Eduard Kukan: Fokus na partnerskim odnosima sa Evropom

Novoizabrani politički predstavnici treba što prije da formiraju vlast na svim nivoima, jer BiH neće biti u situaciji da sebi još dugo priušti stagnaciju i unutrašnje nesuglasice.

Izjavio je to u intervjuu za "Glas Srpske" predsjedavajući Komisije za jugoistočnu Evropu Parlamenta EU Eduard Kukan dodajući da je to bio slučaj tokom prethodne četiri godine.

* GLAS: Koji su prioriteti novih vlasti s obzirom na nastavak puta ka evroatlantskim integracijama?

KUKAN: Ključni prioritet za novu vlast su brze promjene i reforme. BiH više nije na putu ka evroatlantskim integracijama. Umjesto stalnih izazova za državne institucije i retorike protiv države, nadam se da će nove političke vođe početi ponovno fokusiranje na ustavne reforme i ključne partnerske odnose sa Evropom na pragmatičan i konstruktivan način. To takođe uključuje i odrednice za punu tranziciju iz Kancelarije visokog predstavnika u strukture EU.

* GLAS: Kako ocjenjujete trenutnu situaciju u BiH?

KUKAN: Neophodno je da novoizabrane političke vođe što prije formiraju nove vlade na svim nivoima. BiH neće biti u situaciji da još dugi niz godina priušti sebi istu situaciju stagnacije i unutrašnjih nesuglasica kao što je bio slučaj tokom prethodne četiri godine. Kako bilo, za ovo je potrebno da političke vođe prestanu da postavljaju uslove za svoje učešće na nivou BiH, jer bi to moglo da onemogući učešće drugim etničkim grupama.

* GLAS: Koji je najbolji način da se ostvari balans između FBiH i RS?

KUKAN: Saglasan sam sa konstantnim ukazivanjem Evropskog parlamenta i EU da su ustavne reforme najbolji način da se odgovori na pitanje balansa između RS i FBiH. Želio bih da podsjetim na stav Evropskog parlamenta da ustavne reforme treba da imaju za cilj obezbjeđivanje funkcionalne države i da se zasnivaju, između ostalog, na kriterijumima prema kojima bi trebalo da administrativni nivoi koji su uključeni u upravljanje BiH budu srazmjerni sa finansijskim resursima u državi. Ti kriterijumi bi trebalo da se zasnivaju na efikasnoj, koherentnoj i efektivnoj raspodjeli dužnosti.

* GLAS: Koliko je BiH napredovala u približavanju EU?

KUKAN: BiH je uspjela da ispuni uslove za liberalizaciju viznog režima i da da svoj doprinos kada je riječ o razvoju i napretku u regionu. Time je pokazala poboljšanje i konkretnu saradnju sa pravosudnim institucijama u regionu. Međutim, pored ovih izuzetaka, teško da su usvojeni i u potpunosti realizovani bilo koji uslovi evropskog partnerstva, jer je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisan još 2008. godine. Kao što sam već rekao, BiH treba novi zamah za promjene i reforme.

* GLAS: Kada bi mogla postati kandidat za članstvo u EU?

KUKAN: To zavisi isključivo od napretka zemlje kada je riječ o ključnim reformama. Međutim, potpuno je jasno da samo BiH sa svojim teritorijalnim integritetom ima budućnost u EU. Iz tog razloga, secesionistička retorika ili djelovanje samo će dovesti do stagnacije zemlje i daljeg zaostajanja za ostalim balkanskim zemljama u procesu evropskih integracija. To će značiti izuzetno negativne posljedice za građane BiH.

* GLAS: Koliki uticaj međunarodnih predstavnika može da se očekuje poslije izbora?

KUKAN: EU će nastaviti da pomaže BiH značajnim finansijskim sredstvima i ljudskim resursima da omogući neophodne reforme i pomogne državi da se približi EU. Sve će zavisiti od političke volje i sposobnosti novoizabranih političara kada se završi tranzicija OHR-a u Predstavništvo struktura EU. Za sada ne vidim alternativu za nastavak prisustva OHR-a i misije EUFOR-a. Evropski parlament dao je jaku podršku visokom predstavniku i njegovoj kancelariji u svojoj rezoluciji o situaciji u BiH, 17. juna 2010. i jasno je stavio do znanja da tranzicija može da se završi potpunim ispunjavanjem pet uslova i dva cilja od strane nadležnih u BiH.

Dejton

* GLAS: Možete li pojasniti povrede i pogrešna tumačenja Dejtonskog mirovnog sporazuma?

KUKAN: Tumačenje Dejtonskog mirovnog sporazuma je zadatak visokog predstavnika u BiH, koji je najveći autoritet kada je riječ o tumačenju civilnih aspekata Dejtona. Međutim, vidim ogromno povećanje negativne retorike i retorike razdora, kao i stalne verbalne napade na državne institucije. To su trenutno glavni uzroci zbog kojih je BiH skrenula sa puta evroatlantskih integracija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.