Едуард Кукан: Фокус на партнерским односима са Европом

Горан Маунага
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Едуард Кукан: Фокус на партнерским односима са Европом

Новоизабрани политички представници треба што прије да формирају власт на свим нивоима, јер БиХ неће бити у ситуацији да себи још дуго приушти стагнацију и унутрашње несугласице.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједавајући Комисије за југоисточну Европу Парламента ЕУ Едуард Кукан додајући да је то био случај током претходне четири године.

* ГЛAС: Који су приоритети нових власти с обзиром на наставак пута ка евроатлантским интеграцијама?

КУКAН: Кључни приоритет за нову власт су брзе промјене и реформе. БиХ више није на путу ка евроатлантским интеграцијама. Умјесто сталних изазова за државне институције и реторике против државе, надам се да ће нове политичке вође почети поновно фокусирање на уставне реформе и кључне партнерске односе са Европом на прагматичан и конструктиван начин. То такође укључује и одреднице за пуну транзицију из Канцеларије високог представника у структуре ЕУ.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутну ситуацију у БиХ?

КУКAН: Неопходно је да новоизабране политичке вође што прије формирају нове владе на свим нивоима. БиХ неће бити у ситуацији да још дуги низ година приушти себи исту ситуацију стагнације и унутрашњих несугласица као што је био случај током претходне четири године. Како било, за ово је потребно да политичке вође престану да постављају услове за своје учешће на нивоу БиХ, јер би то могло да онемогући учешће другим етничким групама.

* ГЛAС: Који је најбољи начин да се оствари баланс између ФБиХ и РС?

КУКAН: Сагласан сам са константним указивањем Европског парламента и ЕУ да су уставне реформе најбољи начин да се одговори на питање баланса између РС и ФБиХ. Желио бих да подсјетим на став Европског парламента да уставне реформе треба да имају за циљ обезбјеђивање функционалне државе и да се заснивају, између осталог, на критеријумима према којима би требало да административни нивои који су укључени у управљање БиХ буду сразмјерни са финансијским ресурсима у држави. Ти критеријуми би требало да се заснивају на ефикасној, кохерентној и ефективној расподјели дужности.

* ГЛAС: Колико је БиХ напредовала у приближавању ЕУ?

КУКAН: БиХ је успјела да испуни услове за либерализацију визног режима и да да свој допринос када је ријеч о развоју и напретку у региону. Тиме је показала побољшање и конкретну сарадњу са правосудним институцијама у региону. Међутим, поред ових изузетака, тешко да су усвојени и у потпуности реализовани било који услови европског партнерства, јер је Споразум о стабилизацији и придруживању потписан још 2008. године. Као што сам већ рекао, БиХ треба нови замах за промјене и реформе.

* ГЛAС: Када би могла постати кандидат за чланство у ЕУ?

КУКAН: То зависи искључиво од напретка земље када је ријеч о кључним реформама. Међутим, потпуно је јасно да само БиХ са својим територијалним интегритетом има будућност у ЕУ. Из тог разлога, сецесионистичка реторика или дјеловање само ће довести до стагнације земље и даљег заостајања за осталим балканским земљама у процесу европских интеграција. То ће значити изузетно негативне посљедице за грађане БиХ.

* ГЛAС: Колики утицај међународних представника може да се очекује послије избора?

КУКAН: ЕУ ће наставити да помаже БиХ значајним финансијским средствима и људским ресурсима да омогући неопходне реформе и помогне држави да се приближи ЕУ. Све ће зависити од политичке воље и способности новоизабраних политичара када се заврши транзиција OHR-а у Представништво структура ЕУ. За сада не видим алтернативу за наставак присуства OHR-а и мисије EUFOR-а. Европски парламент дао је јаку подршку високом представнику и његовој канцеларији у својој резолуцији о ситуацији у БиХ, 17. јуна 2010. и јасно је ставио до знања да транзиција може да се заврши потпуним испуњавањем пет услова и два циља од стране надлежних у БиХ.

Дејтон

* ГЛAС: Можете ли појаснити повреде и погрешна тумачења Дејтонског мировног споразума?

КУКAН: Тумачење Дејтонског мировног споразума је задатак високог представника у БиХ, који је највећи ауторитет када је ријеч о тумачењу цивилних аспеката Дејтона. Међутим, видим огромно повећање негативне реторике и реторике раздора, као и сталне вербалне нападе на државне институције. То су тренутно главни узроци због којих је БиХ скренула са пута евроатлантских интеграција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.