Хришћани жртве мира у Сарајеву

БЕРЛИН - Позив за молитву са минарета и звоњава црквених звона мијешају се под небом Сарајева као да су у складу са једним те истим увом. Но, небеска хармонија је варљива.

Од оног што једно уво чује, друго не жели ништа да зна. Ко мало више обрати пажњу, тај ће установити да звона звоне пригушено, као да желе да се извине за то што су гласна.

Написао је то Ричард Шварц, аутор опширног текста о Сарајеву, који је објављен у њемачком листу "Зидојче цајтунг", под насловом "Жртве мира".

- Некоме ко овдје није муслиман је тешко - каже једна Хрватица која живи у Сарајеву.

Према њеним ријечима, хришћани су само за показивање, да би ојачали међународни углед земље и уљепшали статистику.

- У свакодневном животу Срби и Хрвати су потиснути када је ријеч о послу - додаје она.

Aутор наводи да "ко данас долази у Сарајево, тешко може у потрази за траговима рата да искуси оно што је Сарајево доживјело током 1992. до 1995. године. Град је обновљен и рестауриран. За оне који су у Сарајеву живјели током рата, разлика је велика.

- То не може бити град о којем ти говориш - каже ми с невјерицом мој домаћин и додаје: "Ништа ниси видио, нити схватио" - пише Шварц.

Aутор текста наводи да "град данас има око 400.000 становника, али колико тачно - то нико не зна…"

- Посљедњи попис становништва је обављен прије рата. Сигурно је да је Сарајево за вријеме рата добило много нових становника и изгубило много старих. Сваки рат узима, мијеша и дијели и тек када се заврши, може да се види резултат - пише Шварц.

Aутор пише и о новим џамијама "које настају као гљиве послије кише и које својом архитектуром, која више није османлијска него претежно арапска, иритирају многе грађане".

- Када сам почетком седамдесетих први пут дошао у Сарајево, видио сам само неколико старијих људи послије молитве у Гази Хусревбеговој џамији. Тад сам вјеровао да сам доживио посљедње поглавље ислама као религије. Но, то је била заблуда. Данас се већином моле млади људи - наводи аутор.

Дијаспора

- У љето у Сарајево долази дијаспора. Углавном су то избјеглице које су за вријеме рата напустиле град. Тих неколико седмица, проведених током љета у граду, могу бити за њих скупе. У Сарајеву влада мишљење да су посјетиоци из иностранства имућни; свеједно да ли је рођак из Швајцарске или Норвешке тамо незапослен или не, без поклона не смије у старој домовини ни нос да помоли - пише у тексту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.