Граорац: Питање тражења и проналаска несталих најболније и најприоритетније

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Поводом Дана погинулих и несталих Републике Српске, 15. септембра, дана када је нестао највећи број наших српских бораца и са њима недужних цивила те тешке 1995. године, дана који годинама обиљежавамо са тугом и неизвјесношћу, као неко ко је глас њихових породица које и 30 и више година не знају за њихову судбину или годинама живе са неизмјерним болом, желим да укажем на најважније питање које нам је преостало из рата, а које ни до данас није ријешено, нити му се назире крај - рекла је Гласу Српске предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Граорац је истакла да је то питање тражења и проналаска посмртних остатака несталих од 1991. до 1995. године.

- Од првог дана у РОПИН-у слушала сам вапаје породица несталих, гдје су њихови најмилији. Од првог дана гледала сам како немоћни траже одговоре на само једно питање: "Када ћу сазнати судбину мог сина, оца, брата?" Од првог дана сам се суочила са борбом да се за овај процес неко истински заложи - констатовала је Граорац.

Граорац је додала да је од првог дана у једном човјеку и гледала и слушала и осјетила и видјела шта значи кад тражиш, молиш, вјерујеш и надаш се да ће најважније питање твог живота бити ријешено.

- И не дочекаш, и умреш и одеш, а кости твога дјетета су и данас ко зна гдје, крију их ко зна које горе, планине, масовне или појединачне гробнице или уста неког очевица који и данас ћути! Таквих очева и мајки је ко зна колико, који не дочекаше да посмртне остатке свога дјетета положе у гробницу направљену за живота - напоменула је Граорац.

Она је навела да су јој и сад пред очима отац и мајка, обоје су, нажалост, преминули већ неколико година, који дођу, отворе врата и само упитају: "Има ли шта?"

- Ни дан-данас ништа! Жао ми је што њихов син није пронађен, што и данас нема гроб гдје би му сестра свијећу упалила и цвијеће ставила. Славице, никада нећу заборавити како си ме дочекала са надом и вјером да ћемо заједничким снагама пробати доћи до информација о твом оцу. Погнуте главе пред тобом, Весном и свом дјецом која и данас траже своје очеве тихим гласом ћу рећи: "Нема ни данас ништа!" - емотивно наглашава Граорац.

Граорац констатује да ће након те чињенице гласније и јасније изговорити да је чују сви: "Нико ништа не ради!"

Граорац наглашава да од момента када је тражење несталих прешло на ниво БиХ скоро да ништа није урађено.

- Ако изузмемо 83 тијела која су пронађена и идентификована за свих 18 година постојања Института за нестала лица БиХ, нисте урадили ништа. Не доводите у заблуду и онако слуђене породице несталих изношењем кривих података, увјеравањима да је велики проблем у погрешним идентификацијама и да убудуће пси треба да траже кости наших најмилијих. Од 2008. године све, иједан закључак свих састанака на тему тражења несталих је копирано, преписано, све исто, ништа се није помјерило од тад. Ми смо на почетку - истакла је Граорац.

Граорац пита ко ће овим људима погледати у очи?!

Ко ће 1.608 породица погледати и рећи им да није урађено ништа? Како имате образа да их погледате или их уопште не гледате? Не боли вас њихова бол, не боле вас њихове непроспаване ноћи, не боле вас њихове сузе... Замислите само пред собом мајке дјеце која су нестала и до данас им се судбина не зна, како у вас гледају и траже одговоре. Имате ли ту слику пред собом? Можете ли ћутати на то? - пита Граорац.

Граорац напомиње да она не може бити нијема, да не жели бити нијема и да хоће да им помогне и да зато тражи, односно захтијева да се овим проблемом баве институције Републике Српске.

- Не занимају ме изговори, не занима ме да нешто не може, да је нешто проблем. Мени су само проблем очи које гледају у мене и траже помоћ. Од Института за нестала лица је нећемо добити, јасно је, Република Српска мора да преузме на себе рјешавање овог хуманог питања и да породицама пружи потребни мир - рекла је Граорац.

Граорац поручује да ће, док је на позицији предсједника Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, тражити исто и све док се не исцрпе све могућности неће одустати.

- Породице несталих су рак-рана овог друштва. Знам како је, знам шта пролазе и знам да у нама траже спас. Нећу их изневјерити и зато тражим да се највиши представници институција Републике Српске заузму за рјешавање процеса тражења несталих. Свим несталим и погинулим нека Бог подари рајска насеља, а нама који тражимо њихове посмртне остатке снаге да никад не одустанемо и да се боримо да их нађемо и сахранимо - напоменула је Граорац.

Граорац истиче да бисмо схватили као друштво колики је ово проблем који морамо рјешавати, да будемо данас, 14. септембра 2026. године, уз све ове породице, подржимо их у њиховим настојањима да се ово питање покрене и не дозволимо да процес тражења несталих буде стављен у други план.

- Колико је важно да се сјећамо свих погинулих, једнако је важно да пронађемо и посмртне остатке оних који се воде као нестали, а њих је 975 цивила, од тога 351 жена, 10 дјеце, као и 608 наших часних бораца - закључила је Граорац.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.