ЕУ даје 600 милиона евра за пројекте на Балкану

Беч - Земље западног Балкана добиће од Европске уније 600 милиона евра за енергетске, саобраћајне и жељезничке пројекте.

То је договорено јуче на Самиту земаља западног Балкана у Бечу који је окупио лидере региона и ЕУ, а који је отворио аустријски канцелар Вернер Фајман.

- Морамо да учинимо шта можемо да бисмо изградили стабилне и поуздане економске услове и друштвене односе - рекао је Фајман и захвалио свима који су иницирали самит и онима који, како је рекао, овим тешким временима инсистирају на идеји да је регион јединствен.

Аустријски вицеканцелар и министар привреде Рајнхолд Митерлене је након самита истакао да је тиме што ће са 600 милиона евра подржати разне пројекте, ЕУ показала да не даје само изјаве, већ и новац.

Договорени пакет подршке предвиђен је за десет различитих пројеката који ће бити покренути у наредном периоду, а међу којима је аутопут Ниш - Приштина - Драч, чија је изградња најављена већ за идућу годину те модернизација жељезничке пруге између Београда и Сарајева. Митерленер је саопштио да су потврђена 24 пројеката, који ће бити реализовани наредних година у вриједности око 7,7 милијарди евра, а циљ је да у идућих 15 година буде отворено 200.000 нових радних мјеста.

Њемачки канцелар Ангела Меркел је по завршетку самита изразила задовољство динамичном сарадњом у региону и указала на то да су се премијери региона и без присуства аустријског и њемачког канцелара и представника Европске комисије, састајали и разговарали о проблемима.

- Морамо подржати наду и будућност у региону, а то ЕУ већ чини - поручила је Меркелова, која је посебно задовољна јер су уочи самита ријешени бројни билатерални проблеми, попут споразума у дијалогу Београда и Приштине.

Премијер Србије Александар Вучић, који је говорио у име цијелог региона на конференцији за новинаре, нагласио је да земље западног Балкана припадају Европи и желе да буду у ЕУ, али подвукао да регион на ЕУ не гледа као на банкомат, већ као на организацију са којом дијели исте вриједности.

- Зато данас не инсистирамо само на новчаној помоћи, већ политичкој подршци и дубоко смо захвални томе, а способни смо да довољно зарадимо сами - нагласио је Вучић.

На сједници премијера о економској ситуацији и реформским процесима у регији учествовао је и предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић. Он је захвалио на новом приступу ЕУ реформским процесима у БиХ и додао да су домаће власти опредијељене за то да спроводе неопходне реформе за напредак ка ЕУ. Кључан документ за спровођење социо-економских реформи је усвојена реформска агенда, а Звиздић увјерава да она неће остати мртво слово на папиру.

- Искрено вјерујем да ћу сљедећег пута када се будемо састали на овако значајном скупу, имати ту част да вас информишем о конкретним резултатима које смо постигли те да ћемо у том моменту моћи да извијестимо и да смо направили наредан значајан корак у процесу приближавања чланству у ЕУ, а то је и поднесена апликација за чланство – закључио је Звиздић.

Министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак указао је на значај инфраструктурних и енергетских пројеката за које је БиХ добила подршку ЕУ, као што је мост у Градишци, те позвао ЕУ да подржи што више сличних пројеката.

- Овај мост директно доприноси бржем повезивању БиХ и РС са ЕУ - казао је Црнадак и позвао ЕУ да подржи што више сличних пројеката.

Из Беча је стигло и важно охрабрење за отварање преговарачких поглавља са Србијом, а европски комесар за сусједску политику Јоханес Хан је оцијенио да би то што прије требало учинити, можда већ идуће године.

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц је нагласио да је мировни пројекат ЕУ недовршен без земаља западног Балкана, а шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер објаснио је да је Немачка иницирала Берлински процес, чији је бечки Самит наставак, са циљем да подстакне и убрза процес приближавања западног Балкана ЕУ, али и рјешавања конфликата.

Замјеник министра иностраних послова БиХ Јосип Бркић оцијенио је да је потребна одлучнија политичка воља земаља региона и ангажман ЕУ за рјешавање бројних неријешених билатералних питања. Бркић је на панел-дискусији под називом "Билатерални проблеми на западном Балкану - уклањање препрека за приступање ЕУ", подсјетио да се отворена питања односе на границе, статусна питања, расељене и нестале и неслагања у тумачењу прошлости.

У Бечу је јуче у склопу самита о западном Балкану одржан и састанак привредних комора региона.

Ебрд

Денис Звиздић разговарао је у Бечу са делегацијом Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и позвао ову финансијску институцију да буде дио економског опоравка БиХ. Током састанка је разговарано о модалитетима инфраструктурних пројеката и предложено неколико подручја у којима би партнер био ЕБРД. Звиздић је позван на конференцију ЕБРД-а у Лондону у фебруару 2016. године, а предложио је да идући годишњи састанак ЕБРД-а 2017. буде у Сарајеву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.