Граде хидроелектрану да потопе манастир из 14. вијека

МAРТИН БРОД - Поред својих силних проблема, мјештани Мартин Брода код Дрвара и даље живе у страху да ће на ријеци Унац, која протиче овом варошицом, бити изграђена хидроелектрана.

Изградња је планирана свега 700 метара изнад средњовјековног манастира Рмањ, па се мјештани с правом боје да ће манастир из 14. вијека бити потопљен, а са њим и природа божјом руком вајана.

Предсједник Савјета мјесне заједнице Мартин Брод Милан Радић подсјећа да је министар енергетике Федерације БиХ Вахид Хећо претпрошле године са њемачким конзорцијем потписао концесиони уговор за градњу хидроелектране на Унцу, инсталисане снаге од два пута по 36 мегавата, узводно пола километара од рибњака.

- Од првог дана противимо се градњи хидроелектране, али нас нико ништа не пита. Угрозила би цијело подручје Мартин Брода. Промијенила би се клима, температура воде која је сада од осам до десет степени подигла би се на 20. Не треба ту велике памети. Због градње кочи се и проглашење подручја Мартин Брода националним парком - истакао је Радић.

Да је ријеч о невиђеним апсурдима потврђују и ријечи игумана манастира Рмањ, Серафима, који прича да је прва варијанта била да се хидроелектрана назове "Рмањ".

- Кад смо дигли глас, назив су промијенили у "Унац". Писали смо министрима да нам објасне зашто се све ово ради. Бићемо против градње и урадити све да спријечимо да ураде зло - упозорава Серафим.

Зоран Родић, који се 1996. године са супругом Зором вратио у родни крај, каже да је велика штета да се овакав драгуљ природе упропастити градњом хидроелектране.

- Ко је био у кањону Унца зна о чему говорим. Једина шанса Мартин Брода је туризам. Грехота је све то уништити. Кањон Унца је попут кањона Таре, а слапови Уне наша Плитвичка језера. Са народом Мартин Брода нико није разговарао и све што знамо чујемо из медија, а нас нико ништа не пита - казује Родић.

Мартин Брод има 118 становника, педесетак кућа, уз двадесетак викендица. Прије рата Мартин Брод је припадао општини Дрвар, а сада је неком новом кантоналном географијом припао Бихаћу.

Некада је овом варошицом тутњало шездесетак возова. Имали су пошту, банку, мотел, двије гостионе, четири продавнице... Сада се све свело на Перину биртију, Бабићев мотел, амбуланту са доктором на службеном путу у Aустралији, рибњак и много обећања.

За то вријеме надалеко чувени водопади у Мартин Броду, извориште бисерно чисте Уне, зарастају у шуму. Богом дато чудо природе гледају тек ријетки сладокусци природе. Више о туристичким потенцијалима Мартин Брода знају рибари из Словеније и Мађарске него провизијама и концесијама опсједнути домаћи владари.

Манастир Рмањ изграђен 1443. године

Манастир Рмањ у средишту Мартин Брода, посвећен Светом Стефану, изграђен је око 1443. године као задужбина Катарине Бранковић, кћерке деспота Ђурђа Бранковића. Изградила га је као успомену на свог рано преминулог сина Хермана Другог.

У 17. вијеку манастир Рмањ је био средиште Митрополије дабробосанске одакле се управљало српском црквом у Босни и Далмацији. Далеке 1615. године из овог манастира митрополит Теодор је отворио прву богословску школу у манастиру Крка у Далмацији.

У манастиру је дуго радила иконописачка и преписивачка школа. Током своје дуге и бурне историје манастир је више пута паљен и обнављан. Оноратне 1943. Нијемци су манастир до темеља срушили. Манастир се обнавља од 1974. године и то се ради до дан- данас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.