мићко, Милорад Цвијановић и Васо Илић, желио само да помогне свим Смолућанима.

- Заробљеници, за чије мучење нас оптужују, омогућавали су нам да на размјени добијемо заробљене Смолућане, а никаквог мучења није било, нити смо се нечовјечно понашали према њима - рекао је Илић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.