Европа се с кризом бори отказима, БиХ и даље повећава администрацију

БAЊAЛУКA - Док земље Европске уније због свјетске економске кризе посљедњих мјесеци најављују масовна отпуштања у администрацији, у БиХ се државна администрација константно повећава, као и издвајања за плате чиновника.

Влада Румуније у петак је најавила да ће до краја године отпустити 26.000 запослених у јавном сектору. У овој држави плате у јавним предузећима од јула смањене су за 25 одсто, а према румунском програму штедње укупан број оних који ће у 2010. години у јавном сектору остати без посла износиће 70.000 хиљада.

Коалициона Влада Велике Британије најавила је да ће из државне службе отпустити чак 490.000 запослених.

Економска криза се појачава у свим земљама ЕУ, а губитак радних мјеста и даље расте и надмашује број новоотворених. Највећи број отпуштања још љетос забиљежен је у Француској гдје је најављено 19.625 отказа.

Послије Француске по броју отказа најављених ове јесени слиједе Чешка, Пољска и Њемачка.

Са економском кризом ове године најлошије се носила Грчка гдје је у јуну забиљежен рекордан скок незапослености на 12 одсто, а без посла је остало 602.185 људи.

Слична ситуација је и у региону. Србија је најавила да ће једна петина од укупно 70.000 запослених у јавном сектору те земље добити отказе до краја године да би се смањили трошкови и испунили услови ММФ-а.

Хрватска Влада је од јавних предузећа затражила да број запослених смање за пет одсто, а то значи да ће до краја године из јавног сектора бити отпуштено између 35.000 и 40.000 људи.

У БиХ још нико и не помиње кризу и могућности отпуштања у администрацији. Напротив, према плану који је достављен Министарству финансија и трезора БиХ у заједничким институцијама до краја године број запослених требало би да буде повећан за 355.

Назнака смањења броја запослених нема ни у Федерацији БиХ гдје егзистира десет кантоналних и Влада Федерације.

Предсједник Скупштине Удружења економиста Републике Српске - SWOT Горан Рачић рекао је за "Глас Српске" да се БиХ понаша неодговорно и да док год буде гломазна администрација неће бити значајнијег напретка.

 - Још прије годину званичници РС и ФБиХ су донијели одлуку да смање плате у јавном сектору за десет до 15 одсто и тада је најављено да ће доћи до отпуштања радника у јавном сектору. Aли очигледно да се то није реализовало - казао је Рачић.

Истакао је да у БиХ на једног запосленог радника у индустрији дођу четири радника запослена ван привреде и пет пензионера.

- Такав однос је за једну државу неодржив. Оно што БиХ треба је већа запосленост индустријских радника, а не радника у јавној управи - нагласио је Рачић.

Додао је да је неопходно да се хитно уради нешто на смањењу државне администрације.

- У европским земљама имамо многе случајеве да укидају агенције за које је утврђено да само стварају трошкове, док се у БиХ такве агенције из дана у дан повећавају, не раде ништа и користе се само да запосле нове људе - рекао је Рачић.

Гломазан и неефикасан систем какав је у БиХ, сматрају аналитичари, мораће се мијењати.

И на саму назнаку премијера РС Милорада Додика да би могло доћи до отказа у јавној управи и то оних чиновника чији рад није дао ефекте, дио јавности у Српској реаговао је негативно.

У протеклом периоду у администрацији РС дошло је до повећања броја запослених, али је било и отказа. Највише новозапослених је у Министарству просвјете и културе РС њих 47 и у Министарству индустрије, енергетике и рударства гдје је број радника повећан за 36.

Са друге стране у МУП-у број радника је смањен за 711 због, како кажу, пензионисања радника и вођења рационалне политике запошљавања. У другим министарствима РС није било већих примања, ни отпуштања радника, изузев Министарства финансија од којег нисмо успјели да добијемо одговоре.

Плате и трошкови запослених у администрацији у БиХ грађане ће ове године коштати 3,19 милијарди марака што је 47,1 одсто износа укупних буџета.

Само за плате и накнаде администрације, без пратећих административних трошкова, на свим нивоима власти ове године мораће се издвојити 2,5 милијарди марака.

На плате и накнаде запослених у јавној администрацији у БиХ у овој години биће потрошено 826 милиона марака више него у 2006. години.

Највећа криза

Европска конфедерација синдиката истакла је да је финансијска криза која је погодила Европу најтежа послије економског слома тридесетих година прошлог вијека. Криза је већ до сада оставила 23 милиона људи у ЕУ без посла, а мјере буџетске штедње које спроводи већина земаља чланица могу још више повећати број незапослених.

"Црна мрља"

Aналитичари упозоравају да администрација у ФБиХ представља проблем јер има велики број управних тијела и обимну бирократску масу запослених.

- То у ФБиХ траје већ годинама и нико не размишља да то промијени. Aко нико не размишља о промјени структуре власти, поготово у доба рецесије, онда је то дубока "црна мрља" у БиХ - истичу стручњаци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.