Двије деценије вета у Предсједништву БиХ: Ко је и због чега заустављао деструктивне одлуке

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Механизам заштите виталног ентитетског интереса у Предсједништву БиХ је активиран готово 30 пута у протекле двије деценије због процјена да су одређени акти штетни по Републику Српску, односно ФБиХ, а званични подаци указују да иза готово сваког вета стоји српски члан у тој институцији што, према оцјенама упућених, до сржи открива какве се политике воде у БиХ.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• Механизам заштите виталног ентитетског интереса у Предсједништву БиХ од 2006. године активиран је готово 30 пута, а у највећем броју случајева вето је уложио српски члан Предсједништва.
• Српски представници су у више од 20 случајева затражили потврду Народне скупштине Републике Српске, која је углавном подржала вето, чиме спорне одлуке нису ступиле на снагу.
• Бошњачки представници уложили су три вета, сва три Харис Силајџић, док Жељко Комшић није искористио механизам вета ниједном током четири мандата.
• Највише вета уложио је Милорад Додик, а актуелни српски члан Предсједништва Жељка Цвијановић до сада је активирала пет вета, укључујући и посљедњи у вези са Комисијом за очување националних споменика.
• Саговорници оцјењују да статистика показује да је механизам вета најчешће коришћен као одговор на прегласавање српског члана Предсједништва, док бошњачки представници за тим нису имали потребу, а хрватски га, према њиховим тврдњама, нису користили због политичких околности.

Предсједништво је највиши колективни орган извршне власти, представља и симболизује суверенитет БиХ, а задатак му је, како пише и у Пословнику о раду, координисати, односно усклађивати рад њених институција и бранити интересе ентитета, што се односи на конститутивне народе и све грађане.  Надлежности Предсједништва прописане су Уставом БиХ, а махом се односе на вођење спољне политике, именовање међународних представника БиХ, представљање у међународним организацијама, те на извршавање одлука Парламентарне скупштине БиХ и вршење врховне команде и контролу над Оружаним снагама БиХ у складу са Уставом БиХ и законима.

Одлуке о овим питањима Предсједништво доноси консензусом, а посљедњих година забиљежени су бројни покушаји да се одређене одлуке изгласају на начин да буде прегласан члан Предсједништва који се бира на територији Републике Српске.

Посљедњи такав случај, који према мишљењу актуелног бошњачког члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића још није завршен, тиче се Комисије за очување националних споменика која је једна од ријетких институција на нивоу БиХ која је предвиђена Дејтонским споразумом.

Након турбуленције и одлука о укидању механизма вета и враћање страних чланова те приједлога о именовању нових, с којима није била сагласан члан Предсједништва из Српске. Тачка је стављена у Народној скупштини гдје је, двотрећинском већином, овјерен став Цвијановићеве о томе да је та одлука деструктивна по виталне интересе Српске те није ни ступила на снагу.

Уставом БиХ и Пословником Предсједништва је, наиме, прописано да у случају непостизања консензуса о одређеним тачкама на дневном реду те уколико, ипак, два члан усвајају одлуку, она постаје правоснажна 72 часа послије под условом да трећи члан не уложи вето.

Члан Предсједништва који није сагласан може је прогласити деструктивном за витални интерес након чега на сцену ступају Народна скупштина, ако је члан из Српске донио проглашење, бошњачки клуб у Дому народа у ФБиХ ако је бошњачки члан уложио вето, односно хрватски клуб ако се одлучио на то хрватски члан.

-  Уколико такав проглас буде потврђен двотрећинском већином гласова у року од 10 дана по упућивању, оспоравана одлука Предсједништва неће имати учинка  - дефинисано је то у постојећим актима.

Од уговора до позива

Пресјек уложених вета од 2006. показује да Комшић, као функционер коме је ово четврти мандат у фотељи намијењеној хрватском народу ниједном није уложио вето, а једина три вета у име Бошњака уложио је Харис Силајџић који је био бошњачки члан Предсједништва у мандату 2006 – 2010. година.

