Фијаско Комшићевог грађанства

САРАЈЕВО – Док је Жељко Комшић 2022. године освојио 227.540 гласова, кандидат Демократске фронте Славен Ковачевић је на изборима 2026. добио свега око 71.500 гласова, односно приближно 156.000 мање од претходника. Тај пад, уз велике разлике у резултатима по општинама, поново је отворио питање изборног инжењеринга и утицаја бошњачких бирача на избор хрватског члана Предсједништва БиХ.

Поређење резултата из 2018, 2022. и 2026. године показује да је изборна географија остала подијељена на двије препознатљиве мапе. У срединама са хрватском већином убједљиву подршку имали су кандидати ХДЗ-а БиХ, док су у Сарајеву и бројним општинама са бошњачком већином предност имали кандидати који су наступали као грађанска алтернатива. Ипак, овогодишњи резултати показују да подршка која је раније била концентрисана око Комшића није у истој мјери прешла на другог кандидата ДФ-а.

На изборима 2018. године Комшић је освојио 52,64 одсто гласова, док је Драган Човић добио 36,14 одсто. Четири године касније Комшић је освојио 55,80 одсто, а Борјана Кришто 44,20 одсто. Према прелиминарним резултатима Централне изборне комисије БиХ, уз обрађених 98,8 одсто бирачких мјеста, на изборима 2026. године Даријана Филиповић освојила је 46,55 одсто гласова, Славен Ковачевић 30,58, а независни кандидат Зденко Лучић 22,87 одсто. Ови резултати показују да избор хрватског члана Предсједништва БиХ већ годинама није само одмјеравање снага хрватских политичких странака.

У дијелу ФБиХ исход трке зависио је и од подршке у срединама са бошњачком већином. Такав однос снага омогућавао је Комшићу да побјеђује упркос снажној подршци кандидатима ХДЗ-а БиХ међу хрватским бирачима, због чега је начин избора члана Предсједништва БиХ постао једно од централних питања спора о представљању конститутивних народа. Избори 2026. године били су један од ријетких изборних циклуса у којима су бошњачки кандидати непосредно одмјерили снаге унутар сопственог политичког корпуса, умјесто да се значајан дио политичке борбе води око избора хрватског члана Предсједништва БиХ. Такав распоред снага могао је утицати и на мању подршку Ковачевићу, јер бошњачки бирачи овога пута нису у истој мјери били усмјерени ка кандидату Демократске фронте.

Један од показатеља раскорака између Комшићевог личног резултата и страначке подршке забиљежен је на изборима 2022. године. У Цазину је тада Комшић освојио око 23 одсто гласова, а Демократска фронта око девет одсто. У Бихаћу је његов резултат био око 33 одсто, док је странка добила око 13 одсто. Сличан раскорак забиљежен је у Градачцу, Тешњу, Маглају, Грачаници, Кључу и другим срединама. Комшић је у низу општина освајао знатно више гласова него ДФ на изборима за Парламент ФБиХ. То показује да његова подршка није била ограничена на редовно страначко бирачко тијело, већ да је обухватала и бираче других политичких опција. Управо је та несразмјера постала један од главних аргумената хрватских политичких странака у оспоравању изборног модела. Да су посљедице таквог начина избора представника различитих народа биле предмет политичких упозорења и раније, показује и разговор Хариса Силајџића са Комшићем из 2006. Силајџић је тада упозорио на политичке посљедице избора представника једног народа гласовима бирача из другог.

- Сматрам да, ако живимо у систему етничког представљања те ако Бошњаци бирају бошњачког представника, а Срби српског представника, није праведно према Хрватима да неко за њих бира њиховог представника. Сматрам да је то опасно за БиХ и да ће то грађанима хрватске националности огадити БиХ. А то може довести до тога да Хрвати траже трећи ентитет - поручио је тада Силајџић.

Његово упозорење односило се на посљедице изборног модела у којем бројнији народ може пресудно утицати на избор представника другог конститутивног народа. Тај спор није нестао ни након двије Комшићеве побједе, већ је постао једно од трајних жаришта односа између бошњачких и хрватских политичких странака.

Резултати избора ове године омогућавају поређење броја гласова које су Комшић и Ковачевић освојили у појединачним општинама. Према упоредним подацима, у више средина дошло је до великог пада подршке кандидату ДФ-а у односу на Комшићев резултат из 2022. У Новом Граду Сарајево Комшић је 2022. освојио 18.801 глас, а Ковачевић недавно 5.944. У Тузли је разлика износила 7.546 гласова, јер је Комшић добио 13.890, а Ковачевић 6.344. У Зеници је Комшићевих 12.498 гласова замијењено са 5.259 гласова за Ковачевића, односно разлика је износила 7.239 гласова. Велики пад забиљежен је и у другим урбаним срединама, попут Новог Сарајева, Мостара и Илиџе. Слична кретања забиљежена су и у Живиницама, Тешњу, Грачаници, Цазину и Горажду. У више средина које су биле важна упоришта кандидата ДФ-а Ковачевић није освојио ни половину Комшићевог резултата из претходног изборног циклуса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.