Džerard Selman: Sud BiH radom nije zaslužio da opstane

Sud BiH je organizovan na način koji nije poznat nigdje u svijetu, a predsjednik Suda ima ovlašćenja kakva niko nema.

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" ministar pravde RS Džerard Selman uoči druge runde strukturalnog dijaloga sa Evropskom unijom o reformi pravosuđa BiH.

Selman je kazao da će zahtijevati da se riješi pitanje postojanja Suda i Tužilaštva BiH, koji su potpuno neproduktivni.

- Nijedan segment u radu Suda BiH ne može da se izdvoji i da se kaže da postoji nešto u njemu zbog čega bi on trebalo da opstane - smatra Selman.

* GLAS: Drugi sastanak u okviru strukturalnog dijaloga sa EU o reformi pravosuđa u BiH zakazan je za 10. i 11. novembar u Sarajevu. Sa kakvim stavovima idete na nastavak razgovora?

SELMAN: Delegacija RS predstavljaće već poznate stavove da se pozicija Suda i Tužilaštva BiH uredi na način da bude u skladu sa Ustavom BiH. Pored toga što nemaju ustavnog osnova i njihovo funkcionisanje je problematično, jer se preširoko tumači njihova nadležnost. Ove institucije ne rade ono zbog čega su osnovane, a to su pitanja ratnih zločina i druga krivična djela koja propisuje Krivični zakon BiH. Funkcionisanje Suda i Tužilaštva BiH apsolutno je neproduktivno i ne daje zadovoljavajuće rezultate. Tokom strukturalnog dijaloga moramo da riješimo pitanje postojanja ovih institucija i ako se usaglasimo, onda je RS voljna da se u skladu sa Dejtonom potpiše sporazum sa FBiH o njihovom osnivanju na nivou BiH.

* GLAS: Ranije ste govorili da će RS po završetku dijaloga dati određene preporuke za izmjene Zakona o Sudu BiH. O kakvim je preporukama riječ?

SELMAN: Sud BiH je organizovan na način koji nije poznat nigdje u svijetu. Ovaj sud sudi i u prvom i u drugom stepenu, a predsjednik Suda ima ovlašćenja kakva niko nema. Njegova apelaciona nadležnost je nešto što je veoma opasno i za samo pravosuđe, ali i u smislu da ne daje dovoljnu pravnu sigurnost stanovnicima i institucijama u BiH. Nijedan segment u radu Suda BiH ne može da se izdvoji i da se kaže da postoji nešto u njemu zbog čega bi on trebalo da opstane. Zato ćemo tražiti da se najprije mijenja član 7. Zakona o Sudu BiH, da bi se redukovala nadležnost Suda. Na taj način Sud BiH bi se vratio u prvobitne nadležnosti, za koje je osnovan. On neće moći da preuzima predmete od entitetskih sudova, a radi poboljšanja njegove efikasnosti tražićemo da dodijeli određeni dio predmeta okružnim i kantonalnim sudovima. Ako bi došli u poziciju da Sud BiH prihvati takvu mogućnost, onda bi se svakako otvorilo i pitanje njegovog finansiranja, jer je za rezultate kakve ima preskup.

* GLAS: Kakav će biti stav RS u vezi sa funkcionisanjem Tužilaštva BiH?

SELMAN: Smatramo da entitetska i kantonalna tužilaštva mogu da rade određeni dio predmeta, jer Tužilaštvo BiH ne procesuira dovoljan broj predmeta ratnih zločina, kako bi se postigli rokovi iz Strategije za procesuiranje ratnih zločina. Ako se tim tempom nastavi, ta pitanja neće biti riješena u idućih 20 godina, što je nedopustivo. Tražićemo da Tužilaštvo BiH ne izuzima predmete iz okružnih tužilaštava, a pogotovo jer imamo informacije da izuzima one predmete koji su u završnoj fazi. Pored preporuka predložićemo izmjene i dopune zakona, da bi se, na primjer, regulisale faze u kojima se predmeti mogu izuzimati.

* GLAS: Srpska je nezadovoljna i radom Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) BiH. Kakve ćete preporuke iznijeti u vezi s tom institucijom?