Тај механизам је искористио након што је гласао против одлука о покретању поступка за вођење преговора ради закључивања уговора БиХ и Хрватске, односно Црне Горе о двојном држављанству као и одлуке о ратификацији основног уговора између БиХ и СПЦ. Прва двије одлуке су потврђене у ФБиХ и нису ступиле на снагу, док је трећа, усљед изостанка те подршке, ступила на снагу.

Из података Предсједништва БиХ, који су достављени "Гласу Српске", види се да су српски кадрови у убједљиво највећем броју случајева тражили тај вид заштите због прегласавања.

У више од 20 случајева је затражена заштита и став Народне скупштине која је у већини предмета и потврдила став српског члана Предсједништва усљед чега оспорена одлука, усвојена у Сарајеву, није ни ступила на снагу.

Српски кадрови, међу којима су од 2006. били Небојша Радмановић, Младен Иванић, Милорад Додик и Цвијановићева која је у мандату, стављали су вето на одлуке које су се, између осталог, односиле на различите акте.

Радмановић је дигао глас против закључака Предсједништва БиХ који се тицао архивске грађе, затим против одлуке да УН тражи да Србија испоштује одлуку Међународног суда правде по тужби БиХ против Србије за геноцид те оне о опозиву Бране Пећанца - генералног конзула БиХ у САД, због говора на скупу поводом Дана Српске – 9. јануара у Чикагу.

Највише вета било је у мандату Милорада Додика. Дио је потврђен у НСРС, а међу њима и онај након гласања о посјети тадашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића БиХ у вријеме тамошњих аката на имовину СПЦ.

Вето Цвијановићеве у вези са члановима Комисије за очување националних споменика је њен пети по реду на позицији српског члана у Предсједништву.

На листи активираних механизама са њеним потписом је и онај у којем је затражила заштиту након што су Бећировић и Комшић, путем закључака, оптужили Српску за напад на Дејтон и угрожавања уставноправног поретка БиХ. Закључак, на крају, није ступио на снагу јер је став Цвијановићеве добио подршку двије трећине посланика у републичком парламенту у јеку напада на Српску током процеса против Додика као њеног предсједника.

Иванић је механизам искористио након што је Предсједништво БиХ усвојило изјаву поводом приједлога британске резолуције у УН о Сребреници.

Поруке

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић за "Глас" каже да је и више него јасно да је Српска једина на страни заштите уставног поретка у БиХ.

- Ако су изабрали тај пут прегласавања, нека касније не постављају питање зашто смо дошли у ситуацију да се БиХ распада. Српска је увијек имала обзира и пазила да не изазове сукобе или било шта слично ради својих одлука и била је спремна да комуницира. Начин на који Бећировић жели да доведе ствари до свршеног циља, кршећи уставни поредак и вољу једног народа и институције, јасно показује да је то прије државни тероризам него државништво – категоричан Стевандић.

Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски каже да је статистика и више него јасна.

- Чињеница да су Бошњаци у четири мандата имали фактички два члана Предсједништва, Срби једног, Хрвати ниједног, доводи до тога да та два бошњачка члана надгласају оног из Српске који, потом, релативно често повлачи вето. Комшић и не би могао да уложи вето, јер коначан став даје, у његовом случају, Хрватски клуб у Дому народа парламента ФБиХ. Из тога се види све и зашто тај човјек никада није ни помислио да уложи вето, а камоли да га и примени - рекао је Ситарски за “Глас”.

Код Бошњака, додаје, није било потребе за стављањем вета јер су, истакао је, имали прилику да прегласају једног члана којег не контролишу – српског.

- Њима није до вета, а Хрватима није доступно јер немају свог члана. Онај који у њихово име обавља ту функцију бежи од вета као, како се каже, ђаво од крста да се не би видело да нема реалну подршку Хрвата - закључио је Ситарски.

Одлуке које Предсједништво настоји донијети консензусом

• вођење спољне политике
• именовање амбасадора и других међународних представника БиХ 
• представљање БиХ у међународним организацијама и институцијама или било који захтјев за чланство у њима
• преговоре, отказ и ратификовање уговора БиХ
• спровођење одлука Парламентарне скупштине

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.