ЕУ не смије бити зла маћеха Балкана

СТРАЗБУР - Хрватски премијер Андреј Пленковић представио је јуче у европским званичницима приоритете којима Хрватска намјерава да се бави током свог шестомјесечног предсједавања Савјету ЕУ, а у првом реду односима са земљама западног Балкана које желе у Унију, али је примио и доста критика на рачун званичног Загреба због мигрантске кризе.

Рад хрватског предсједништва биће, како је речено, фокусиран на договор о новом вишегодишњем финансијском оквиру, изласку Велике Британије из ЕУ, организовање самита ЕУ - западни Балкан у мају у Загребу и припрему конференције о будућности Европе.

Пленковић очекује да ће самит, планиран за мај у Загребу, послати јасну поруку да су уз испуњавање услова и реформи земље региона добродошле.

- Крајњи циљ преговора мора бити приступање ЕУ. То је средиште политике проширења - казао је Пленковић.

Оцијенио је да се земље региона још налазе у некој врсти “чекаонице”, а да је зарад вјеродостојности политике проширења важно држати се политичких и мјерних критеријума и оцјењивати појединачни напредак сваке државе.

Европски посланик Андор Дели изјавио је да се ЕУ у посљедње вријеме понашала као зла маћеха према западном Балкану.

- Треба да обновите повјерење у земљама кандидатима да улазак у ЕУ није само далека шаргарепа на веома дугом штапу - рекао је Дели.

Посланици у Европском парламенту су махом подржали хрватске планове, али неки су изразили забринутост због поступања са мигрантима на граници са БиХ. Поводом најаве Хрватске да се намјерава усредсредити на владавину права и боље управљање миграцијама, шведска парламентарка Малин Бјорк је рекла да је лично била на сјеверу БиХ и шта је тамо видјела.

- Тамо је било 10.000 незаконитих повратака 2018. године и чак 25.000 лани - поручила је Бјорк и додала да је тамо отишла након што је прочитала извјештај о бруталности хрватске граничне полиције.

Хрватски посланик ЕПП-а Томислав Сокол (ХДЗ) одговорио јој је да су то неистине јер извјештај који је спомињала није, како је рекао, од надлежних тијела, нагласивши да Хрватска поштује законе, на шта је одговорила да је током своје, како је казала, “врло кратке” посјете граници БиХ и Хрватске и сама видјела те ствари.

Пленковићу су и други пребацивали понашање Хрватске са мигрантима, а он је одговорио да “Хрватска неће допустити да буде држава која ће бити неформални хотспот”, да се није као друге одлучила за изградњу барикада и бодљикаве жице, већ да се граница штити са 6.500 полицајаца.

Професор Дејан Јовић и један од најутицајнијих интелектуалаца у Хрватској сматра да Хрватска, која заговара и подржава проширење ЕУ, прије свега жели да искористити предсједавање да би могла тај процес да користи за постизање националних интереса, прије свега у односу на БиХ и Србију.

Предсједница РС Жељка Цвијановић истакла је недавно за “Глас Српске” да нема великих очекивања од хрватског предсједавања, али и нагласила да је обавеза БиХ да испуњава услове, са надом да перспектива о чланству постоји. Предсједник Европског покрета у БиХ Предраг Праштало нагласио је јуче за “Глас Српске” да је неписано правило да најмлађа чланица ЕУ у обавези да потенцијалне кандидате води, уводи и припрема за улазак у ЕУ због чега и очекује искорак БиХ.

Проширење

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да ће идућих шест мјесеци бити кључни за односе са западним Балканом, те најавила да ће за неколико недјеља представити нову методологију проширења.

- Ако желимо да самит у Загребу буде успјешан морамо да урадимо наш домаћи задатак. Зато ћемо представити нашу методологију проширења да бисмо разговарали о модернизацији, а првенствено дали нашим пријатељима на западном Балкану перспективу за почетак приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом - поручила је Фон дер Лајен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.