Игор Радојичић: Останак OHR-а није добар ни за кога

Свјетлана Тадић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Игор Радојичић: Останак OHR-а није добар ни за кога

Састанак представника нових парламентарних странака биће у петак када треба да одлуче о томе када ће бити заказана прва конститутивна сједница НСРС. За сада постоји верзија која је реална, а то је да конституисање Скупштине буде 15. новембра, на којој ће посланици положити заклетву и на којој ће се верификовати мандати новоизабраних посланика.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" потпредсједник СНСД-а и потпредсједник у техничком мандату НСРС Игор Радојичић.

Рекао је да, уколико би и послије 2011. године Канцеларија високог представника остала у БиХ, то не би било добро ни за међународну заједницу ни за БиХ.

* ГЛAС: Резултати избора су потврђени. Шта очекујете од новоизабраних представника у сљедеће четири године?

РAДОЈИЧИЋ: Од 2005. године у БиХ је отворена Пандорина кутија која се зове уставне промјене. Од тада су на столу све могуће супротстављене опције о унутрашњем уређењу БиХ. Лако је претпоставити да ће и у сљедеће четири године ова крупна политичка и правна питања доминирати и да ће у БиХ то бити фокус политичких партија. Такође је реално очекивати да учешће међународне заједнице у домаћем одлучивању опадне, а све водећи ка трансформацији OHR-а. Осим тога, може се очекивати да о питањима као што су европске интеграције буде можда мало више сагласности него до сада, при чему ми у Републици Српској не подразумијевамо пренос надлежности, а федералне политичке партије подразумијевају.

* ГЛAС: Када се може очекивати конститутивна сједница Народне скупштине РС?

РAДОЈИЧИЋ: Састанак представника нових парламентарних странака биће у петак када треба да одлуче о томе када ће бити заказана прва конститутивна сједница НСРС. За сада постоји верзија која је реална, а то је да конституисање Скупштине буде 15. новембра, на којој ће посланици положити заклетву и на којој ће се верификовати мандати новоизабраних посланика. Предвиђено је да се бира предсједник и потпредсједници НСРС, њихово полагање заклетве, те покретање двије иницијативе, за избор делегата за Дом народа Парламента БиХ и делегата у Вијећу народа НСРС. На крају је избор радних тијела Скупштине, оних који су најпотребнији за почетак рада НСРС.

* ГЛAС: Колико је реално да се уведе и трећи потпредсједник НСРС, како се помињало у посљедње вријеме?

РAДОЈИЧИЋ: НСРС има два потпредсједника, што је прописано чланом 79. Устава РС. Уколико постоји сагласност партија за трећим потпредсједником, а у прелиминарним разговорима око тога постоји већинска сагласност, онда је потребно прво промијенити члан 79. и пословник НСРС.

* ГЛAС: Да ли ћете бити поново предсједник НСРС?

РAДОЈИЧИЋ: Aко буде приједлога и ако буде већина у НСРС онда ме можете очекивати поново као предсједника НСРС.

* ГЛAС: Како видите улогу међународне заједнице у сљедећем периоду?

РAДОЈИЧИЋ: Номинално гледано постоје "пет плус два" услови и циљеви за трансформацију OHR-а. Наравно, у оквиру тога је широк маневарски простор, који омогућава да међународна заједница увијек може да каже да је нешто испуњено, а да нешто није. Реално је говорити да се идуће године трансформише OHR и да се затвори Канцеларија високог представника. Из нашег угла гледано, уколико би и послије 2011. године OHR остао то није добро ни за међународну заједницу ни за БиХ. Пренос, односно враћање надлежности домаћим институцијама би требало наставити и завршити сљедеће године, када се оконча конституисање институција БиХ. То би свакако требало да се деси прије 2012. године, јер је она изборна година.

NATO

* ГЛAС: СДС и СНСД усагласили су Платформу заједничког дјеловања, у којој се наводи и референдум о уласку БиХ у NATO?

РAДОЈИЧИЋ: Када је 2005. године вођена реформа одбране у БиХ све крупне политичке партије у РС су пристале на Закон о одбрани, Закон о оружаним снагама, Закон о служби у оружаним снагама и на реформу одбране. Тада се практично у закон унио став о пуноправном чланству БиХ у NATO-у, а у међувремену је опозиција у РС напустила тај став и почела се противити чланству. Јавно мњење је већински негативно расположено према чланству у NATO-у из разумљивих разлога, односно ратних догађања код нас и у Србији. Дошло се до става да се, у евентуалној ситуацији позива БиХ у NATO, тражи референдум грађана у РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.