Фото: Хрватска република /ни/је жива
БИЈЕЉИНА - Хрвати из БиХ прогласили су 3. јула 1992. године државу Херцег-Босну са Мостаром као главним градом - мада је потписивањем Вашингтонског споразума 1994. године формално престала да постоји, за Хрвате је она и даље политичка чињеница којом, повремено, запријете бошњачким властима у Сарајеву.
Херцег-Босна, која је касније прерасла у Хрватску Републику Херцег-Босну /ХРХБ/, била је хрватска управна јединица у склопу БиХ и политичка, културна, економска и подручна цјелина Хрвата у БиХ, наводе хрватски историјски извори.
У августу 1993. године, на основу Овен-Столтенберговог мировног плана, и ХРХБ је требало да буде озваничена као законски дио БиХ.
ХРХБ је постајала прије, током и послије крвавих сукоба Хрвата и муслиманских снага у БиХ.
Тај план предвиђао је унутрашњу подјелу БиХ на три републике. Републику Српску, ХРХБ и бошњачки дио.
ХРХБ је, уз Хрватску и Републику БиХ, супотписница Вашингтонског споразума 18. марта 1994. године којим је договорено стварање Федерације БиХ као заједнице хрватског и бошњачког народа.
Наставила је да постоји и након доношења Устава федерације БиХ 30. марта 1994. до самоукидања 14. августа 1996, када су сва овлаштења Владе ХРХБ пренесене на Владу Федерације БиХ.
Бошњачке власти у Сарајеву сматрају ХРХБ “геноцидном творевином”, али хрватски извори у БиХ и Хрватској наводе да се ова врховна политичка и друштвена институција Хрвата у БиХ залагала и залаже за БиХ као сложену државу конституисану од самоуправних, националних територијалних јединица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.