Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, за Глас Српске: Увјерен сам да у БиХ неће бити нових сукоба

Увјерен сам да у БиХ и региону неће бити нових сукоба, али темпо реформи које ће довести до бољег стања, исто тако, неће бити довољно брз. Ријечју, фокус треба да буде на реформама. Превише то иде споро, а омладина своју будућност види изван БиХ или за рад или за студије. Но, без обзира на све, ја сам још оптимиста што се тиче и будућности и судбине БиХ.

Рекао је то "Гласу Српске" у опроштајном интервјуу шеф мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур који са ове позиције одлази послије три године.

* ГЛАС: У каквом стању остављате БиХ?

МУР: Стање, односно будућност и судбина БиХ, зависе од самих грађана и њихових политичих представника. Мени пуно значи да смо успјели завршити неке проблеме у БиХ, да смо такође јасно и гласно радили свој посао са неким врло битним питањима, укључујући образовање и владавину права. Такође, имамо неке битне напретке у борби против насилног екстремизма, али морам бити отворен и свјестан да је још пуно неријешених проблема и пуно нових изазова који нису били приоритети на почетку мог мандата.

* ГЛАС: Који су то горући проблеми у БиХ које би ова земља морала промптно рјешавати да би израсла у истински демократску земљу?

МУР: На високом нивоу је обавезна промјена Устава БиХ. То је могуће урадити једино консензусом Бошњака, Хрвата и Срба. Ту у првом реду мислим на пресуду "Сејдић и Финци", измјене Изборног закона, јер имамо само годину до општих избора 2018. године. Када говорим о изазову уставних промјена, то није нешто што било ко очекује да ће бити ријешено сутра, али Изборни закон је сада приоритет након неких судских одлука и због тога што уопште није могуће одгодити изборе. За функционисање БиХ потребно је обавезно поправити Изборни закон.

* ГЛАС: Шта то није урађено у БиХ за Вашег мандата, а за чим ћете жалити?

МУР: Постоји дуг списак тога. Посебно ме фрустрира што ми садашњи проблеми уопште нису били на радном столу на почетку мандата. Могао бих говорити о више примјера. Драго ми је што смо спријечили могућност подјеле средње школе у Јајцу, а жао ми је што нисмо спријечили дискриминацију "босанског" језика у РС. Добро се сјећам да је прије неколико година министар просвјете бранио принцип "босанског". То је било у некој бившој влади, а сада су ствари потпуно другачије. Није то само у РС. Желимо више позитивних корака. Жао ми је што није ријешено питање мостарског статута, а прошли смо и веома тешку фазу физичких сукоба током изборног дана у Стоцу. Ту су и тешке ствари које су се дешавале током и након терористичких напада у Зворнику и Рајловцу и морали смо проширити све што радимо у сфери борбе против насилног екстремизма. Свјестан сам да то није крај списка. Биће нових проблема и изазова, али се надам мање.

* ГЛАС: Како коментаришете изјаву министра иностраних послова Аустрије Себастијана Курца да је утицај исламских земаља на подручје западног Балкана изузетно велики и да се у Сарајеву и Приштини женама плаћа да иду забрађене?

МУР: И раније сам чуо случајне приче о томе, али није наша улога била да правимо неку анализу и истрагу у вези са тим причама. Министар Курц говори у домаћем капацитету и више од тога не бих могао рећи.

* ГЛАС: Да ли је утицај радикализма и неке друге врсте практиковања ислама у БиХ, који је различит од онога који је раније био заступљен на овим просторима, превелик у овој земљи? Каква су Ваша сазнања о томе?

МУР: Изазов или пријетња насилног екстремизма није вјерски феномен. Ако гледамо на нападе који су се дешавали, јасно је да терористички напад не зависи од једне вјере. Што се тиче исламске вјере у БиХ, један од наших најјачих и најефикаснијих партнера јесте реис-ул-улема Хусеин Кавазовић. У БиХ има пуно покрета и праваца који су се током и након рата појавили, и на сузбијању таквих покрета се мора радити.

* ГЛАС: Један од значајних проблема у БиХ су и одлуке Уставног суда БиХ. На десетине их није спроведено, а ова институција је, према оцјенама великог броја званичника и аналитичара, постала политичка. Да ли би проблема било мање када би у Уставном суду сједили искључиво домаћи кадрови?

МУР: Одлуке Уставног суда се морају поштовати и жалосно је да се то одбија. Чудно је да, уколико се неки суд не поштује, зашто се онда пита о неким стварима да одлучује. Не могу правдати непоштовање Уставног суда. С друге стране, састав суда у коме су и међународне и домаће судије је веома компликовано питање. Именовање судија и у другим земљама јесте политичка ствар, али најважније би било када гласају и одлучују да то чине неутрално, без политичког утицаја и без политичког притиска. Народ мора да зна како суд ради и одлучује. Промјена састава суда зависи од договора домаћих политичара. Било би могуће, као и у Суду БиХ, да се ради без међународних судија, али за сада, без споразума и дијалога кога нема, стање у Уставном суду јесте такво да у њему одлучује троје међународних судија.

* ГЛАС: Да ли је вријеме да OHR коначно напусти БиХ?

МУР: OHR има веома важну улогу да дефинише и брани Дејтонски споразум, укључујући и дејтонски Устав. За све нас то је веома важна улога - стално бранити дејтонске принципе. Услови "три плус два" још нису испуњени и OHR још има важну улогу у БиХ.

Сарадња

* ГЛАС: Са којим политичким лидерима током мандата сте најлакше сарађивали, а са којима сте имали проблема?

МУР: Након толико година у БиХ веома ми је тешко одговорити на то питање. Што се тиче задовољстава, највише их има на локалном нивоу. Са предсједницима мјесних заједница, са начелницима и градоначелницима имали смо божанствене резултате сарадње и висок квалитет не само суживота, него и поштовања међу суграђанима. Некада је то било у руралним срединама, некада у већим градовима. Високо их поштујем јер говоре о локалним проблемима и изазовима. Они знају приоритете и живе са својим суграђанима.

Имовина СПЦ

* ГЛАС: Дуго година је Српској православној цркви у Сарајеву обећаван повратак њене имовине, али се није отишло даље од обећања. Како коментаришете ту чињеницу?

МУР: То је чињеница и не могу никако да вјерујем да се то дешава. То је годинама извор огромних фрустрација. Економски факултет Универзитета у Сарајеву ни данас не поштује судску одлуку у вези са зградом која припада СПЦ у којој је факултет који има своју добит од кафана и банкомата у тој згради. Када сам их више пута питао зашто нису вратили имовину, правдали су се да немају другу просторију. Они тврде да чекају нову зграду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.