Зашто је српско јединство важно и данас: 15. септембар није само празник

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Фото: Агенције

БАЊАЛУКА - Сваки народ има датуме којих се с поносом сјећа. Озбиљан, државотворан народ мора имати и довољно храбрости да се тих датума присјећа са историјском одговорношћу и зато 15. септембар није само празник, већ подсјетник да је слобода коју данас имамо резултат одлука, жртава и борби генерација прије нас, али и да је оно што данас радимо насљеђе генерацијама послије нас.

Рекао је то "Гласу Српске” професор историје на бањалучком Филозофском факултету Бошко Бранковић поводом обиљежавања 15. септембра – Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Најважнији факти:

  • 15. септембар – Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
  • Празник се обиљежава од 2020. године.
  • Датум подсјећа на пробој Солунског фронта 1918. године.
  • Централна свечаност биће одржана у Бањалуци.

15. септембар – подсјетник на жртву и борбу за слободу

Ријеч је о празнику којег Република Српска и Србија заједнички обиљежавају од 2020. године у знак сјећања на солунске јунаке, а с циљем стварања што јачих међусобних веза и пројеката од којих ће имати сви корист.

Тог датума 1918. године почео је одлучујући пробој Солунског фронта када су овдашњи јунаци потукли непријатеље и изборили се за величанствену побједу у Првом свјетском рату.

Из Српске и Србије су са протеклих централних прослава слате поруке да Срби с поносом треба да чувају "тробојку" као непролазни симбол слободе, јединства, државности и отаџбине.

Уз опаску да она није тек комад обојене тканине, већ нераскидива нит која повезује са часном и јуначком прошлошћу те вјечном жељом за животом у миру и слободи, истицано је да велики посао на садашњим генерацијама.

На то је указао и Бранковић, наводећи да, кад говоримо о српском јединству, не смијемо заборавити да су кроз историју управо унутрашње подјеле често биле једнако опасне као и спољашњи притисци.

- Када говоримо о слободи, морамо знати да се она не чува само храброшћу, већ и мудрошћу. Када говоримо о националном идентитету, морамо разумјети да се он не брани само ријечима и симболима, него знањем, културом, образовањем и одговорним дјеловањем – упозорио је Бранковић.

 

Бошко Бранковић 

Грешке садашњих генерација плаћају дјеца и унуци

Историја нас, каже, посебно упозорава на једну ствар, а то је да грешке које се направе данас често не плаћају они који их направе.

- Плаћају их њихова дјеца и њихови унуци. Зато ниједна генерација нема право да размишља само о себи. Ми данас одлучујемо какву ће историју о нама учити наша дјеца. Од наших одлука зависи да ли ће будуће генерације насљеђивати стабилност или проблеме, самопоуздање или подјеле, уређено друштво или посљедице наших кратковидих одлука – закључио је у изјави за "Глас" у сусрет овогодишњем обиљежавању 15. септембра.

Дан српског јединства, слободе и националне заставе ће, како је потврђено, у организацији влада Републике Српске и Србије ове године бити обиљежен у Бањалуци.

Централна свечаност у Бањалуци у „Борику“

Централна свечаност биће одржана данас у Спортској дворани "Борик", са почетком у 20 часова. Из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске су позвали грађане, представнике градова и општина, као и институције и организације да се придруже обиљежавању празника те истакну заставу Републике Српске и српску националну заставу на својим домовима, институцијама и другим прикладним мјестима.

Централне свечаности до сада су биле у Београду, Бијељини, Новом Саду као и Нишу и Гаџином Хану, родном мјесту једног од најпознатијих бораца са Солунског фронта Драгутина Матића, познатијег као "Око соколово".

Пробој Солунског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји. Српска војска је пробојем фронта не само ослободила Србију, већ и Србе са простора данашње БиХ и Хрватске, те друге јужнословенске народе који су, попут Хрвата у Далмацији и Загребу те Словенаца тражили уједињење са Србијом и стварање нове државе - Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименоване у Југославију.

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.