Џерард Селман: Суд БиХ радом није заслужио да опстане

Суд БиХ је организован на начин који није познат нигдје у свијету, а предсједник Суда има овлашћења каква нико нема.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар правде РС Џерард Селман уочи друге рунде структуралног дијалога са Европском унијом о реформи правосуђа БиХ.

Селман је казао да ће захтијевати да се ријеши питање постојања Суда и Тужилаштва БиХ, који су потпуно непродуктивни.

- Ниједан сегмент у раду Суда БиХ не може да се издвоји и да се каже да постоји нешто у њему због чега би он требало да опстане - сматра Селман.

* ГЛAС: Други састанак у оквиру структуралног дијалога са ЕУ о реформи правосуђа у БиХ заказан је за 10. и 11. новембар у Сарајеву. Са каквим ставовима идете на наставак разговора?

СЕЛМAН: Делегација РС представљаће већ познате ставове да се позиција Суда и Тужилаштва БиХ уреди на начин да буде у складу са Уставом БиХ. Поред тога што немају уставног основа и њихово функционисање је проблематично, јер се прешироко тумачи њихова надлежност. Ове институције не раде оно због чега су основане, а то су питања ратних злочина и друга кривична дјела која прописује Кривични закон БиХ. Функционисање Суда и Тужилаштва БиХ апсолутно је непродуктивно и не даје задовољавајуће резултате. Током структуралног дијалога морамо да ријешимо питање постојања ових институција и ако се усагласимо, онда је РС вољна да се у складу са Дејтоном потпише споразум са ФБиХ о њиховом оснивању на нивоу БиХ.

* ГЛAС: Раније сте говорили да ће РС по завршетку дијалога дати одређене препоруке за измјене Закона о Суду БиХ. О каквим је препорукама ријеч?

СЕЛМAН: Суд БиХ је организован на начин који није познат нигдје у свијету. Овај суд суди и у првом и у другом степену, а предсједник Суда има овлашћења каква нико нема. Његова апелациона надлежност је нешто што је веома опасно и за само правосуђе, али и у смислу да не даје довољну правну сигурност становницима и институцијама у БиХ. Ниједан сегмент у раду Суда БиХ не може да се издвоји и да се каже да постоји нешто у њему због чега би он требало да опстане. Зато ћемо тражити да се најприје мијења члан 7. Закона о Суду БиХ, да би се редуковала надлежност Суда. На тај начин Суд БиХ би се вратио у првобитне надлежности, за које је основан. Он неће моћи да преузима предмете од ентитетских судова, а ради побољшања његове ефикасности тражићемо да додијели одређени дио предмета окружним и кантоналним судовима. Aко би дошли у позицију да Суд БиХ прихвати такву могућност, онда би се свакако отворило и питање његовог финансирања, јер је за резултате какве има прескуп.

* ГЛAС: Какав ће бити став РС у вези са функционисањем Тужилаштва БиХ?

СЕЛМAН: Сматрамо да ентитетска и кантонална тужилаштва могу да раде одређени дио предмета, јер Тужилаштво БиХ не процесуира довољан број предмета ратних злочина, како би се постигли рокови из Стратегије за процесуирање ратних злочина. Aко се тим темпом настави, та питања неће бити ријешена у идућих 20 година, што је недопустиво. Тражићемо да Тужилаштво БиХ не изузима предмете из окружних тужилаштава, а поготово јер имамо информације да изузима оне предмете који су у завршној фази. Поред препорука предложићемо измјене и допуне закона, да би се, на примјер, регулисале фазе у којима се предмети могу изузимати.

* ГЛAС: Српска је незадовољна и радом Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ. Какве ћете препоруке изнијети у вези с том институцијом?

СЕЛМAН: За ВСТС имамо закључке Народне скупштине РС које ћемо слиједити. Сматрамо да би требало формирати ентитетске савјете који би вршили избор и именовање судија и тужилаца, а да ВСТС остане на нивоу БиХ и врши њихов избор за ниво БиХ. Став РС је да се формирају три ВСТС-а, с тим да у оквиру ВСТС-а на нивоу БиХ постоје два вијећа, која ће одвојено именовати судије и тужиоце, јер не може судија да бира тужиоца, као што је сада случај. Осим тога имамо ВСТС у Уставу РС и постоји могућност да га оснујемо, зашто да не? Пренијели смо један дио надлежности за формирање ВСТС-а на ниво БиХ, али тај закључак Народне скупштине није никада имплементиран до краја. Рекли смо да преносимо дио надлежности који се односи само на избор судија и тужилаца и да сједиште те институције треба да буде у Лукавици, али то никада није урађено. Без обзира на то ВСТС самовољно проширује своје надлежности. Они немају надлежности у судској управи, а почели су да раде и те послове.

* ГЛAС: Раније је најављено да ће РС од ФБиХ тражити потписивање споразума о признавању, односно легалном формирању правосудних институција на нивоу БиХ. Какав однос према овом питању очекујете с друге стране?

СЕЛМAН: Једноставно желимо да вратимо структуру БиХ у Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ, те да потписујемо споразуме са ФБиХ и на основу тога у Парламенту БиХ донесемо законе. Што се тиче одговора с друге стране, имамо један процесно-правни проблем, а то се односи на сам идентитет учесника у структуралном дијалогу. РС као страна ће бити у дијалогу и ми не споримо да БиХ има делегацију, али према нашим сазнањима ФБиХ је овластила ВСТС и Министарство правде БиХ да их заступају. Aко је то тачно, онда то није у складу с Уставом, јер не може нико својим актом или одређеном дописом бити сагласан са одређеним позицијама које ће неко други заступати у његово име. Приликом отварања дијалога поставићемо питање да ли и ко може да учествује у преговорима и у чије име. Сачекаћемо да видимо да ли ће ФБиХ учествовати, јер ако нема њих, онда је дијалог споран због надлежности које тај ентитет има. Осим тога организација другог састанка је сасвим непримјерена. Још увијек се не зна ко је домаћин и организатор састанка у Сарајеву.

* ГЛAС: Нацрт дневног реда дијалога обухвата и техничка питања, а тек другог дана дијалога предвиђено је да се разговара о кључним темама. Како то коментаришете?

СЕЛМAН: На нацрт дневног реда смо ставили примједбу, јер не желимо да се у дијалогу разговара о периферним питањима. Дијалог је отворен због Суда и Тужилаштва БиХ, а на дневни ред се стављају питања која су суштински ријешена кроз Стратегију правде у БиХ 2008-2012. године и ми та питања разматрамо сваких шест мјесеци на конференцији министара правде. То не може да буде предмет структуралног дијалога. На наше примједбе на дневни ред нам нису одговорили и не знам шта је разлог за то.

Препоруке Брисела

* ГЛAС: Какве би требало да буду препоруке Европске комисије, с обзиром на то да су оне послије првог састанка биле прилично уопштене?

СЕЛМAН: Мислим да ће препоруке Европске комисије сада бити конкретније. Дио препорука требало би да укаже на нефункционисање Суда и Тужилаштва БиХ по садашњим принципима, а такође би требало да препоруче да се дио апелационе надлежности Уставног суда БиХ сведе у оквире који одржавају остваривање основних људских права, према међународним конвенцијама, не упуштајући се у меритум одређених пресуда правосудних институција ентитета. Осим тога једна од препорука требало би да буде и да се рад Уставног суда БиХ уреди законом, а не да ради на основу интерних правила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.