SELMAN: Za VSTS imamo zaključke Narodne skupštine RS koje ćemo slijediti. Smatramo da bi trebalo formirati entitetske savjete koji bi vršili izbor i imenovanje sudija i tužilaca, a da VSTS ostane na nivou BiH i vrši njihov izbor za nivo BiH. Stav RS je da se formiraju tri VSTS-a, s tim da u okviru VSTS-a na nivou BiH postoje dva vijeća, koja će odvojeno imenovati sudije i tužioce, jer ne može sudija da bira tužioca, kao što je sada slučaj. Osim toga imamo VSTS u Ustavu RS i postoji mogućnost da ga osnujemo, zašto da ne? Prenijeli smo jedan dio nadležnosti za formiranje VSTS-a na nivo BiH, ali taj zaključak Narodne skupštine nije nikada implementiran do kraja. Rekli smo da prenosimo dio nadležnosti koji se odnosi samo na izbor sudija i tužilaca i da sjedište te institucije treba da bude u Lukavici, ali to nikada nije urađeno. Bez obzira na to VSTS samovoljno proširuje svoje nadležnosti. Oni nemaju nadležnosti u sudskoj upravi, a počeli su da rade i te poslove.

* GLAS: Ranije je najavljeno da će RS od FBiH tražiti potpisivanje sporazuma o priznavanju, odnosno legalnom formiranju pravosudnih institucija na nivou BiH. Kakav odnos prema ovom pitanju očekujete s druge strane?

SELMAN: Jednostavno želimo da vratimo strukturu BiH u Dejtonski mirovni sporazum i Ustav BiH, te da potpisujemo sporazume sa FBiH i na osnovu toga u Parlamentu BiH donesemo zakone. Što se tiče odgovora s druge strane, imamo jedan procesno-pravni problem, a to se odnosi na sam identitet učesnika u strukturalnom dijalogu. RS kao strana će biti u dijalogu i mi ne sporimo da BiH ima delegaciju, ali prema našim saznanjima FBiH je ovlastila VSTS i Ministarstvo pravde BiH da ih zastupaju. Ako je to tačno, onda to nije u skladu s Ustavom, jer ne može niko svojim aktom ili određenom dopisom biti saglasan sa određenim pozicijama koje će neko drugi zastupati u njegovo ime. Prilikom otvaranja dijaloga postavićemo pitanje da li i ko može da učestvuje u pregovorima i u čije ime. Sačekaćemo da vidimo da li će FBiH učestvovati, jer ako nema njih, onda je dijalog sporan zbog nadležnosti koje taj entitet ima. Osim toga organizacija drugog sastanka je sasvim neprimjerena. Još uvijek se ne zna ko je domaćin i organizator sastanka u Sarajevu.

* GLAS: Nacrt dnevnog reda dijaloga obuhvata i tehnička pitanja, a tek drugog dana dijaloga predviđeno je da se razgovara o ključnim temama. Kako to komentarišete?

SELMAN: Na nacrt dnevnog reda smo stavili primjedbu, jer ne želimo da se u dijalogu razgovara o perifernim pitanjima. Dijalog je otvoren zbog Suda i Tužilaštva BiH, a na dnevni red se stavljaju pitanja koja su suštinski riješena kroz Strategiju pravde u BiH 2008-2012. godine i mi ta pitanja razmatramo svakih šest mjeseci na konferenciji ministara pravde. To ne može da bude predmet strukturalnog dijaloga. Na naše primjedbe na dnevni red nam nisu odgovorili i ne znam šta je razlog za to.

Preporuke Brisela

* GLAS: Kakve bi trebalo da budu preporuke Evropske komisije, s obzirom na to da su one poslije prvog sastanka bile prilično uopštene?

SELMAN: Mislim da će preporuke Evropske komisije sada biti konkretnije. Dio preporuka trebalo bi da ukaže na nefunkcionisanje Suda i Tužilaštva BiH po sadašnjim principima, a takođe bi trebalo da preporuče da se dio apelacione nadležnosti Ustavnog suda BiH svede u okvire koji održavaju ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, prema međunarodnim konvencijama, ne upuštajući se u meritum određenih presuda pravosudnih institucija entiteta. Osim toga jedna od preporuka trebalo bi da bude i da se rad Ustavnog suda BiH uredi zakonom, a ne da radi na osnovu internih pravila.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.